Indeks RSF-a za 2026: Sloboda štampe na najnižem nivou u poslednjih 25 godina, Srbija na 104. mestu, što je pad za osam mesta u odnosu na prethodni izveštaj

 Prvi put u istoriji Svetskog indeksa slobode štampe organizacije Reporteri bez granica (RSF), više od polovine zemalja sveta sada spada u „teške“ ili „veoma ozbiljne“ kategorije slobode štampe. Za 25 godina, prosečan rezultat svih 180 zemalja i teritorija uključenih u rangiranje nikada nije bio tako nizak, navodi se u izveštaju RSF. Od zemalja u okruženju, Srbija je najgore rangirana i nalazi se na 104. mestu - što je pad za osam mesta u odnosu na prethodni izveštaj - i spada u zemlje u kojima je "teška situacija".

Ocenjuje se da, sa izuzetkom Kosova (84. od 180 u Indeksu, skok za 15 mesta od 2025. godine), koje je zabeležilo poboljšanje uprkos tome što je ostalo jedna od najslabije rangiranih zemalja u Evropi, sloboda štampe se na Zapadnom Balkanu generalno pogoršava.

"Iako Albanija (83. mesto, pad od tri mesta), Bosna i Hercegovina (90. mesto, pad od četiri mesta) i Srbija (104. mesto, pad od osam mesta) teže da se pridruže Evropskoj uniji (EU), sve tri zemlje su neprijateljski nastrojene prema novinarstvu i ranjive na propagandu", ukazuje RSF.

Moldavija (31. mesto) je i dalje jedina zemlja u Istočnoj Evropi koja spada u kategoriju „zadovoljavajuće“ slobode štampe.

Od ostalih zemalja u okruženju najbolje je rangirana Slovenija (36. mesto) i ona spada u "zadovoljavajuće", kakva je i Crna Gora, koja se nalazi na 41. mestu.

Severna Makedonija je na 45. mestu i spada u grupu zemalja sa "problematičnom situacijom", a u istu grupu spada i Hrvatska, koja je na 53. mestu.

Kriminalizacija novinarstva

"Od 2001. godine, širenje sve restriktivnijih zakonodavnih korpusa, posebno onih povezanih sa politikama nacionalne bezbednosti, stalno erodira pravo na informisanje, čak i u demokratskim zemljama", navodi se u izveštaju.

Od pet indikatora koji se koriste za procenu slobode štampe širom sveta - koji procenjuju ekonomsko, pravno, bezbednosno, političko i društveno okruženje za novinarstvo - pravni indikator je zabeležio najveći pad ove godine, što je jasan znak da je novinarstvo sve više kriminalizovano širom sveta, ističe RSF.

U Americi se situacija znatno promenila, pri čemu su Sjedinjene Države pale za sedam mesta, a nekoliko latinoameričkih zemalja, poput Ekvadora i Perua, skliznulo je dublje u spiralu nasilja i represije.

Norveška drži prvo mesto desetu godinu zaredom, dok je Eritreja poslednja treću godinu zaredom.

Sirija posle Asada je zabeležila najveći napredak u slobodi štampe od svih zemalja i teritorija u Indeksu za 2026. godinu, popevši se za 36 mesta na rang listi.

Gde je situacija za medije dobra

Pored Norveške, još samo u šest zemalja se sloboda medija ocenjuje kao "dobra": Holandija, Estonija, Danska, Švedska, Finska i Irska.

„Pružajući retrospektivu proteklih 25 godina, RSF se ne osvrće samo unazad. Ova nevladina organizacija gleda direktno u budućnost, sa jednostavnim pitanjem na umu: koliko dugo ćemo još tolerisati gušenje novinarstva, sistematsko ometanje novinara i kontinuirano uništavanje slobode štampe? Iako su napadi na pravo na informisanje raznovrsniji i sofisticiraniji, njihovi počinioci su vidljiviji. Autoritarne države, saučesničke i nesposobne političke sile, predatorski ekonomski akteri i nedovoljno regulisane platforme su direktno i u ogromnoj meri odgovorne za globalni pad slobode štampe. U ovom kontekstu, neaktivnost je oblik saučesništva. Samo potvrđivanje principa više nije dovoljno. Efikasne mere zaštite novinara su neophodne i moraju se posmatrati kao katalizator promena, počevši od okončanja kriminalizacije novinarstva: zloupotrebe zakona o nacionalnoj bezbednosti, SLAPP tužbi i sistematske opstrukcije onih koji istražuju, razotkrivaju i identifikuju imena. Trenutni mehanizmi zaštite nisu dovoljno jaki, međunarodno pravo se potkopava, a nekažnjivost je rasprostranjena. Potrebne su nam čvrste garancije i značajne sankcije. Lopta je u dvorištu demokratija i njihovih građana. Na njima je da stanu na put onima koji žele da ućutkaju štampu. Širenje autoritarizma nije neizbežno", ocenila je direktorka redakcije RSF An Bokande.

