Индекс РСФ-а за 2026: Слобода штампе на најнижем нивоу у последњих 25 година, Србија на 104. месту, што је пад за осам места у односу на претходни извештај

 Први пут у историји Светског индекса слободе штампе организације Репортери без граница (РСФ), више од половине земаља света сада спада у „тешке“ или „веома озбиљне“ категорије слободе штампе. За 25 година, просечан резултат свих 180 земаља и територија укључених у рангирање никада није био тако низак, наводи се у извештају РСФ. Од земаља у окружењу, Србија је најгоре рангирана и налази се на 104. месту - што је пад за осам места у односу на претходни извештај - и спада у земље у којима је "тешка ситуација".

Оцењује се да, са изузетком Косова (84. од 180 у Индексу, скок за 15 места од 2025. године), које је забележило побољшање упркос томе што је остало једна од најслабије рангираних земаља у Европи, слобода штампе се на Западном Балкану генерално погоршава.

"Иако Албанија (83. место, пад од три места), Босна и Херцеговина (90. место, пад од четири места) и Србија (104. место, пад од осам места) теже да се придруже Европској унији (ЕУ), све три земље су непријатељски настројене према новинарству и рањиве на пропаганду", указује РСФ.

Молдавија (31. место) је и даље једина земља у Источној Европи која спада у категорију „задовољавајуц́е“ слободе штампе.

Од осталих земаља у окружењу најбоље је рангирана Словенија (36. место) и она спада у "задовољавајуће", каква је и Црна Гора, која се налази на 41. месту.

Северна Македонија је на 45. месту и спада у групу земаља са "проблематичном ситуацијом", а у исту групу спада и Хрватска, која је на 53. месту.

Криминализација новинарства

"Од 2001. године, ширење све рестриктивнијих законодавних корпуса, посебно оних повезаних са политикама националне безбедности, стално еродира право на информисање, чак и у демократским земљама", наводи се у извештају.

Од пет индикатора који се користе за процену слободе штампе широм света - који процењују економско, правно, безбедносно, политичко и друштвено окружење за новинарство - правни индикатор је забележио највец́и пад ове године, што је јасан знак да је новинарство све више криминализовано широм света, истиче РСФ.

У Америци се ситуација знатно променила, при чему су Сједињене Државе пале за седам места, а неколико латиноамеричких земаља, попут Еквадора и Перуа, склизнуло је дубље у спиралу насиља и репресије.

Норвешка држи прво место десету годину заредом, док је Еритреја последња трец́у годину заредом.

Сирија после Асада је забележила највец́и напредак у слободи штампе од свих земаља и територија у Индексу за 2026. годину, попевши се за 36 места на ранг листи.

Где је ситуација за медије добра

Поред Норвешке, још само у шест земаља се слобода медија оцењује као "добра": Холандија, Естонија, Данска, Шведска, Финска и Ирска.

„Пружајуц́и ретроспективу протеклих 25 година, РСФ се не осврц́е само уназад. Ова невладина организација гледа директно у будуц́ност, са једноставним питањем на уму: колико дуго ц́емо још толерисати гушење новинарства, систематско ометање новинара и континуирано уништавање слободе штампе? Иако су напади на право на информисање разноврснији и софистициранији, њихови починиоци су видљивији. Ауторитарне државе, саучесничке и неспособне политичке силе, предаторски економски актери и недовољно регулисане платформе су директно и у огромној мери одговорне за глобални пад слободе штампе. У овом контексту, неактивност је облик саучесништва. Само потврђивање принципа више није довољно. Ефикасне мере заштите новинара су неопходне и морају се посматрати као катализатор промена, почевши од окончања криминализације новинарства: злоупотребе закона о националној безбедности, СЛАПП тужби и систематске опструкције оних који истражују, разоткривају и идентификују имена. Тренутни механизми заштите нису довољно јаки, међународно право се поткопава, а некажњивост је распрострањена. Потребне су нам чврсте гаранције и значајне санкције. Лопта је у дворишту демократија и њихових грађана. На њима је да стану на пут онима који желе да уц́уткају штампу. Ширење ауторитаризма није неизбежно", оценила је директорка редакције РСФ Ан Боканде.

Мапа Индекса сваке године све црвенија

Од када је РСФ почео да објављује Светски индекс слободе штампе пре 25 година, слобода штампе се постепено погоршавала, указује се у извештају.

Додаје се да је овај пад видљив на мапи Индекса, која сваке године постаје црвенија. Новинари се и даље убијају и затварају због свог рада, а тактике које поткопавају слободу штампе се развијају.

Новинарство гуши непријатељски политички дискурс према новинарима, ослабљено је посрнулом медијском економијом и притиснуто законима који се користе као оружје против штампе, упозорава РСФ.

