Gosti „Utiska nedelje“: Zabrinuti smo za opstanak Univerziteta, pritisci su ogromni, a osećamo da je Univerzitet pregažen. Izbori su jedini način borbe, građani moraju da pomognu

Gosti "Utiska nedelje" izrazili su zabrinutost za opstanak Univerziteta jer nastavak blokade u septembru vodi njegovom gašenju, ali imali nastavu ili ne država će nastavii da vrši represiju, a vraćanjem na nastavu neće se mnogo postići. Zato su izbori koje studenti traže jedini način borbe u kojoj moraju biti istrajni, ali podsećaju da ne mogu sami i da građani moraju da im pomognu u tome.

U najnovijoj emisiji gosti su bili prof. dr Vladimir Zdravković sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, Rastislav Dinić, docent Filozofskog fakulteta u Nišu i narodni poslanik Zeleno-levog fronta, Ivan Lukić, student Fakulteta organizacionih nauka i Đorđe Novaković, apsolvent Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Dr Vladimir Zdravković, profesor Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, kardiolog na Klinici za kardiologiju UKC Kragujevac, koji je dobio upozorenje pred otkaz na ovom fakultetu jer je javno izneo stav da se lekar ne može postati preko računara, rekao je da će u ponedeljak njegovi advokati sačiniti odgovor zašto je protiv onlajn nastave.

„Više puta smo razgovarali na ovu temu. Bilo je zanimljivo kada smo tražili dodatnu dokumentaciju, a dobili odgovor od dekana da se sve nalazi na sajtu fakulteta. Tražili smo i zakonski okvir na osnovu kojeg se izvodi onlajn nastava. Iako nisam pravnik, razumem da se radi o – najblaže rečeno – preporuci. Ovde nije reč o onlajn nastavi u kojoj student može da postavi pitanje profesoru. Ovde je student broj – bez imena i prezimena. I tek ćemo shvatiti koliko je to neprimenljivo na medicinske nauke“, rekao je Zdravković.

On je istakao da je više puta spomenuo da profesori nisu profesori bez studenata i da stoji uz studente sve vreme.

Student Đorđe Novaković, apsolvent Ekonomskog fakulteta u Beogradu, rekao je da su studenti ovog fakulteta u aprilu, na molbu uprave fakulteta, započeli razgovore o povratku na nastavu.

„Do sada smo održali četiri sastanka, na kojima su učestvovali predstavnici studenata, profesora i uprave. Na kraju četvrtog sastanka, uprava je predstavila tri modaliteta nastavka nastave, svaki sa različitim rokom početka. Ni sa jednim nismo mogli da se složimo. Duboko smo razočarani što je uprava donela jednostranu odluku da se nastava nastavi bez saglasnosti studenata. Protiv ove odluke izjasnilo se 572 studenta, što jasno pokazuje da u ovome nismo sami i da građani ne treba da brinu – nastavljamo našu borbu“, rekao je on.

Novaković je istakao da od sutra kreće nova akcija podrške studentima u dvorištu fakulteta i da iako ne mogu da blokiraju onlajn nastavu, nastavljaju sa blokadom zgrade fakulteta i ostaju u njoj i pozivao sve studente da se pridruže i nastave bojkot nastave.

Ivan Lukić, student Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, istakao je u emisiji da kao studenti, u potpunosti razumeju svoje profesore i njihovu poziciju.

„Mi se, kao studenti, borimo za Univerzitet – za njegovu autonomiju i dostojanstvo. Pritisci su ogromni, a osećamo da je Univerzitet pregažen. Ako jedna uredba može da se objavi preko noći, onda znači da Univerzitet može isto tako lako da se pregazi. Razumemo profesore i sarađujemo s njima, ali ova odluka je doneta silom. Ljudi koji su bili u savetodavnim telima i radnim grupama sa profesorima nisu bili obavešteni da će se doneti ovakva odluka. U tom trenutku nam je bilo izuzetno neprijatno, jer je transparentnost – koju smo do tada imali – prosto nestala. Do tog momenta smo imali otvoren dijalog sa upravom. Nešto je tada prevagnulo“, rekao je student.

