Грађевински инжењер Милан Милићевић: Инжењери су нашли клизиште и обуставили градњу Прокопа 20 година, требало би размислити о одустајању од тог пројекта

Грађевински инжењер Милан Милићевић оценио је у „Новом дану“ да санација Железничке станице Прокоп неће решити проблем уколико се испостави да је на терену клизиште. Како каже, инжењери нису без разлога стопирали седамдесетих овај пројекат, као и да је питање да ли је на темељима који су тада изграђени смела да се настави градња.

Како каже, сећа се док је он био у средњој школи, 1977. године градња Прокопа је стопирана, а да су солитери у Стјепана Филиповића кренули да клизе и пуцају. И тада су се, наводи, грађани побунили. Наводи да је све било стопирано и током деведесетих, све док га Енергопројект није узео.

Ко је још луд да ради на клизишту?

Објашњава и да је ограничење на два спрата због тежине, јер су знали да се објекат налази на клизишту и да ту има подземних вода. У тих двадесет година колико је пројекат био стопиран, наводи, могло је озбиљно да се размисли о премештању или одустајању од тог пројекта.

“Ко је још луд да ради на клизишту? Па сељак чим види криву шљиву одмах бежи одатле. Ако клизи цело брдо, оде све”, истиче.

Говорећи о оштећенима арматуре, каже да је питање колико су тачна, али ако су неки инжењери нашли клизиште и зауставили, стопирали градњу 20 година, онда је “силеџијски” кренути у изградњу која је трајала 20 и кусур година.

Потпорни зидови, који су изграђени још седамдесетих, неће зауставити клизиште

Потпорни зидови, који су изграђени још седамдесетих, наводи, неће зауставити клизиште.

“Једино да се испумпа вода, да се одстрани подземна вода која стално гура брдо. То се зове хидролошки лом. Долази до лома тла и то су јако мале брзине воде, али вода иде 24/7. Она стално спира док те кохизионе силе не попусте. Онда долази прво до клизишта, онда до лома. Једини озбиљан начин да се санира је да се дренажним тунелима, или већ на неки начин, вода заустави”, објашњава.

Када је реч о најављеној санацији, наш саговорник каже да додатна арматура у гредама и стубовима неће решити проблем, уколико се испостави да је на терену клизиште.

“Вода разгњечи и стуб вам потоне и догоди се горе пуцање. Различити су разлози. Сваки објекат у грађевини је прво везан микролокацијом, а микролокација диктира и конкретне услове објекта који се гради. Прокоп је тачкасти објекат који има проблематику микролокације на које се налази, са тлом, окружењем, подземним водама и остало”, наводи.

Питање је, каже, да ли је смела да се настави градња на темељима изграђеним 70-их.

Иако званичници уверавају да је све безбедно, за нашег саговорника, Прокоп је озбиљан проблем.

“Оно је озбиљан проблем који ја не бих решавао преко колена. Ту требају да и геолози, и хидрогеолози, и хидрограђевинци, да се направи један округли сто, конзилијум да се види шта је чинити и шта има смисла урадити”, наводи.

(Н1)