Ilham Alijev: Azerbejdžan razmatra mogućnost potpunog povlačenja iz Saveta Evrope zbog dugotrajnog spora sa Parlamentarnom skupštinom te organizacije

 BAKU – Azerbejdžan razmatra mogućnost potpunog povlačenja iz Saveta Evrope zbog dugotrajnog spora sa Parlamentarnom skupštinom te organizacije, izjavio je predsednik Ilham Alijev na otvaranju Četvrtog Šuškog globalnog medijskog foruma.

Alijev je rekao da ga je generalni sekretar Saveta Evrope kontaktirao i zatražio da Baku ne napušta organizaciju, već da pokuša da pronađe izlaz iz postojeće krize.

„Otvoreno izjavljujem da Azerbejdžan razmatra potpuno povlačenje iz organizacije. Generalni sekretar Saveta Evrope me je kontaktirao i zamolio da to ne činimo, već da pokušamo da pronađemo izlaz iz trenutne situacije”, rekao je Alijev, prenosi azerbejdžanska agencija „Report”.

Azerbejdžanski predsednik podsetio je da je 2001. godine, kada je njegova zemlja primljena u Savet Evrope, kao poslanik predvodio delegaciju Bakua u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

„Žao mi je što se upravo to dogodilo. Godine 2001, kao poslanik azerbejdžanskog parlamenta, predvodio sam našu delegaciju. Održavane su četiri sednice godišnje. U 2023. godini oslobodili smo naše teritorije od okupacije, ali su, kako bi Azerbejdžan bio kažnjen, usvojene odgovarajuće rezolucije”, naveo je Alijev.

Azerbejdžan je postao 43. članica Saveta Evrope 25. januara 2001. godine.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope u januaru 2024. godine nije ratifikovala akreditive azerbejdžanske parlamentarne delegacije. U obrazloženju je navedeno da Baku navodno nije ispunio „velike obaveze” preuzete prilikom pristupanja organizaciji.

Alijev, međutim, smatra da je takva odluka predstavljala političku reakciju na uspostavljanje pune kontrole Azerbejdžana nad Karabahom u septembru 2023. godine.

Prema njegovim rečima, Baku je ispravno postupio kada je odlučio da ne učestvuje u radu Parlamentarne skupštine bez prava glasa i mogućnosti da ravnopravno utiče na izbor sudija Evropskog suda za ljudska prava.

„Smatram mudrom našu odluku da ne učestvujemo na sastancima bez prava glasa, da ne biramo sudije Evropskog suda za ljudska prava i da ne priznajemo njihove odluke”, poručio je predsednik Azerbejdžana.

On je naglasio da njegova zemlja ne želi konfrontaciju sa evropskim institucijama, ali da odluku o nepriznavanju akreditiva azerbejdžanske delegacije smatra nepravednom i politički pristrasnom.

Alijev je odbacio i kritike u vezi sa stanjem ljudskih prava u Azerbejdžanu, ocenivši da su optužbe protiv vlasti u Bakuu neosnovane i da se prema njegovoj zemlji primenjuju dvostruki standardi.

Parlamentarna skupština je, s druge strane, svoju odluku obrazložila zabrinutošću zbog stanja demokratije, vladavine prava, slobode medija i položaja političkih i građanskih aktivista. U dokumentima Saveta Evrope navodi se i da neučestvovanje azerbejdžanske delegacije ne oslobađa Baku obaveze da sprovodi presude Evropskog suda za ljudska prava.

„Ako se Azerbejdžan potpuno povuče iz Saveta Evrope, niko to neće ni primetiti. Ovde se neće mnogo promeniti. Možda će čak biti i bolje”, izjavio je Alijev.

On je dodao da se Azerbejdžan pre četvrt veka pridružio organizaciji očekujući da će ona pomoći u pronalaženju rešenja za karabahski sukob, ali da ta očekivanja nisu ispunjena.

Odnosi Bakua i Parlamentarne skupštine u međuvremenu su dodatno pogoršani. Azerbejdžanski parlament nije dostavio akreditive svoje delegacije ni za redovno zasedanje Parlamentarne skupštine u 2026. godini, što pokazuje da je njegovo učešće u tom telu praktično suspendovano.

Eventualno potpuno povlačenje značilo bi napuštanje ne samo Parlamentarne skupštine već i celokupnog sistema Saveta Evrope, uključujući mehanizme Evropske konvencije o ljudskim pravima i nadležnost suda u Strazburu.

(Politika)