On je istakao da je njihov odgovor jasan: neće učestvovati u procesu koji je nametnut, i tu odluku osuđuju.

„Živimo u nenormalnom društvu i zato studiramo u nenormalnim uslovima. Svakog dana dobijamo pretnje. Na sam dan donošenja odluke, jedna naša koleginica je udarena automobilom ispred fakulteta“, kazao je Lukić.

Rastislav Dinić, docent na Filozofskog fakulteta u Nišu i narodni poslanik Zeleno-levog fronta, istakao je teško da komentariše odluke fakulteta na kojima ne radi, ali da njegov fakultet sve vreme stoji uz studente.

„Moje kolege podnele su ozbiljne žrtve, uključujući i našu dekanicu koja je bila napadnuta. Nakon toga, predsednik se tome podsmevao – što je, najblaže rečeno, sramotno. Sve odluke kod nas donose se u konsultaciji sa studentima koji su u blokadi. Ja sam i pre svega ovoga bio vrlo kritičan prema sopstvenoj instituciji. Međutim, sada vidim da mnoge kolege – iako su ranije imale primedbe – počinju da deluju kao gotovo heroji: spremni su na izuzetne žrtve. Stalno sam u kontaktu sa nekima od njih. Čini mi se da su mnogi i dalje duboko posvećeni blokadi, da dele zabrinutost za sudbinu Univerziteta i da su spremni da se žrtvuju“, rekao je docent.

On je istakao da briga za Univerzitet nije briga zbog plata, već da je to briga za nešto u šta su profesori ugradili čitav svoj naučni život, a da se njemu čini da je najspornije to što je doneta jednostrana odluka na ostalim fakultetima.

Njegov kolega sa fakulteta u Kragujevcu istakao je da se od studenata koji su krenuli na onlajn nastavu često čuje „da se ne brinu i da će sve biti završeno“.

„Moji studenti često čuju od kolega koji su se vratili na nastavu rečenice poput: „Ma ne brinemo mi, biće to sve rešeno, završiće nam sve.“ Živimo u društvu „završićemo sve“, društvu bez odgovornosti. Ali zamislite da dovedete dete kod lekara koji je tako „završio sve“. Ne razmišljaju da će se sutra naći u ambulanti, da će se tresti jer mu je nešto nepoznato, jer nije stekao suštinsko znanje. Jedina stvar koja te u takvim situacijama čuva – jeste znanje. Da li bismo želeli da naše dete primi neko ko je prošao kroz takav sistem“, istakao je Vladimir Zdravković.

On je istakao da njegov ugovor o radu ne obuhvata onlajn nastavu, za koji nema prostor, uslove niti adekvatnu opremu i ističe da oni sada nisu u vanrednom stanju, kao što je to bilo u vreme pandemije.

„I sada se postavlja pitanje: da li su generacije koje su prošle kroz takav sistem uopšte adekvatno školovane? Kada neko uredbom svede naš doprinos na 12 odsto, time je jasno pokazao gde smo kao društvo. To je trenutak kada je čitava akademska zajednica morala da ustane. Ja studente doživljavam kao ljude koji, ako treba, mogu izgubiti jednu godinu studija – ali zbog višeg cilja. Moj Kragujevac je bio domaćin. Video sam tada celu Srbiju na jednom mestu, na Sretenje – baš tog dana. U jednom trenutku gledate muslimana, katolika i pravoslavca kako se zajedno mole. To je moja zemlja, kakvu želim da je vidim. I hvala svima što mi omogućavaju da verujem da će moja deca ostati ovde – u ovoj zemlji, kakva treba da bude“, istakao je profesor iz Kragujevca.

 O izborima

Student Ekonomskog dakulteta u Beogradu istakao je da prvi put kada je predsednik Srbije nadležan za nešto, on se zapravo obraća drugim institucijama.

