"Gardijan" i "Fajnenšel tajms": Izraelska vojska namerno izaziva požare na jugu Libana, kako bi područje učinila nenastanjivim

 Vatrogasci i stanovnici juga Libana optužili su izraelsku vojsku da namerno podmeće požare u regionu. Istovremeno, istraga Fajnenšel Tajmsa pokazuje da je izraelske snage sistematski uništavaju kuće, puteve, poljoprivredno zemljište i šume uprkos prekidu vatre sa Hezbolahom, ne bili li celo područje učinili nenastanjivim.

Ekološke grupe saopštile su da su požari poslednjih nedelja deo dugogodišnje prakse Izraela da napada prirodnu sredinu Libana, piše Gardijan.

U utorak je izraelska vojska ispalila signalne rakete u šumovitom području izvan Kijama, na jugu Libana, izazvavši požare.

Kada su vatrogasci pokušali da ugase vatru, dron je udario u neposrednoj blizini, primoravši ih da se povuku, rekao je šef civilne zaštite u regionu Nabatie Husein Fakih.

Većina naših intervencija sada je povezana sa požarima. Izgorele su ogromne površine šuma, nemam tačne podatke, ali u područjima blizu linije fronta požarima je pogođeno oko 30–40 odsto zemljišta

„Većina naših intervencija sada je povezana sa požarima. Izgorele su ogromne površine šuma, nemam tačne podatke, ali u područjima blizu linije fronta požarima je pogođeno oko 30–40 odsto zemljišta“, rekao je on.

Izraelska vojska izazvala je požare širom juga Libana, posebno u maslinjacima i na poljoprivrednom zemljištu, tokom gotovo dva meseca od prekida vatre 17. juna, kojim su uglavnom okončane borbe između Hezbolaha i Izraela, navodi se na osnovu snimaka i svedočenja pripadnika hitnih službi.

Od vojske je zatražen komentar o svakom od incidenata sa šumskim požarima, ali ona nije odgovorila.

„Počeli su to da rade odmah nakon prekida vatre i svakog dana ima zapaljivih bombi. Mali dronovi izlaze i izbacuju zapaljivi materijal, bele fosforne granate ispaljuju se na šumska područja, pored svetlećih raketa koje ispaljuju tokom dana, tako da se vegetacija zapali", rekao je Fakih.

Počeli su to da rade odmah nakon prekida vatre i svakog dana ima zapaljivih bombi. Mali dronovi izlaze i izbacuju zapaljivi materijal, bele fosforne granate ispaljuju se na šumska područja, pored svetlećih raketa koje ispaljuju tokom dana, tako da se vegetacija zapali

Vatrogasci i stanovnici drugih područja na jugu Libana opisuju slične požare koje su izraelska municija i dronovi izazvali u suvom šipražju i šumskim područjima.

U petak je izraelska municija izazvala velike šumske požare na dva područja sa gustom šumom: u Kfar Šubi, blizu granice, i između DŽezina i zapadne doline Beka.

Šef stanice civilne zaštite u tom području Samir Hardan rekao je da je u petak popodne požar izbio u blizini Kfar Šube nakon što je dron ispustio municiju u šumskom području. Nakon što su se tokom noći borili sa požarima i ugasili ih u subotu, drugi dron je u nedelju izazvao novi požar, rekao je Hardan.

Vatrogascima, koji su dužni da svoje kretanje usklađuju sa libanskom vojskom, koja njihov zahtev prosleđuje grupi za „sprečavanje incidenata“, u kojoj je i izraelska vojska, dozvoljeno je da gase požare samo na dve lokacije, ali ne i u drugim područjima u kojima su požari besneli.

Prema navodima ekoloških grupa, požari su deo obrasca izraelskih napada na životnu sredinu Libana, koji ugrožavaju šumska područja zemlje i biodiverzitet koji ona podržavaju, rekli su stručnjaci.

„Reč je o šumskim područjima, koji obavljaju ključne funkcije. Šire područje je takođe važno mesto prolaska i odmora ptica selica“, rekao je Hišam Junes, osnivač libanske organizacije za zaštitu prirode „Zeleni južnjaci“.

Junes je izraelske napade nazvao „ekocidom“, rekavši da su oni deo obrasca napada vojske na životnu sredinu juga Libana, sa ciljem narušavanja njegovog ekosistema municijom, vatrom i hemikalijama.

„Nije reč o bilo kom pojedinačnom požaru ili napadu, već o obrascu uništavanja koji postepeno nagriza sposobnost ekosistema da funkcionišu, obnavljaju se i podržavaju život. Kada ti lančani efekti takođe ugrožavaju izvore prihoda i sposobnost ljudi da se vrate na svoju zemlju i ostanu na njoj, uništavanje životne sredine postaje nerazdvojivo od šire transformacije same teritorije", rekao je Junes.

