Илхам Алијев: Азербејџан разматра могућност потпуног повлачења из Савета Европе због дуготрајног спора са Парламентарном скупштином те организације

 БАКУ – Азербејџан разматра могућност потпуног повлачења из Савета Европе због дуготрајног спора са Парламентарном скупштином те организације, изјавио је председник Илхам Алијев на отварању Четвртог Шушког глобалног медијског форума.

Алијев је рекао да га је генерални секретар Савета Европе контактирао и затражио да Баку не напушта организацију, већ да покуша да пронађе излаз из постојеће кризе.

„Отворено изјављујем да Азербејџан разматра потпуно повлачење из организације. Генерални секретар Савета Европе ме је контактирао и замолио да то не чинимо, већ да покушамо да пронађемо излаз из тренутне ситуације”, рекао је Алијев, преноси азербејџанска агенција „Репорт”.

Азербејџански председник подсетио је да је 2001. године, када је његова земља примљена у Савет Европе, као посланик предводио делегацију Бакуа у Парламентарној скупштини Савета Европе.

„Жао ми је што се управо то догодило. Године 2001, као посланик азербејџанског парламента, предводио сам нашу делегацију. Одржаване су четири седнице годишње. У 2023. години ослободили смо наше територије од окупације, али су, како би Азербејџан био кажњен, усвојене одговарајуће резолуције”, навео је Алијев.

Азербејџан је постао 43. чланица Савета Европе 25. јануара 2001. године.

Парламентарна скупштина Савета Европе у јануару 2024. године није ратификовала акредитиве азербејџанске парламентарне делегације. У образложењу је наведено да Баку наводно није испунио „велике обавезе” преузете приликом приступања организацији.

Алијев, међутим, сматра да је таква одлука представљала политичку реакцију на успостављање пуне контроле Азербејџана над Карабахом у септембру 2023. године.

Према његовим речима, Баку је исправно поступио када је одлучио да не учествује у раду Парламентарне скупштине без права гласа и могућности да равноправно утиче на избор судија Европског суда за људска права.

„Сматрам мудром нашу одлуку да не учествујемо на састанцима без права гласа, да не бирамо судије Европског суда за људска права и да не признајемо њихове одлуке”, поручио је председник Азербејџана.

Он је нагласио да његова земља не жели конфронтацију са европским институцијама, али да одлуку о непризнавању акредитива азербејџанске делегације сматра неправедном и политички пристрасном.

Алијев је одбацио и критике у вези са стањем људских права у Азербејџану, оценивши да су оптужбе против власти у Бакуу неосноване и да се према његовој земљи примењују двоструки стандарди.

Парламентарна скупштина је, с друге стране, своју одлуку образложила забринутошћу због стања демократије, владавине права, слободе медија и положаја политичких и грађанских активиста. У документима Савета Европе наводи се и да неучествовање азербејџанске делегације не ослобађа Баку обавезе да спроводи пресуде Европског суда за људска права.

„Ако се Азербејџан потпуно повуче из Савета Европе, нико то неће ни приметити. Овде се неће много променити. Можда ће чак бити и боље”, изјавио је Алијев.

Он је додао да се Азербејџан пре четврт века придружио организацији очекујући да ће она помоћи у проналажењу решења за карабахски сукоб, али да та очекивања нису испуњена.

Односи Бакуа и Парламентарне скупштине у међувремену су додатно погоршани. Азербејџански парламент није доставио акредитиве своје делегације ни за редовно заседање Парламентарне скупштине у 2026. години, што показује да је његово учешће у том телу практично суспендовано.

Евентуално потпуно повлачење значило би напуштање не само Парламентарне скупштине већ и целокупног система Савета Европе, укључујући механизме Европске конвенције о људским правима и надлежност суда у Стразбуру.

(Политика)