Ива Драшкић Вићановић о предложеним променама за избор ректора: Логично је да кандидат са натполовичном већином гласова чланова Сената треба да води институцију

 Савет Универзитета у Београду усвојио је одлуку о измени Статута УБ, која предвиђа да кандидат за ректора мора да добије већину гласова на Сенату, да би даље могао да прође на Савет, који бира ректора.

Према још увек актуелном Статуту, утврђеним кандидатом за ректора сматра се онај који је добио најмање једну трећину гласова укупног броја чланова Сената, што је омогућавало да пред Савет дође више кандидата и да буде изабран и онај који није добио већинску подршку Сената.

Управо је на такав начин изабран ректор УБ Владан Ђокић у првом мандату, што му таблоиди сада спочитавају, оптужујући га да „мења правила која су га довела на власт“, те да „жели силом да угура блокадерског кандидата у фотељу“.

То што је предлог одлуке о измени Статута УБ објављен у Информеру уочи седнице Савета УБ, у академској заједници се тумачи као намера да се утиче на гласање чланова Савета, у коме, подсетимо, седе и представници оснивача, односно државе.

Наредна година на Универзитету у Београду је изборна – осим нове управе бираће се и две трећине декана, стога власт чини све да повећа утицај у академској заједници коју, бар што се тиче нашег најстаријег и највећег универзитета, није успела да покори. У том светлу треба тумачити и изборе за студентске парламенте (који на неким високошколским установама још нису завршени), јер ће студентски представници који сада буду изабрани гласати на наредним изборима за ректора и декане.

Ново решење ће, како се наводи у предлогу одлуке о измени Статута УБ, омогућити уједначавање начина избора органа пословођења Универзитета и факултета у његовом саставу.

„Чланови Сената су изабрани представници наставника, истраживача, сарадника и студената и њихова улога у поступку избора ректора треба да се уподоби улози коју имају наставно-научна већа факултета. На овај начин би се јасније исказала воља Сената као највишег стручног тела Универзитета, а поступак избора учинио ефикаснијим, легитимнијим и демократичнијим. Предложена измена ће омогућити да се утврди кандидат који ужива већинску подршку представника академске заједнице“, пише у предлогу одлуке о измени Статута УБ, коју је као председник Сената УБ потписао ректор Владан Ђокић.

– Ректор Ђокић се сложио са овом променом и проценио, као универзитетски човек, да је то добар предлог. Он није иницирао измену Статута већ седам декана, међу којима сам и ја – каже за Данас Ива Драшкић Вићановић, деканка Филолошког факултета у Београду.

Ректор Ђокић се сложио са овом променом и проценио, као универзитетски човек, да је то добар предлог. Он није иницирао измену Статута већ седам декана, међу којима сам и ја – каже за Данас Ива Драшкић Вићановић, деканка Филолошког факултета у Београду.

Осим ње, потписници иницијативе за измену Статута су Воја Радовановић, декан Физичког факултета, Горан Роглић, декан Хемијског факултета, Љубиша Станисављевић, декан Биолошког факултета, Велимир Шећеров, декан Географског, Мирјана Кијевчанин, деканка Технолошко-металуршког факултета и Младен Милошевић, декан Факултета безбедности.

– Добићемо кандидата за ректора који ужива већинску подршку Универзитета – истиче Горан Роглић, који каже да Статут не мења ректор Ђокић већ су то учинили Сенат и Савет.

Додаје и да је предлог одлуке усвојен само са једним гласом против на Сенату.

– Идеја је била да се, као прво, установи исправна и правична процедура избора ректора, односно да онај ко добије натполовичну већину гласова Сената буде једини кандидат који иде на Савет. То нам је била иницијална идеја. Такође, имали смо у виду да ускладимо избор ректора са начином на који се бирају декани на факултетима. Ту је постојала једна нелогична разлика. Декан се бира натполовичном већином гласова, тајним гласањем на научно-наставном већу, након чега се Савету предлаже један кандидат. Међутим, код избора ректора важио је принцип да кандидат који добије трећину гласова на Савет. Тако се долазило до нелогичне и неправичне ситуације да Савет може да изабере особу која је добила далеко мање гласова, без икаквог образложења – каже за Данас Ива Драшкић Вићановић.

Она појашњава да су декани који су иницирали измену Статута предлог најпре изнели Проширеном ректорском колегијуму, на коме је велика већина присутних констатовала да би то унапредило рад Универзитета. Предлог је потом прихваћен на седници Сената пре две недеље, а у уторак усвојен на Савету УБ.

– Када смо изнели предлог, Владан Ђокић се сложио с њим и подржао га, сагласивши се да је то бољи принцип. Објављивање текста у таблоиду непосредно пре гласања доживљавам као један од видова притиска на чланове Савета да не подрже овај предлог. Аргументација да се тиме укида плурализам или да је већинска одлука некакав облик насиља потпуно је бесмислена. Ако се принцип већине прихвата у свим другим аспектима, нема разлога да не важи и овде. Ово је најисправнија могућа процедура, јер смањује простор за подметања, мешетарење и било какве манипулације. Не постоји оправдан разлог да кандидат са знатно мањим бројем гласова иде пред Савет како би га он, без образложења, изабрао за ректора. Кандидат који добије натполовичну већину гласова Сената има пуни легитимитет, ужива углед и поверење својих колега и може да води институцију – сматра Драшкић Вићановић.

И декан Факултета безбедности Младен Милошевић наводи да је циљ измене Статута УБ уједначавање начина избора органа пословођења на факултетима и Универзитету.

– Претходно решење је такође било у складу са законом. Предложена измена је резултат анализе дугогодишње праксе и актуелних околности и сматрамо је сврсисходном и легитимном, јер доприноси јединству академске заједнице и јасније изражава принцип уставне аутономије универзитета. Нема озбиљних аргумената против решења које је у духу демократије, јединства и легитимитета. Кандидат који ужива већинску подршку Сената ће бити истински репрезент академске заједнице, а не производ калкулација, комбинаторике и спољних утицаја – јасан је Милошевић.

Напоменимо да је статутима универзитета у Нишу, Крагујевцу и Косовској Митровици прописано да кандидат за ректора мора да добије више од половине гласова укупног броја чланова Сената, који Савету предлаже једног кандидата за ректора.

(Данас)