Mapa Indeksa svake godine sve crvenija

Od kada je RSF počeo da objavljuje Svetski indeks slobode štampe pre 25 godina, sloboda štampe se postepeno pogoršavala, ukazuje se u izveštaju.

Dodaje se da je ovaj pad vidljiv na mapi Indeksa, koja svake godine postaje crvenija. Novinari se i dalje ubijaju i zatvaraju zbog svog rada, a taktike koje potkopavaju slobodu štampe se razvijaju.

Novinarstvo guši neprijateljski politički diskurs prema novinarima, oslabljeno je posrnulom medijskom ekonomijom i pritisnuto zakonima koji se koriste kao oružje protiv štampe, upozorava RSF.

U 2002. godini, 20 odsto svetske populacije živelo je u zemlji u kojoj je stanje slobode štampe kategorisano kao „dobro“. Dvadeset pet godina kasnije, manje od jedan odsto svetske populacije živi u zemlji koja spada u ovu kategoriju.

U nekim zemljama, kao što su Irak, Sudan i Jemen, ponavljajući oružani sukobi su glavni razlog za ovaj pad slobode štampe.

Tekući ratovi su imali snažan uticaj ove godine, posebno u Palestini, gde vlada Benjamina Netanjahua (Izrael je pao za četiri mesta na 116. mesto) nastavlja da vodi rat.

Od oktobra 2023. godine, izraelska vojska je u Gazi ubila više od 220 novinara, uključujući najmanje 70 koji su ubijeni dok su obavljali svoj posao. Isto važi i za Sudan (pao za pet mesta na 161. mesto) i Južni Sudan (pao za devet mesta na 118. mesto).

Na drugim mestima, stanje slobode štampe se gotovo nije promenilo, jer ga diktatorski režimi drže u ćorsokaku.

To je slučaj u Kini, Severnoj Koreji i Eritreji, gde je novinar Davit Isak zatvoren bez suđenja već 25 godina.

Najopasniji regioni za novinare

Istočna Evropa i Bliski istok su dva najopasnija regiona za novinare na svetu, kao što su to bili i u prethodnih 25 godina.

To se ogleda u rangiranju Rusije Vladimira Putina (172. mesto), koja je nastavila svoju agresiju na Ukrajinu, navodi se i dodaje da ostaje jedna od najgorih zemalja po pitanju slobode štampe.

Iran (pad od jednog mesta na 177. mesto) takođe ostaje pri dnu rang liste, ograničen represijom režima i američko-izraelskim ratom na njegovom tlu.

Informacioni prostor u nekim zemljama se smanjio u poslednjih 25 godina zbog političkih promena i sve represivnijih režima. Ovo je posebno slučaj u Hong Kongu (pad od 122 mesta) otkako je Peking pooštrio kontrolu nad teritorijom, u El Salvadoru, koji je pao za 105 mesta od 2014. godine i početka rata protiv „marasa“, ili „bandi“, i u Gruziji, koja je pala za 75 mesta, jer se obračun sa štampom intenzivirao poslednjih godina.

Najveći pad zabeležen u Indeksu za 2026. godinu (37 mesta) zabeležio je Niger (120. mesto), što ističe širi pad slobode štampe u regionu Sahela koji je viđen poslednjih godina, jer su napadi naoružanih grupa i vladajućih hunti ugrozili pravo na uravnotežene informacije iz različitih izvora.

Na Bliskom istoku, Saudijska Arabija (pad za 14 mesta) plaća cenu za ponovljene akte nasilja vlasti nad novinarima u 2025. godini, uključujući pogubljenje Turkija el-DŽasera.

