Грчки посланици изгласали су закон којим је уведена могућност 13-часовног радног дана у приватном сектору

Грчки посланици изгласали су закон којим је уведена могућност 13-часовног радног дана у приватном сектору, шту су синдикати и левица осудили као "прави Средњи век".

После два дана дебате, већина посланика, посебно оних из владајуц́е деснице, гласала је за тај закон који је предложила конзервативна влада.

Закон предвиђа да, уз додатно плаћање, запослени може да ради и до 13 сати дневно за једног послодавца и то ограничен број дана годишње.

Једна од главних опозиционих партија, Сириза (левица), одбила је да учествује у гласању, осуђујуц́и закон као "законодавну наказу, дерегулацију рада која напада (...) основна права" радника, по речима Христоса Јанулиса, портпарола те посланичке групе.

У два наврата, 1. октобра и у уторак, Грчка је била делимично паралисана генералним штрајком у знак протеста против те новине.

Привреда Грчке се опоравила од финансијске кризе, али су плате и даље мале.

Могућност 13-часовног радног времена је постојала и раније, али само ако запослени има два или више послова и представљала је начин да се запослени заштите од прекомерног радног оптерећења, али се то сада окреће у своју супротност јер послодавац може да захтева и 13 сати рада дневно, а на раднику је да то "добровољно прихвати".

Министарка рада и социјалног осигурања Ники Керамеус је у скупштини понављала да ће то бити добровољно и да ниједан запослени неће бити приморан на то и, бранећи нови пропис, рекла да "сада дајемо (запосленом) могућност да обавља додатни посао за истог послодавца, без путовања, са 40% већом платом".

Она је нагласила да, по њеном мишљењу, "има радника који траже да раде дуже", посебно у туризму, једном од главних покретача привреде Грчке, где лети конобари, хотелско особље и кувари раде дуже од прописаних осам сати.

Закон у Грчкој је до сада, уз тих осам сати, допуштао могуц́ношц́у до три сата прековременог рада.

Критичари осуђују значајну дерегулацију тржишта рада коју је покренуо премијер Киријакос Мицотакис откако је дошао на власт 2019. године.

"Тринаесточасовни радни дан није пао с неба", рекао је Никос Андрулакис, лидер главне опозиционе странке ПАСОК (леви центар) и наставио: "то је најновија карика у ланцу систематског укидања радничких права".

Али десничарска странка Нова демократија (НД) Киријакоса Мицотакиса истакла је нагли пад незапослености у Грчкој за шест година откако је он дошао на власт са 18% на 8%.

Лидер Сиризе Сократис Фамелос сматра да "влада успоставља прави Средњи век".

Уочи гласања посланика, министарка рада је још једном нагласила да ц́е нова одредба важити само до 37 дана годишње, односно око три дана месечно, и биће на добровољној основи.

Раније је осудила "обмањујућу употребу термина '13-часовни радни дан' " јер "сугерише да би сви радили 13 сати дневно".

Запослени у приватном и јавном сектору два пута су изашли на улице да би осудили "даље погоршање већ дубоко проблематичног стања", како то описује најмоћнија синдикална организација, Грчкој конфедерацији радника приватног сектора (ГСЕЕ).

Тврди се да многи запослени неће моћи да одбију да раде 13 сати дневно "с обзиром на неравнотежу снага послодавца и запосленог и појачану несигурност на тржишту рада".

Штавише, контроле Инспектората рада су слабе, тврде противници промене.

Синдикати такође сматрају да ће право на обавезни дневни одмор од 11 сати бити прекршено, посебно због времена путовања до радног места.

У Грчкој је, по подацима Евростата, у другом кварталу 2025. године 20,9% запослених старости од 20 до 64 године радило више од 45 сати недељно, а у целој ЕУ таквих је упола мање, са 10,8%.

Влада је већ увела могућност шестодневне, уместо уобичајене петодневне радне недеље, посебно у случајевима велике потражње у секторима какав је туризам.

(Бета)