Гардијан: Шта је све Кина приказала на војној паради и које оружје највише брине Запад

Кина је у среду приказала нуклеарно оружје које се лансира из ваздуха, са мора и са копна – „нуклеарну тријаду“, чиме је желела да покаже да јој је дугорочни циљ да достигне војну снагу Сједињених Америчких Држава, пише у анализи Гардијана.

На паради су такође приказани и велики подводни дронови налик торпедима, намењени застрашивању западних ратних бродова, затим ласери против дронова и четвороножни „роботски вукови“ – сви пажљиво дизајнирани да привуку пажњу, без обзира на њихову стварну војну ефикасност.

Иако је Кина последњи пут ратовала 1979. у једномесечном сукобу с Вијетнамом, земља већ читаву генерацију спроводи опсежну модернизацију војске – свој одбрамбени буџет повећала је чак 13 пута (изражено у доларима) од средине 1990-их, док војно провоцира Тајван војним вежбама у близини.

У средишту параде била је нуклеарна формација – намерно застрашујући низ лансирних система постављених по четири на огромним камионима, с јасно исписаним ознакама на латиници, како би западни посматрачи лакше могли да их препознају.

Кинеска државна новинска агенција Xинхуа саопштила је да је ово први пут да је Пекинг јавно приказао своју нуклеарну тријаду – оружје које је описано као: „Кинески стратешки адут за очување суверенитета земље и достојанства нације“.

У паради су биле приказане и четири нове ДФ-61 интерконтиненталне балистичке ракете с нуклеарним потенцијалом, од којих је свака била постављена на возила са 16 точкова.

Према речима Ханса Кристенсена из Федерације америчких научника, управо су ове ракете биле „главно изненађење“ за западне аналитичаре.

Домет новоприказане ракете процењен је на око 12.000 километара, на основу њеног претходника, модела ДФ-41 што је довољно да из Пекинга досегне Вашингтон.

То је једна од осам или девет кинеских балистичких ракета интерконтиненталног домета, што отвара питање прекомерне силе.

„Колико начина им је заиста потребно да би могли да лансирају интерконтиненталну балистичку ракету ради одвраћања?“, запитао се Ханс Кристенсен.

Уз ову ракету, парадирали су и нови ЈЛ-3 балистички пројектили, намењени за шест кинеских подморница класе Јин, са дометом од најмање 10.000 км.

И да би нуклеарна тријада била комплетна, Кина је представила и своје прво нуклеарно оружје које се лансира из ваздуха, пројектил ЈЛ-1 чиме се Пекинг придружио нуклеарном клубу у којем су САД, Русија, Индија и вероватно Израел.

Кинески нуклеарни арсенал расте брже него арсенал било које друге земље – према процени Стоцкхолмског међународног института за мировна истраживања (СИПРИ), Кина тренутно има око 600 бојевих глава, а њихов број повећава се за око 100 годишње.

Према наводима Вашингтона, циљ Кине је да до 2035. године достигне 1.500 бојевих глава.

Међутим, чак и тада, кинески арсенал би и даље био мањи од арсенала Сједињених Америчких Држава и Русије, које свака имају више од 5.000 бојевих глава у залихама.

Ипак, с обзиром на огромну разорну моћ нуклеарног оружја, и неколико бојевих глава могла би да убије стотине хиљада људи или и више.

Међу осталим новим врстама оружја које су приказане нашла су се и два модела изузетно великих подводних дронова, дужине 18 до 20 метара, укључујући модел АЈX002, који је транспортован на посебно продуженим камионима са осам точкова.

Ови дронови су део кинеског стратешког наоружања.

Њихова величина их чини потпуно другачијим од малих морских дронова које је Украјина користила у ројевима како би онеспособила бродове руске Црноморске флоте, а њихове стварне способности су још увек непознате.

Ипак, њихова намена је јасна: да представљају претњу америчкој доминацији на Пацифику и да буду виђени као претња.

Приказана су и два типа ласерских система противваздушне одбране (ПВО) – један бродски, а други копнени.

Ради се о јефтинијим системима за борбу против дронова, које већ разматрају и западне војске.

На пример, Велика Британија планира да до 2027. године опреми четири ратна брода ласером ДрагонФире, како би боље заштитила пловила од дронова које користе Хути побуњеници у Јемену.

Неколико крхких четвороножних копнених дронова, названих „роботски вукови“, такође је привукло пажњу.

Међутим, чак и ако су били способни за кретање, није им било дозвољено да се крећу, већ су били постављени на задњи део других покретних возила.

На први поглед, нису деловали ништа софистицираније од све већег броја копнених дронова који се појављују на ратиштима у Украјини – било као даљински управљани борбени системи, било као возила за евакуацију рањеника.

Ипак, с обзиром на индустријски капацитет Кине, постоји реална могућност да се такав производ може масовно производити и потенцијално испоручивати Русији.

(Данас)