Група студената из Косовске Митровице осудила јучерашњу деклерацију „Српске листе“: Не одбацује спорне законе и не захтева останак у српском систему

Група студената приштинског Универзитета са седиштем у Косовској Митровици осудила је јуче усвојену Декларацију представника Српске листе и представника српских здравствених и образовних институција. „Изостаје јасно и недвосмислено опредељење за останак у српском просветном систему“.

Представници Срба, међу којима и руководиоци здравствених и образовних институција, заједно са десет градоначелника у косовском систему, јуче су усвојили декларацију у којој наводе да су Срби суочени са „неподношљивим условима живота“ који угрожавају њихов опстанак.

У средишту пажње током јучерашњег састанка било је српско школско и здравство на Косову, односно најављена примена Закона о странцима и возилима.

Представници Срба, преко усвојене декларације, захтевају олакшице и додатне рокове поводом примене два споменута закона.

У тексту декларације нема експлицитног одбацивања пуне примене ових закона.

Напротив у тачки један и тачки два ове декларације, позива се на омогућавање олакшица у прибављању личних докумената, односно, у праву на употребу возила.

Штавише, у декларацији се инсистира на обезбеђивању довољног времена које ће омогућити грађанима да се прилагоде новим правним околностима без угрожавања њихове егзистенције и основних животних потреба.

Само у једној реченици се наводи да су постојећи закони апсолутно противни интересима српског народа и да, као такви, морају бити измењени.

Синоћ су се о усвојеној декларацији огласили студенти приштинског универзитета, група њих која подржава студенте у блокади у централној Србији.

Они најпре осуђују управо то што усвојена Декларација не одбацује спорне косовске законе већ тражи само њихово ублажавање.

У усвојеном документу не доводи се у питање сама суштина спорних законских решења, већ само њихова примена

„У усвојеном документу не постоји одбацивање закона о странцима и возилима, већ се искључиво тражи њихово ублажавање, конкретно у делу који се односи на рок од три дана за пријаву боравка. Дакле, не доводи се у питање сама суштина спорних законских решења, већ само њихова примена“, навели су студенти приштинског универзитета.

Осуђују и то што она подржава формирање ЗСО по моделу који предвиђа трансформацију Универзитета, али и што декларација инсистира на примени бриселских договора укључујући француско-немачки план.

„Декларацијом се такође призива формирање Заједнице српских општина по моделу који је представио Мирослав Лајчак, а према којем би Универзитет био трансформисан у „Косовску просветну заједницу“. Истовремено се инсистира на поштовању договора постигнутих у Бриселу, укључујући француско-немачки план, који у свом првом члану подразумева признавање косовских докумената, као и подршку онима који су, без ширег друштвеног консензуса, те договоре прихватили“.

Посебно студенте брине то што се декларација ослања на интервенцију међународне заједнице, али и то што, како су истакли:

Изостаје јасно и недвосмислено опредељење за останак у српском просветном систему.

Њихов став је да оваква позиција оставља утисак одсуства јасне стратегије и одговорности према сопственој професионалној и националној улози.

„Као припадници академске заједнице, имамо обавезу да говоримо јасно, принципијелно и у интересу институционалног и образовног опстанка. Сматрамо да јавност заслужује отворену и искрену расправу о овим питањима, без релативизације и политичких калкулација“, навела је ова група студената.

 

 

 

 

Посмотреть эту публикацию в Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Публикация от Podrska_studenata_KM (@podrska_studenata_km)

Интеграција

Питање здравства и школства реактуелизовало се последњих неколико година, нарочито током протекле године.

Приштина, на челу са косовским премијером у техничком мандату Аљбином Куртијем, поручује да је интеграција школства и здравства из већински српских средина неизбежна, спроводећи претходно акције у којима се преузимају објекти у којима су биле смештене десетине служби Републике Србије.

Са друге стране, из Београда и са српске стране стижу негативне реакције и неслагање, али знатно блажег интензитета у односу на одлучност косовских власти.

Универзитет и здравство је у међувремену додатно оптеретило најављено спровођење Закона о странцима и возилима, којим ће, уколико и када се буду у потпуности применили закони из 2017, године, административно отежати боравак студената, професорског и здравственог кадра уколико не буду били регистровани, односно лиценцирани у косовски систем.

У преосталим институцијама Републике Србије претходних дана, укључујући и универзитет, како КоССев незванично сазнаје, тражено је да се изјасне о томе да ли поседују косовска документа.

Ректорату у Косовској Митровици је такође, ове недеље, уручен допис Универзитета у Приштини, у којем се Факултет техничких наука, који функционише у систему Републике Србије и у оквиру Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, означава као „нелегални корисник“ парцеле и објекта и позива да у року од 30 дана напусти простор или започне поступак регулисања односа са приштинским универзитетом.

Бисљими: „Пет или шест веома важних недеља“

Истовремено, вршилац дужности заменика премијера Косова и шеф преговарачког тима Приштине у Бриселу Бесник Бисљими изјавио је да предстоји „пет или шест веома важних недеља“ током којих је, како је навео, потребно бити „конструктиван“ како би се „покренуо процес интеграције“ образовних и здравствених институција које и даље функционишу у систему Србије.

У интервјуу за РТК2, Бисљими је потврдио да је вршилац дужности министра за локалну самоуправу Ељберт Краснићи упутио позив свим градоначелницима општина са српском већином на састанак заказан за данас, 13. фебруар, у 10 часова.

„Било би добро да градоначелници у овој фази покажу што већу одговорност, јер добробит њихових грађана у великој мери зависи од приступа који ће имати у наредним недељама“, рекао је тада Бисљими.

Он је оценио да градоначелници имају кључну улогу у овом процесу, наводећи да поседују широка овлашћења у области образовања и здравства, као и буџете за финансирање тих сектора. Додао је и да општине са српском већином имају „чак и већа овлашћења“ од других, те да Србија „може“ финансијски помагати те општине.

Није познато да ли ће и ко од изабраних представника Срба у локалним самоуправа на овај састанак данас и отићи.

Уочи најављеног састанка и разговора, јуче се огласила и неформална група професора и сарадника „Проактив“ заједно са запосленима на приштинском Универзитету, која је поручила да се „најстроже ограђује од разговора и договора који директно задиру у статус, правни положај и институционални интегритет Универзитета“.

(Коссев)