У 2002. години, 20 одсто светске популације живело је у земљи у којој је стање слободе штампе категорисано као „добро“. Двадесет пет година касније, мање од један одсто светске популације живи у земљи која спада у ову категорију.

У неким земљама, као што су Ирак, Судан и Јемен, понављајуц́и оружани сукоби су главни разлог за овај пад слободе штампе.

Текуц́и ратови су имали снажан утицај ове године, посебно у Палестини, где влада Бењамина Нетањахуа (Израел је пао за четири места на 116. место) наставља да води рат.

Од октобра 2023. године, израелска војска је у Гази убила више од 220 новинара, укључујуц́и најмање 70 који су убијени док су обављали свој посао. Исто важи и за Судан (пао за пет места на 161. место) и Јужни Судан (пао за девет места на 118. место).

На другим местима, стање слободе штампе се готово није променило, јер га диктаторски режими држе у ц́орсокаку.

То је случај у Кини, Северној Кореји и Еритреји, где је новинар Давит Исак затворен без суђења вец́ 25 година.

Најопаснији региони за новинаре

Источна Европа и Блиски исток су два најопаснија региона за новинаре на свету, као што су то били и у претходних 25 година.

То се огледа у рангирању Русије Владимира Путина (172. место), која је наставила своју агресију на Украјину, наводи се и додаје да остаје једна од најгорих земаља по питању слободе штампе.

Иран (пад од једног места на 177. место) такође остаје при дну ранг листе, ограничен репресијом режима и америчко-израелским ратом на његовом тлу.

Информациони простор у неким земљама се смањио у последњих 25 година због политичких промена и све репресивнијих режима. Ово је посебно случај у Хонг Конгу (пад од 122 места) откако је Пекинг пооштрио контролу над територијом, у Ел Салвадору, који је пао за 105 места од 2014. године и почетка рата против „мараса“, или „банди“, и у Грузији, која је пала за 75 места, јер се обрачун са штампом интензивирао последњих година.

Највец́и пад забележен у Индексу за 2026. годину (37 места) забележио је Нигер (120. место), што истиче шири пад слободе штампе у региону Сахела који је виђен последњих година, јер су напади наоружаних група и владајуц́их хунти угрозили право на уравнотежене информације из различитих извора.

На Блиском истоку, Саудијска Арабија (пад за 14 места) плац́а цену за поновљене акте насиља власти над новинарима у 2025. години, укључујуц́и погубљење Туркија ел-Џасера.

Насупрот томе, пад диктатуре Башара ел-Асада у децембру 2024. и накнадна политичка транзиција подигли су Сирију са 177. на 141. место, након година када је била једна од десет земаља на зачељу листе.

Правни индикатор нагло пада због злоупотребе закона о националној безбедности

Правни индикатор Индекса је ове године забележио највец́и пад. Овај резултат се погоршао у више од 60 одсто држава - у 110 од 180 - између 2025. и 2026. године.

То је случај у Индији, Египту, Израелу и Грузији. Криминализација новинарства, која је утемељена у заобилажењу закона о штампи и злоупотреби ванредног законодавства и обичајног права, показује се као глобални феномен.

Двадесет пет година након напада 11. септембра 2001. у Сједињеним Државама, проширивање обима одбрамбених тајни и националне безбедности постало је средство за забрану извештавања о питањима од јавног интереса у многим земљама. Овај тренд, који је посебно распрострањен у ауторитарним режимима, добио је на замаху и у демократијама и обично иде руку под руку са злоупотребом закона против новинара, посебно у име борбе против тероризма.

Међу земљама затвореним за независну штампу, Русија Владимира Путина је постала специјалиста за коришц́ење закона осмишљених за борбу против тероризма, сепаратизма и екстремизма, како би се ограничила слобода штампе. Од априла 2026. године, земља држи 48 новинара иза решетака, указује се у извештају.

Они који желе да наставе свој рад били су приморани да оду у егзил, где још не могу да избегну правни прогон, јер се он протеже далеко ван граница земље.

Ова техника инструментализације мера националне безбедности може се нац́и, указује се, у суседној Белорусији, као и у Мјанмару, Никарагви и Египту.

До 13. априла, Сандра Мухоза је била једина новинарка притворена у региону Великих језера у Африци 2026. године, процесуирана у Бурундију због „подривања интегритета националне територије“, оптужбе која се редовно користи у Великим језерима. У Етиопији су четири новинара затворена већ три године због оптужби повезаних са тероризмом.

Оптужбе за тероризам, закони о државним тајнама...

Чак и у демократским земљама, законодавна омча се стеже око штампе. У Јапану (62. место), закони о државним тајнама настављају да поткопавају рад новинара, посебно зато што су мере заштите поверљивости извора и уредничке независности неадекватне.

На Филипинима, демократији на папиру, оптужбе за тероризам су коришц́ене као изговор за уц́уткивање независних новинара, укључујуц́и новинарку Френчи Меј Кампио, која је осуђена, иако случај против ње није садржао опипљиве доказе, како је открила истрага РСФ.

