Grčki mediji: Do sporazuma oko imena Makedonije ne bi došlo bez posredništva SAD i Nemačke

 Do istorijskog dogovora Makedonije i Grčke možda ne bi uopšte došlo bez posredstva Amerike, ali i Nemačke.

Potpisivanju spoarazuma su prethodili brojni protesti i odugovlačenja sa obe strane.

Grčki ministar Kocias "nije skrivao da ga sve to izuzetno nervira", pa je premijeru Ciprasu predložio "zamrzavanje" sklapanja sporazuma bar do septembra, ali je Cipras odgovorio da sa time treba završiti sada.

"Kathimerini" piše da je Amerika pritiskala Makedoniju kako ne bi više odugovlačila ali i da je pomoćnik američkog sekretara za Evropu i Evroaziju Ves Mičel bio u stalnom kontaktu sa Kocijasom.

Sa Kocijasom i Ciprasom su najviše kontaktirali ambasadori SAD i Nemačke, kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini".

- Uloga Nemaca je bila i diskretna, ali i možda odlučujuća. Nikada nisu skrivali da su zainteresovani za rešavanje problema, pogotovo što su mogućnosti za postizanje rešenja bile bolje nego pre, a to su i rekli Skoplju i Atini - navodi list.

Kako navodi grčki list, Nemačka je uveravala Grčku da ne može večno da koristi pravo na veto na proces evrointegracija Makedonije i njenog članstva u NATO, naročito ne sada dok se Evropa suočava sa brojnim problemima.

Nemačka je ubedila Grčku da joj ne ide u prilog održavanje "statusa kvo".

Prema diplomatskim izvorima na koje se poziva grčki sajt, poruka Atini je bila jasna: "Obaveštavajte nas, ali mi se nećemo mešati dok ne budete smatrali da možemo da budemo korisni.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je Zaeva u Berlin krajem februara kako bi mu prenela da je proces pristupanja Makedonije u EU 'istorijski zadatak' i da ima njenu punu podršku u pregovorima s Grčkom.

Prema rečima neimenovanih diplomatskih izvora, pre i posle tog satstnka Merkel i Zaeva, kancelarije grčkog premijera i ministra spoljnih poslova bile su u direktnom kontaktu s Nemcima, "kako bi se osiguralo da poruke koje nemačka strana šalje Zaevu, ne budu kontraproduktivne za pregovore".

(Kathimerini)