Гости „Утиска недеље“: Забринути смо за опстанак Универзитета, притисци су огромни, а осећамо да је Универзитет прегажен. Избори су једини начин борбе, грађани морају да помогну

Гости "Утиска недеље" изразили су забринутост за опстанак Универзитета јер наставак блокаде у септембру води његовом гашењу, али имали наставу или не држава ће наставии да врши репресију, а враћањем на наставу неће се много постићи. Зато су избори које студенти траже једини начин борбе у којој морају бити истрајни, али подсећају да не могу сами и да грађани морају да им помогну у томе.

У најновијој емисији гости су били проф. др Владимир Здравковић са Факултета медицинских наука у Крагујевцу, Растислав Динић, доцент Филозофског факултета у Нишу и народни посланик Зелено-левог фронта, Иван Лукић, студент Факултета организационих наука и Ђорђе Новаковић, апсолвент Економског факултета у Београду.

Др Владимир Здравковић, професор Факултета медицинских наука у Крагујевцу, кардиолог на Клиници за кардиологију УКЦ Крагујевац, који је добио упозорење пред отказ на овом факултету јер је јавно изнео став да се лекар не може постати преко рачунара, рекао је да ће у понедељак његови адвокати сачинити одговор зашто је против онлајн наставе.

„Више пута смо разговарали на ову тему. Било је занимљиво када смо тражили додатну документацију, а добили одговор од декана да се све налази на сајту факултета. Тражили смо и законски оквир на основу којег се изводи онлајн настава. Иако нисам правник, разумем да се ради о – најблаже речено – препоруци. Овде није реч о онлајн настави у којој студент може да постави питање професору. Овде је студент број – без имена и презимена. И тек ћемо схватити колико је то неприменљиво на медицинске науке“, рекао је Здравковић.

Он је истакао да је више пута споменуо да професори нису професори без студената и да стоји уз студенте све време.

Студент Ђорђе Новаковић, апсолвент Економског факултета у Београду, рекао је да су студенти овог факултета у априлу, на молбу управе факултета, започели разговоре о повратку на наставу.

„До сада смо одржали четири састанка, на којима су учествовали представници студената, професора и управе. На крају четвртог састанка, управа је представила три модалитета наставка наставе, сваки са различитим роком почетка. Ни са једним нисмо могли да се сложимо. Дубоко смо разочарани што је управа донела једнострану одлуку да се настава настави без сагласности студената. Против ове одлуке изјаснило се 572 студента, што јасно показује да у овоме нисмо сами и да грађани не треба да брину – настављамо нашу борбу“, рекао је он.

Новаковић је истакао да од сутра креће нова акција подршке студентима у дворишту факултета и да иако не могу да блокирају онлајн наставу, настављају са блокадом зграде факултета и остају у њој и позивао све студенте да се придруже и наставе бојкот наставе.

Иван Лукић, студент Факултета организационих наука у Београду, истакао је у емисији да као студенти, у потпуности разумеју своје професоре и њихову позицију.

„Ми се, као студенти, боримо за Универзитет – за његову аутономију и достојанство. Притисци су огромни, а осећамо да је Универзитет прегажен. Ако једна уредба може да се објави преко ноћи, онда значи да Универзитет може исто тако лако да се прегази. Разумемо професоре и сарађујемо с њима, али ова одлука је донета силом. Људи који су били у саветодавним телима и радним групама са професорима нису били обавештени да ће се донети оваква одлука. У том тренутку нам је било изузетно непријатно, јер је транспарентност – коју смо до тада имали – просто нестала. До тог момента смо имали отворен дијалог са управом. Нешто је тада превагнуло“, рекао је студент.

Он је истакао да је њихов одговор јасан: неће учествовати у процесу који је наметнут, и ту одлуку осуђују.

„Живимо у ненормалном друштву и зато студирамо у ненормалним условима. Сваког дана добијамо претње. На сам дан доношења одлуке, једна наша колегиница је ударена аутомобилом испред факултета“, казао је Лукић.

Растислав Динић, доцент на Филозофског факултета у Нишу и народни посланик Зелено-левог фронта, истакао је тешко да коментарише одлуке факултета на којима не ради, али да његов факултет све време стоји уз студенте.

„Моје колеге поднеле су озбиљне жртве, укључујући и нашу деканицу која је била нападнута. Након тога, председник се томе подсмевао – што је, најблаже речено, срамотно. Све одлуке код нас доносе се у консултацији са студентима који су у блокади. Ја сам и пре свега овога био врло критичан према сопственој институцији. Међутим, сада видим да многе колеге – иако су раније имале примедбе – почињу да делују као готово хероји: спремни су на изузетне жртве. Стално сам у контакту са некима од њих. Чини ми се да су многи и даље дубоко посвећени блокади, да деле забринутост за судбину Универзитета и да су спремни да се жртвују“, рекао је доцент.

Он је истакао да брига за Универзитет није брига због плата, већ да је то брига за нешто у шта су професори уградили читав свој научни живот, а да се њему чини да је најспорније то што је донета једнострана одлука на осталим факултетима.

Његов колега са факултета у Крагујевцу истакао је да се од студената који су кренули на онлајн наставу често чује „да се не брину и да ће све бити завршено“.