„Predsednik je rekao da će nadležne institucije raspisati izbore, a to je zanimljivo, jer je ovo prvi put da, kada je za nešto nadležan, on odlučuje da se obrati institucijama. Mi ćemo nastaviti sa pritiscima sve dok izbori ne budu raspisani. Pre svega, želim da naglasim da nas ne zanima da li predsednika interesuju naši zahtevi, jer mi se njemu uopšte ne obraćamo po tom pitanju. Što se tiče stava o ispitima, u ovom trenutku ne mogu ništa precizno da kažem, jer se Plenum tom temom još uvek nije pozabavio. Ali u bliskoj budućnosti ćemo početi da se bavimo i tim pitanjem, i javnosti ćemo se obratiti u odgovarajućem trenutku“, pojasnio je Novaković.

Student FON-a ističe da su on i njegove kolege shvatile da institucije i nisu baš u dubokom snu.

„Shvatili smo da naše institucije nisu u dubokom snu – one su potčinjene grupaciji koja sebe naziva vlašću. Izbori su preduslov za ispunjenje naših zahteva. Što pre se zahtevi ispune, pre ćemo se vratiti na fakultete da studiramo. To što je predsednik rekao – rekao je svojim glasačima. Mi ga ionako ne slušamo mnogo. Ironija je u tome što je od čoveka koji je svakodnevno pozivao na izbore postao neko ko se izbora plaši. Rekao bih da je uplašen. Shvatio je da je generacija od 18 do 25 godina ustala, probudila se i da je spremna da uradi nešto što do sada nije viđeno – ne samo u Srbiji, već i u svetu“, kaže Ivan Lukić.

Komentarišući Vučićevo obraćanje studentima u Nišu, Dinić je rekao da je do sada predsednik sve političke krize rešavao raspisivanjem izbora, a sada je došao do tačke da kaže: ‘Čekaj, čekaj“.

„Naš zadatak je da se dogovorimo, da izgradimo front i da izvršimo pritisak upravo na onoj tački gde je režim najslabiji. Kada to postignemo, možemo da kažemo da smo kao generacija uradili sve što je bilo do nas – i da smo uspeli“, pojasnio je on, dodajući da svi akteri na antirežimskom frontu treba da se usaglase koja vrsta pritiska je neophodna, i šta je konkretno rešenje ka kome teže.

Profesor Zdravković je još jednom ponovio da će do kraja biti uz svoje studente.

„Biću tu do kraja, pešačili smo do Beograda i moje dete je išlo. Moji studenti su me zamolili da kažem da samo 20 posto studenata je na onlajn nastavi, a da su većiniski studenti u blokadi. Sad je pitanje zašto se Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu ne pridražava podrške koju su dali 4. februara studentima. Petnaest kolega i ja smo uz studente, ali nemamo odgovor zašto Naučno nastavno veće ne stoji uz studente“, rekao je.

Kada je reč o izborima i saradnji ili ne saradnji sa opozicijom, Novaković kaže da se na plenumu Ekonomskog fakulteta nije pričalo o daljim političkim događajima i stav je da se ne razgovora sa pripadnicima opozicije.

Njegov kolega sa FON-a je dodao da se po pitanju izbora čeka odluka svih studentskih plenuma.

„Svi treba da daju glas, da imamo jedinstven stav. Jedinstvo nas je dovelo ovde gde smo, studentske blokade su promenile dosta, pokrenulo ljude koji nisu bili aktivni. Nećemo rušiti jednistvo ishitrenim odlukama. Režimski mediji su uvek spremni da svakome nađu neku mrlju i da eliminišu te ljude iz javnog prostora, zato nema objavljvanja imena dok nemamo jedinstven stav i dok se ne raspišu izbori“, rekao je Ivan Lukić, student FON-a.

On je još jednom pojasnio kriterijume studenata za izborne liste na kojima a pored zakonskih,  ne mogu biti članovi vladajuće stranke i njihove koalcijie,  funkcioneri opozicione stranke i aktivni saradnici u politici ovog sistema.

(Nova.rs)