Истраживање „Ставови грађана о спољној политици“: Против чланства Србије у ЕУ 52 одсто испитаника, „за“ 39 одсто. За чланство у БРИКС-у гласало би 59 одсто грађана

Грађани Србије и даље већински нису за чланство у Европској унији, али сматрају да ЕУ јесте и да треба да остане главни економски партнер земље, налази су новог истраживања "Ставови грађана о спољној политици".

Већина грађана, њих 52 одсто, сигурно или вероватно би гласала против на референдуму о чланству у ЕУ, док би сигурно или вероватно за гласало 39 одсто, рекао је Димитрије Милић из Лидингтон рисрча у Београду, на представљању резултата истраживања.

"Приметан је благи пад подршке ЕУ. Подршка је нешто виша код националних мањина, затим у Београду, код високообразованих и у Војводини", рекао је.

Када је реч о чланству у НАТО Алијанси, против је 81 одсто грађана

Са друге стране када је реч о БРИКС-у, за чланство у тој асоцијацији држава гласало би 59 одсто.

Када је реч о чланству у НАТО Алијанси, против је 81 одсто грађана.

Грађани Србије сматрају САД највише одговорним за непредвидиву будућност НИС-а.

Милић је рекао да САД сматрају одговорним гласачи владајуће коалиције, док за исту ствар опозиционо оријентисани грађани кривца виде у Србији.

Такође, испитаници сматрају да ће долазак Доналда Трампа на чело САД утицати на побољшање односа са Србијом, али да он као лидер нема капацитет да доведе до брзог краја рата у Украјини.

Они су става да су сада ЕУ и Кина главни економски партнери Србије, те да би они то и требало са остану. Када је реч о политици, као главне партнере виде и ЕУ и Кину, али мисле да би то требало да буде Русија - њих више од 50 одсто.

Такође већина грађана, њих 57 одсто, мисли да стране инвестиције имају веома или донекле позитиван ефекат по локалну економију у Србији, 22 одсто мисли да имају негативан, док 12 одсто мисли да немају ефекта.

"Уз све сумње које су постојале у медијима и дебате и различите интерпретације страних инвестиција, натполовичан удео грађана их ипак гледа као позитивне по економију Србије, остаје поверење у њих", рекао је Милић.

Највише њих - 31 одсто - оценило је да им је животни стандард исти као и прошле године у исто време.

Директорка Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка Србије у Великој Британији Александра Јоксимовић рекла је да грађани политику посматрају емотивно, а рационалнији приступ имају када је реч о економији.

"Имамо блокаду евроинтеграција, без обзира на наратив ЕУ о приоритетном задатку, процесу даљег проширења. Две теме су доминантне, питање владавине права и заједничке спољне и безбедносне политике. Осим тога имамо парадоксалну ситуацију да на нашој политичкој сцени нема ко да заговара европске политике и даљи процес интеграција", додала је.

Страхиња Суботић из Центра за европске политике рекао је међутим да су ове бројке из угла ЕУ добар налаз с обзиром да се у Србији од 2012. гради евроскептични наратив.

Слободан Зечевић из Института за европске студије као факторе за евроскептицизам наводи осећај грађана да Запад не поштује српске националне интересе јер тражи да призна отцепљење Косова, док Кина и Русија то никада не постављају као услов, те дужину трајања процеса евроинтеграција. Навео је међутим да је чланство у Бриксу нереално.

(Н1)