Група епископа СПЦ на челу са митрополитом Јоаникијем оградила се од увреда на рачун студената, које им је упутио митрополит крушевачки Давид: Не мислимо да су наши студенти „српске усташе“!

Будући да су се претходних дана у јавности појављивале различите оптужбе на рачун студената, те да су неке од њих изнесене од стране црквених великодостојника и пренесене путем званичних гласила СПЦ, осјећамо потребу и дужност да изнесемо и свој став и позив на поштовање студената и њихове праведне и достојанствене борбе, као и на одговорно изражавање и извјештавање:

ПОЗИВ НА ПОШТОВАЊЕ СТУДЕНАТА, ОДГОВОРНО ИЗРАЖАВАЊЕ И ИЗВЈЕШТАВАЊЕ

Као архијереји Српске Православне Цркве осјећамо дужност да јавно изразимо неслагање и ограђивање од било каквог говора који дехуманизује другог човјека, а посебно од говора који младе људе, студенте, ниподаштава као фактор изградње друштва, фактор који доприноси будућности истог, или их понижава као оне који су позвани да мисле и траже истину.

Црква Христова, као изабрани народ и дом Бога Живога, постоји у сваком времену да љубављу приводи све људе спасењу. Историја нас учи да сваки говор који поништава достојанство другог води ка великим друштвеним трагедијама, а ми као пастири не смијемо дозволити да таква реторика узме маха у нашем народу и Цркви. Ријеч служи за споразумјевање. Она је сила и темељ промјена, и мора бити аутентична, да би била вјерна сама себи. А ми као хришћани живимо свједочећи Ријеч која је сами Бог.

Митрополит крушевачки Давид у свом најновијем тексту, који је пренио и званични сајт СПЦ, студенте ставља у контекст „обојене револуције“, обиљежавајући их на такав начин да буду перципирани као „српске усташе“, што је и увредљиво и неприхватљиво

У ове дане припреме пред Велики Пост, Митрополит крушевачки Давид у свом најновијем тексту, који је пренио и званични сајт Српске Православне Цркве, студенте ставља у контекст „обојене револуције“, обиљежавајући их на такав начин да буду перципирани као „српске усташе“, што је и увредљиво и неприхватљиво. Вјерујемо да данас није оправдано бити епископ Српске Православне Цркве, а ћутати на овакве ријечи – ријечи које показују неосјетљивост и небригу за Тијело Цркве. Њихова дехуманизујућа природа захтјева да више не ћутимо. Српски народ који је преживио голготу усташког терора, свјестан је да се ова идентификација било кога са једним таквим монструозним покретом не смије никада више спроводити, првенствено из пијетета и поштовања према жртвама. Али, исто тако – одређивати нашу младост оваквим ријечима више је од бруке – то је срамотни печат на Тијелу Цркве. Студенти су наша будућност, а наша дужност је да их с љубављу и разумјевањем, чак и у случају да негдје гријеше, упућујемо ка Истини, а не да их одбацујемо и омаловажавамо. Једино таквим приступом можемо очувати јединство, слободу и достојанство сваког човјека, што је суштина православне вјере и етоса наше Цркве и светосавске аксиологије.

Због свега овога, више не смијемо мирно стајати са стране, него послије оваквих изјава, које су се нашле и на званичном сајту Српске Православне Цркве, желимо јасно и недвосмислено да саопштимо да наша Црква не мисли да су наши студенти „српске усташе“. Јер управо је овакав рјечник, укидањем притом слободе да се чују и другачији гласови са званичног гласила Српске Православне Цркве, довео до тираније бахатих и увредљивих ријечи, изговорених без одговорности. Сваки слободан човјек се бори за оно у шта вјерује да је истинито, бори се тако као да његово дјеловање може утицати на ток догађаја, макар можда не буде тако, али увијек ношен правилом да не објављује или не изговара ништа што би могло потакнути на мржњу. Ту нам лекцију студенти држе ових дана.

Студенти су наша будућност, а наша дужност је да их с љубављу и разумјевањем, чак и у случају да негдје гријеше, упућујемо ка Истини, а не да их одбацујемо и омаловажавамо

Не можемо више бити равнодушни или не примјећивати патњу другог, попут Јовових пријатеља, живећи у замислима и реторици о космичкој праведности, већ морамо бити покретачи и пратиоци доброте и правде за сваког појединца, нарочито за нашу младост.

Обраћамо се и браћи архијерејима молбом да не дозволе да овакав језик постане нешто нормално и устаљено. Молимо и да се напослетку преиспита уређивачка политика званичне интернет странице Српске Православне Цркве, јер је неопходно да она изражава саборност наше Цркве, њен глас и њену мајчинску бригу.

Коначно, неопходно је да се сјетимо Христових ријечи да не живи човјек само о хљебу, „него од сваке ријечи која излази из уста Божијих“, дакле: уста Христових, који је сушта Љубав и Милосрђе. Улазимо у Велики Пост у нади да ће нас овај нежељени догађај пробудити да заједно сачувамо Цркву као Тијело Христово – не за тиранију, већ за спасење свих нас.

Митрополит њемачки Григорије

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије

Митрополит жички Јустин

Митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије

Архиепископ западноамерички Максим

Епископ источноамерички Иринеј

(mitropolija.com)