Преминула књижевница Ведрана Рудан (77)

Хрватска списатељица и колумнисткиња Ведрана Рудан преминула је у 77. години живота након дуге и тешке борбе с карциномом.

Јутрос је на званичном Фацебоок профилу Ведране Рудан објављено да је „преселила на подручје без сигнала“.

Рудан је боловала од агресивног рака жучних каналића, болести која се веома тешко открива. Будући да је редовно одлазила на контроле, карцином је откривен у фази у којој је био операбилан.

„Операција је добро прошла, лимфни чворови били су чисти и све је било како треба. Прва контрола добро је прошла и није било метастаза. Но, на другој контроли, у року од два месеца, већ је било много метастаза“, испричала је Рудан гостујући у емисији „Недељом у 2“.

Причајући о својој каријери и болести, открила је како никада није сумњала да постоје добри људи, али није ни знала колико их има.

– То ме страшно развеселило, да ћу умрети са спознајом да постоје добри људи. Али те добре људе нико не снима, ту нема камера, за њих се не зна. То су деца која свој живот дају – рекла је.

– Сви се бојимо смрти, али смрт је нормални део живота. Не можеш ти сад довека живети – казала је.

– Ви хоћете да ја плачем у овој емисији јер ја умирем. Желим рећи да има јако пуно људи који ме воле и да ја волим њих. И да сам бесмртна и нека моју смрт схвате као одлазак на подручје без сигнала.

Ведрана Рудан (Опатија, 29. октобра 1949.) била је хрватска књижевница, новинарка и друштвена критичарка.

Дипломирала је хрватски и немачки језик на Педагошкој академији у Ријеци. Радила је као учитељица и туристички водич, продавала је сладолед, а радила је и као новинарка за низ хрватских медија.

Објавила је дела која су преведена на енглески, мађарски, словеначки, пољски, француски, италијански, руски и македонски језик. У Русији јој је преведено неколико књига, а у Америци неколико прича и књига. Позоришне представе драматизоване према њеним књигама игране су у Ријеци, Загребу, Београду, Варшави, Лондону, Санта Моники и Будимпешти.

Рудан је објавила 17 књига – романе, збирке текстова и аутобиографију, а међу њеним најважнијим романима су „Ухо, грло, нож“ (2002), дебитантски роман и дело којим је снажно привукла пажњу читалаца, затим „Љубав на последњи поглед“ (2003), „Црнци у Фиренци“ (2006), „Дабогда те мајка родила“ (2010), једно од њених најпознатијих дела, посвећено сложеном и конфликтном односу мајке и ћерке, те „Доживотна робија“ (2016).
Широј јавности била је позната као бескомпромисна и бритка коментаторка друштвених појава и догађаја, пише магазин ХРТ.

(Данас)