Nasuprot tome, pad diktature Bašara el-Asada u decembru 2024. i naknadna politička tranzicija podigli su Siriju sa 177. na 141. mesto, nakon godina kada je bila jedna od deset zemalja na začelju liste.

Pravni indikator naglo pada zbog zloupotrebe zakona o nacionalnoj bezbednosti

Pravni indikator Indeksa je ove godine zabeležio najveći pad. Ovaj rezultat se pogoršao u više od 60 odsto država - u 110 od 180 - između 2025. i 2026. godine.

To je slučaj u Indiji, Egiptu, Izraelu i Gruziji. Kriminalizacija novinarstva, koja je utemeljena u zaobilaženju zakona o štampi i zloupotrebi vanrednog zakonodavstva i običajnog prava, pokazuje se kao globalni fenomen.

Dvadeset pet godina nakon napada 11. septembra 2001. u Sjedinjenim Državama, proširivanje obima odbrambenih tajni i nacionalne bezbednosti postalo je sredstvo za zabranu izveštavanja o pitanjima od javnog interesa u mnogim zemljama. Ovaj trend, koji je posebno rasprostranjen u autoritarnim režimima, dobio je na zamahu i u demokratijama i obično ide ruku pod ruku sa zloupotrebom zakona protiv novinara, posebno u ime borbe protiv terorizma.

Među zemljama zatvorenim za nezavisnu štampu, Rusija Vladimira Putina je postala specijalista za korišćenje zakona osmišljenih za borbu protiv terorizma, separatizma i ekstremizma, kako bi se ograničila sloboda štampe. Od aprila 2026. godine, zemlja drži 48 novinara iza rešetaka, ukazuje se u izveštaju.

Oni koji žele da nastave svoj rad bili su primorani da odu u egzil, gde još ne mogu da izbegnu pravni progon, jer se on proteže daleko van granica zemlje.

Ova tehnika instrumentalizacije mera nacionalne bezbednosti može se naći, ukazuje se, u susednoj Belorusiji, kao i u Mjanmaru, Nikaragvi i Egiptu.

Do 13. aprila, Sandra Muhoza je bila jedina novinarka pritvorena u regionu Velikih jezera u Africi 2026. godine, procesuirana u Burundiju zbog „podrivanja integriteta nacionalne teritorije“, optužbe koja se redovno koristi u Velikim jezerima. U Etiopiji su četiri novinara zatvorena već tri godine zbog optužbi povezanih sa terorizmom.

Optužbe za terorizam, zakoni o državnim tajnama...

Čak i u demokratskim zemljama, zakonodavna omča se steže oko štampe. U Japanu (62. mesto), zakoni o državnim tajnama nastavljaju da potkopavaju rad novinara, posebno zato što su mere zaštite poverljivosti izvora i uredničke nezavisnosti neadekvatne.

Na Filipinima, demokratiji na papiru, optužbe za terorizam su korišćene kao izgovor za ućutkivanje nezavisnih novinara, uključujući novinarku Frenči Mej Kampio, koja je osuđena, iako slučaj protiv nje nije sadržao opipljive dokaze, kako je otkrila istraga RSF.

U Hong Kongu (140. mesto), drakonski zakon o nacionalnoj bezbednosti omogućio je vlastima da zatvore nezavisnog izdavača DŽimija Laija, koji je nedavno osuđen na 20 godina zatvora, najtežu kaznu ikada izrečenu novinaru na toj teritoriji.

U Turskoj (163. mesto), zakoni protiv terorizma nisu jedina vrsta zakonodavstva koja se koristi za ograničavanje slobode štampe. Pod Redžepom Tajipom Erdoganom, optužbe poput „dezinformacija“, „vređanja“ predsednika i „omalovažavanja državnih institucija“ redovno se koriste za suzbijanje novinarstva i zatvaranje medijskih profesionalaca.

U Severnoj Africi, Tunis (137. mesto) nije izuzetak od ovog globalnog trenda pravnog ratovanja, takođe poznatog kao „pravni rat“. Dok je Uredba-zakon 54 o „lažnim informacijama“ efikasno kriminalizovala novinarstvo koje kritikuje vlasti, suspenzija medijskih kuća i ponovljeni sudski postupci odražavaju rastuću instrumentalizaciju pravosudnog sistema protiv medijskih profesionalaca, navodi RSF.