„Моји студенти често чују од колега који су се вратили на наставу реченице попут: „Ма не бринемо ми, биће то све решено, завршиће нам све.“ Живимо у друштву „завршићемо све“, друштву без одговорности. Али замислите да доведете дете код лекара који је тако „завршио све“. Не размишљају да ће се сутра наћи у амбуланти, да ће се трести јер му је нешто непознато, јер није стекао суштинско знање. Једина ствар која те у таквим ситуацијама чува – јесте знање. Да ли бисмо желели да наше дете прими неко ко је прошао кроз такав систем“, истакао је Владимир Здравковић.

Он је истакао да његов уговор о раду не обухвата онлајн наставу, за који нема простор, услове нити адекватну опрему и истиче да они сада нису у ванредном стању, као што је то било у време пандемије.

„И сада се поставља питање: да ли су генерације које су прошле кроз такав систем уопште адекватно школоване? Када неко уредбом сведе наш допринос на 12 одсто, тиме је јасно показао где смо као друштво. То је тренутак када је читава академска заједница морала да устане. Ја студенте доживљавам као људе који, ако треба, могу изгубити једну годину студија – али због вишег циља. Мој Крагујевац је био домаћин. Видео сам тада целу Србију на једном месту, на Сретење – баш тог дана. У једном тренутку гледате муслимана, католика и православца како се заједно моле. То је моја земља, какву желим да је видим. И хвала свима што ми омогућавају да верујем да ће моја деца остати овде – у овој земљи, каква треба да буде“, истакао је професор из Крагујевца.

 О изборима

Студент Економског дакултета у Београду истакао је да први пут када је председник Србије надлежан за нешто, он се заправо обраћа другим институцијама.

„Председник је рекао да ће надлежне институције расписати изборе, а то је занимљиво, јер је ово први пут да, када је за нешто надлежан, он одлучује да се обрати институцијама. Ми ћемо наставити са притисцима све док избори не буду расписани. Пре свега, желим да нагласим да нас не занима да ли председника интересују наши захтеви, јер ми се њему уопште не обраћамо по том питању. Што се тиче става о испитима, у овом тренутку не могу ништа прецизно да кажем, јер се Пленум том темом још увек није позабавио. Али у блиској будућности ћемо почети да се бавимо и тим питањем, и јавности ћемо се обратити у одговарајућем тренутку“, појаснио је Новаковић.

Студент ФОН-а истиче да су он и његове колеге схватиле да институције и нису баш у дубоком сну.

„Схватили смо да наше институције нису у дубоком сну – оне су потчињене групацији која себе назива влашћу. Избори су предуслов за испуњење наших захтева. Што пре се захтеви испуне, пре ћемо се вратити на факултете да студирамо. То што је председник рекао – рекао је својим гласачима. Ми га ионако не слушамо много. Иронија је у томе што је од човека који је свакодневно позивао на изборе постао неко ко се избора плаши. Рекао бих да је уплашен. Схватио је да је генерација од 18 до 25 година устала, пробудила се и да је спремна да уради нешто што до сада није виђено – не само у Србији, већ и у свету“, каже Иван Лукић.

Коментаришући Вучићево обраћање студентима у Нишу, Динић је рекао да је до сада председник све политичке кризе решавао расписивањем избора, а сада је дошао до тачке да каже: ‘Чекај, чекај“.

„Наш задатак је да се договоримо, да изградимо фронт и да извршимо притисак управо на оној тачки где је режим најслабији. Када то постигнемо, можемо да кажемо да смо као генерација урадили све што је било до нас – и да смо успели“, појаснио је он, додајући да сви актери на антирежимском фронту треба да се усагласе која врста притиска је неопходна, и шта је конкретно решење ка коме теже.

Професор Здравковић је још једном поновио да ће до краја бити уз своје студенте.

„Бићу ту до краја, пешачили смо до Београда и моје дете је ишло. Моји студенти су ме замолили да кажем да само 20 посто студената је на онлајн настави, а да су већиниски студенти у блокади. Сад је питање зашто се Факултет медицинских наука у Крагујевцу не придражава подршке коју су дали 4. фебруара студентима. Петнаест колега и ја смо уз студенте, али немамо одговор зашто Научно наставно веће не стоји уз студенте“, рекао је.

Када је реч о изборима и сарадњи или не сарадњи са опозицијом, Новаковић каже да се на пленуму Економског факултета није причало о даљим политичким догађајима и став је да се не разговора са припадницима опозиције.

Његов колега са ФОН-а је додао да се по питању избора чека одлука свих студентских пленума.

„Сви треба да дају глас, да имамо јединствен став. Јединство нас је довело овде где смо, студентске блокаде су промениле доста, покренуло људе који нису били активни. Нећемо рушити једниство исхитреним одлукама. Режимски медији су увек спремни да свакоме нађу неку мрљу и да елиминишу те људе из јавног простора, зато нема објављвања имена док немамо јединствен став и док се не распишу избори“, рекао је Иван Лукић, студент ФОН-а.

Он је још једном појаснио критеријуме студената за изборне листе на којима а поред законских,  не могу бити чланови владајуће странке и њихове коалцијие,  функционери опозиционе странке и активни сарадници у политици овог система.

(Нова.рс)