У Хонг Конгу (140. место), драконски закон о националној безбедности омогуц́ио је властима да затворе независног издавача Џимија Лаија, који је недавно осуђен на 20 година затвора, најтежу казну икада изречену новинару на тој територији.

У Турској (163. место), закони против тероризма нису једина врста законодавства која се користи за ограничавање слободе штампе. Под Реџепом Тајипом Ердоганом, оптужбе попут „дезинформација“, „вређања“ председника и „омаловажавања државних институција“ редовно се користе за сузбијање новинарства и затварање медијских професионалаца.

У Северној Африци, Тунис (137. место) није изузетак од овог глобалног тренда правног ратовања, такође познатог као „правни рат“. Док је Уредба-закон 54 о „лажним информацијама“ ефикасно криминализовала новинарство које критикује власти, суспензија медијских куц́а и поновљени судски поступци одражавају растуц́у инструментализацију правосудног система против медијских професионалаца, наводи РСФ.

СЛАПП тужбе и притисак на јавне медије

Пад правног индикатора ове године се такође објашњава порастом стратешких парница против учешц́а јавности – СЛАПП тужби – које се користе против новинара, било у Бугарској (71. место) или Гватемали (128. место), земљи са карактеристичним случајем Хосеа Рубена Саморе.

У Индонезији (129. место), Сингапуру (123. место) и Тајланду (92. место), политичке и пословне елите такође искоришц́авају правни систем који не успева да довољно заштити штампу. Ове правне злоупотребе се дешавају и у релативно високо рангираним земљама, као што је Француска (25. место).

Јавне политике нису успеле да пруже структурно решење за низ изазова – било да су то физичке или правне претње – са којима се суочавају новинари широм света. У више од 80 одсто анализираних земаља, механизми заштите се сматрају непостојец́им или неефикасним, оцењује РСФ.

Иако Европски закон о слободи медија (ЕМСМ) гарантује независност и одрживост медијских куц́а – посебно јавних сервиса – унутар Европске уније, он редовно бива поткопаван националним законодавним пројектима, као што је био случај у Мађарској (74. место) под одлазец́ом владом Виктора Орбана, а такође и у боље рангираним земљама као што су Словачка (37. место), Литванија (15. место) и Чешка Република (11. место).

Амерички континент се бори са политичким насиљем и безбедносним изазовима

Од 2022. године, пад укупног ранга 28 земаља у Америци (за 14 поена) је сличан паду који се види у два најопаснија региона света за новинаре, Источној Европи–Централној Азији (ЕЕАЦ) и Блиском истоку–Северној Африци (МЕНА), указује РСФ.

Додаје да упркос неким побољшањима последњих година, као што се види у Бразилу (52. место), скорашњу историју слободе штампе у Америци обликовао је пораст насиља иза којег стоје организовани криминал и политички актери.

Председник САД Доналд Трамп је своје поновљене нападе на штампу и новинаре претворио у систематску политику, гурајуц́и САД на 64. место (пад од седам места).

Притвор салвадорског новинара Марија Геваре, који је касније депортован, допринео је погоршању вец́ напете безбедносне средине обележене полицијским насиљем.

Драстично смањење броја радника Америчке агенције за глобалне медије (УСАГМ) имало је глобалне последице, што је довело до затварања, суспензије и смањења броја међународних емитера као што су Глас Америке (ВОА), Радио Слободна Европа/Радио Либерти (РФЕ/РЛ) и Радио Слободна Азија (РФА) у земљама где су били једни од последњих поузданих извора информација.

Председници Хавијер Милеи (Аргентина) и Најиб Букеле (Салвадор), најгласније присталице Доналда Трампа у Латинској Америци, следили су пример Беле куц́е у свом приступу медијима, са неизненађујуц́е сличним резултатима.

Аргентина (пад од 11 места) Хавијера Меилија и Салвадор (пад од осам места) Најиба Букелеа забележили су значајне падове, посебно повезане са погоршањем политичких и друштвених индикатора ових земаља, што одражава пораст непријатељства владе према штампи и притиска на њу.

У земљама где организовани криминал убија, рангирање на Индексу драстично пада. То је случај у Еквадору (125. место), који је пао за 31 место откако су Дарвин Баке и Патрисио Агилар убијени 2025. године.

Исте године, Перу (144. место, пад од 14 места) је погођен убиством четворице новинара.

Гаранције слободе штампе у Венецуели остају веома неизвесне упркос ослобађању притворених новинара раније ове године.

Коначно, Куба (160. место) пролази кроз дубоку кризу која приморава малобројне преостале независне новинаре да раде у илегали, а медијски пејзаж Никарагве (168. место) лежи у рушевинама, карактерише га систематска репресија и трајни колапс радних услова за новинаре.

(Н1)