SLAPP tužbe i pritisak na javne medije

Pad pravnog indikatora ove godine se takođe objašnjava porastom strateških parnica protiv učešća javnosti – SLAPP tužbi – koje se koriste protiv novinara, bilo u Bugarskoj (71. mesto) ili Gvatemali (128. mesto), zemlji sa karakterističnim slučajem Hosea Rubena Samore.

U Indoneziji (129. mesto), Singapuru (123. mesto) i Tajlandu (92. mesto), političke i poslovne elite takođe iskorišćavaju pravni sistem koji ne uspeva da dovoljno zaštiti štampu. Ove pravne zloupotrebe se dešavaju i u relativno visoko rangiranim zemljama, kao što je Francuska (25. mesto).

Javne politike nisu uspele da pruže strukturno rešenje za niz izazova – bilo da su to fizičke ili pravne pretnje – sa kojima se suočavaju novinari širom sveta. U više od 80 odsto analiziranih zemalja, mehanizmi zaštite se smatraju nepostojećim ili neefikasnim, ocenjuje RSF.

Iako Evropski zakon o slobodi medija (EMSM) garantuje nezavisnost i održivost medijskih kuća – posebno javnih servisa – unutar Evropske unije, on redovno biva potkopavan nacionalnim zakonodavnim projektima, kao što je bio slučaj u Mađarskoj (74. mesto) pod odlazećom vladom Viktora Orbana, a takođe i u bolje rangiranim zemljama kao što su Slovačka (37. mesto), Litvanija (15. mesto) i Češka Republika (11. mesto).

Američki kontinent se bori sa političkim nasiljem i bezbednosnim izazovima

Od 2022. godine, pad ukupnog ranga 28 zemalja u Americi (za 14 poena) je sličan padu koji se vidi u dva najopasnija regiona sveta za novinare, Istočnoj Evropi–Centralnoj Aziji (EEAC) i Bliskom istoku–Severnoj Africi (MENA), ukazuje RSF.

Dodaje da uprkos nekim poboljšanjima poslednjih godina, kao što se vidi u Brazilu (52. mesto), skorašnju istoriju slobode štampe u Americi oblikovao je porast nasilja iza kojeg stoje organizovani kriminal i politički akteri.

Predsednik SAD Donald Tramp je svoje ponovljene napade na štampu i novinare pretvorio u sistematsku politiku, gurajući SAD na 64. mesto (pad od sedam mesta).

Pritvor salvadorskog novinara Marija Gevare, koji je kasnije deportovan, doprineo je pogoršanju već napete bezbednosne sredine obeležene policijskim nasiljem.

Drastično smanjenje broja radnika Američke agencije za globalne medije (USAGM) imalo je globalne posledice, što je dovelo do zatvaranja, suspenzije i smanjenja broja međunarodnih emitera kao što su Glas Amerike (VOA), Radio Slobodna Evropa/Radio Liberti (RFE/RL) i Radio Slobodna Azija (RFA) u zemljama gde su bili jedni od poslednjih pouzdanih izvora informacija.

Predsednici Havijer Milei (Argentina) i Najib Bukele (Salvador), najglasnije pristalice Donalda Trampa u Latinskoj Americi, sledili su primer Bele kuće u svom pristupu medijima, sa neiznenađujuće sličnim rezultatima.

Argentina (pad od 11 mesta) Havijera Meilija i Salvador (pad od osam mesta) Najiba Bukelea zabeležili su značajne padove, posebno povezane sa pogoršanjem političkih i društvenih indikatora ovih zemalja, što odražava porast neprijateljstva vlade prema štampi i pritiska na nju.

U zemljama gde organizovani kriminal ubija, rangiranje na Indeksu drastično pada. To je slučaj u Ekvadoru (125. mesto), koji je pao za 31 mesto otkako su Darvin Bake i Patrisio Agilar ubijeni 2025. godine.

Iste godine, Peru (144. mesto, pad od 14 mesta) je pogođen ubistvom četvorice novinara.

Garancije slobode štampe u Venecueli ostaju veoma neizvesne uprkos oslobađanju pritvorenih novinara ranije ove godine.

Konačno, Kuba (160. mesto) prolazi kroz duboku krizu koja primorava malobrojne preostale nezavisne novinare da rade u ilegali, a medijski pejzaž Nikaragve (168. mesto) leži u ruševinama, karakteriše ga sistematska represija i trajni kolaps radnih uslova za novinare.

(N1)