Od početka borbi 8. oktobra 2023. godine, kada je Hezbolah ispalio rakete na Izrael u znak solidarnosti sa napadom koji je dan ranije predvodio Hamas, Izrael je u više navrata napadao šumska područja Libana.

Izraelska vojska je ranije saopštavala da je Hezbolah koristio ta šumska područja kao zaklon za svoje borce i tunele.

Ekolozi i organizacije za zaštitu ljudskih prava rekli su da bi požari i drugi oblici rasprostranjenog uništavanja životne sredine imali šire posledice po civilno stanovništvo.

Izraelske trupe koristile su trebušete – srednjovekovne katapulte – da tokom leta 2024. godine prebacuju zapaljene ostatke preko svog zida na granici sa Libanom, dok je libanska vojska objavila fotografije izraelskih dronova koji su nosili creva korišćena za polivanje šuma zapaljivim materijalima.

Zdravstveni i ekološki stručnjaci oglasili su se u februaru, upozorivši nakon što su izraelski avioni na poljoprivredna zemljišta na jugu Libana izbacili herbicide koji mogu da izazovu rak.

Stanovnici pograničnog sela Jarun koji su bili raseljeni 1. avgusta zatekli su svoje maslinjake i voćnjake, kao i svoje domove, spaljene od strane izraelskih trupa koje su okupirale to područje.

Stanovnici obližnjih hrišćanskih gradova Rmeiš i Ain Ebel, među malobrojnim selima u blizini granice koja izraelska vojska nije ispraznila, poslali su fotografije požara.

„Oni su već bili buldožerima sravnili celo selo. Onda su zapalili drveće. Ono što je ostalo na ovom području bile su masline – veliki maslinjaci sa veoma starim maslinama. Počeli su tamo, a zatim se požar proširio duž periferije sela“, rekao je Hafez Ghašam, gradonačelnik Jaruna.

Stanovnici Jaruna su prethodnih meseci već posmatrali kako je izraelska vojska buldožerima srušila sve osim 20 od 900 kuća u selu, dok su tokom raseljenosti udružili sredstva kako bi kupili skupe satelitske snimke sela.

„Mnoga od ovih stabala, zapravo većina njih, nasleđena su od naših baka i dedova i roditelja. Imaju ogromnu emotivnu vrednost. Drveće je takođe bilo važan izvor prihoda za stanovnike sela. Pokušavaju da učine zemlju nenastanjivom. Brišu čitavu našu istoriju, čitavu našu kulturu, sva naša sećanja. Možda je ideja da posle nekog vremena izgleda kao da ovde nikada niko nije živeo", rekao je Ghašam.

FT: Izrael čini jug Libana nenastanjivim

FT je sproveo vizuelnu istragu koja je otkrila razmere razaranja od izbijanja novih sukoba u martu, za koje stručnjaci smatraju da je deo namerne strategije čiji je cilj da ova područja postanu nenastanjiva.

"Izrael ne uništava samo kamen, ne - svaka granata, svaki vazdušni napad i sve to ubija deo naše duše, deo naših sećanja, deo našeg detinjstva, deo naše istorije", rekla je za FT Fadija, jedna od izbeglica iz Bind DŽbeila, grada u koji i dalje ne može da se vrati.

Na jug Libana ne može da se vrati najmanje 100.000 ljudi, jer je njihova zemlja pod okupacijom. Fadija preko interneta pokušava da shvati da li njena kuća još stoji.

"Postali smo zarobljenici satelita, zarobljenici mapa, čekamo, kao što su naši roditelji nekada davno govorili: 'Kad bi bar neka ptica mogla da mi donese vest'", rekla je ona.

Čak ni ptice više nema iznad juga, iznad Bint DŽbeila.

Kada je bila devojčica, Fadijin otac borio se sa levičarskim snagama i svake noći čuvao Bint DŽbeil. Naučio je nju i njene sestre da koriste kalašnjikov, strahujući od izraelskih napada. Porodica je ubrzo pobegla, usledila je izraelska invazija, a zatim okupacija koja je trajala od 1982. do 2000. godine, zbog čega se njena porodica selila iz sela u selo, da bi se na kraju preselila u Bejrut.

"Zato je za mene Bint DŽbeil san koji nije odrastao zajedno sa mnom", navela je.

Držala se tog sna i godinama kasnije, kada su Izraelci otišli, vratila se da na porodičnoj zemlji izgradi novu kuću za sebe i svog sina.

"Ovaj rat je za mene jedan od najtežih ratova, jedan od najbrutalnijih i najrazornijih, jer priča više nije samo o tome da sruše kuću, ili ulicu, ili kraj. Priča je postala da se čitava sela uništavaju", rekla je.

Tokom poslednjih pet meseci, Izrael je razarao područja pod svojom kontrolom. Uništenje je daleko veće od štete nastale u borbama: uništene su desetine hiljada civilnih domova, vodovodnih i energetskih mreža, puteva, mostova i škola, navodi FT.

(N1)