"Гардијан" и "Фајненшел тајмс": Израелска војска намерно изазива пожаре на југу Либана, како би подручје учинила ненастањивим

 Ватрогасци и становници југа Либана оптужили су израелску војску да намерно подмеће пожаре у региону. Истовремено, истрага Фајненшел Тајмса показује да је израелске снаге систематски уништавају куће, путеве, пољопривредно земљиште и шуме упркос прекиду ватре са Хезболахом, не били ли цело подручје учинили ненастањивим.

Еколошке групе саопштиле су да су пожари последњих недеља део дугогодишње праксе Израела да напада природну средину Либана, пише Гардијан.

У уторак је израелска војска испалила сигналне ракете у шумовитом подручју изван Кијама, на југу Либана, изазвавши пожаре.

Када су ватрогасци покушали да угасе ватру, дрон је ударио у непосредној близини, приморавши их да се повуку, рекао је шеф цивилне заштите у региону Набатие Хусеин Факих.

Већина наших интервенција сада је повезана са пожарима. Изгореле су огромне површине шума, немам тачне податке, али у подручјима близу линије фронта пожарима је погођено око 30–40 одсто земљишта

„Већина наших интервенција сада је повезана са пожарима. Изгореле су огромне површине шума, немам тачне податке, али у подручјима близу линије фронта пожарима је погођено око 30–40 одсто земљишта“, рекао је он.

Израелска војска изазвала је пожаре широм југа Либана, посебно у маслињацима и на пољопривредном земљишту, током готово два месеца од прекида ватре 17. јуна, којим су углавном окончане борбе између Хезболаха и Израела, наводи се на основу снимака и сведочења припадника хитних служби.

Од војске је затражен коментар о сваком од инцидената са шумским пожарима, али она није одговорила.

„Почели су то да раде одмах након прекида ватре и сваког дана има запаљивих бомби. Мали дронови излазе и избацују запаљиви материјал, беле фосфорне гранате испаљују се на шумска подручја, поред светлећих ракета које испаљују током дана, тако да се вегетација запали", рекао је Факих.

Почели су то да раде одмах након прекида ватре и сваког дана има запаљивих бомби. Мали дронови излазе и избацују запаљиви материјал, беле фосфорне гранате испаљују се на шумска подручја, поред светлећих ракета које испаљују током дана, тако да се вегетација запали

Ватрогасци и становници других подручја на југу Либана описују сличне пожаре које су израелска муниција и дронови изазвали у сувом шипражју и шумским подручјима.

У петак је израелска муниција изазвала велике шумске пожаре на два подручја са густом шумом: у Кфар Шуби, близу границе, и између Џезина и западне долине Бека.

Шеф станице цивилне заштите у том подручју Самир Хардан рекао је да је у петак поподне пожар избио у близини Кфар Шубе након што је дрон испустио муницију у шумском подручју. Након што су се током ноћи борили са пожарима и угасили их у суботу, други дрон је у недељу изазвао нови пожар, рекао је Хардан.

Ватрогасцима, који су дужни да своје кретање усклађују са либанском војском, која њихов захтев прослеђује групи за „спречавање инцидената“, у којој је и израелска војска, дозвољено је да гасе пожаре само на две локације, али не и у другим подручјима у којима су пожари беснели.

Према наводима еколошких група, пожари су део обрасца израелских напада на животну средину Либана, који угрожавају шумска подручја земље и биодиверзитет који она подржавају, рекли су стручњаци.

„Реч је о шумским подручјима, који обављају кључне функције. Шире подручје је такође важно место проласка и одмора птица селица“, рекао је Хишам Јунес, оснивач либанске организације за заштиту природе „Зелени јужњаци“.

Јунес је израелске нападе назвао „екоцидом“, рекавши да су они део обрасца напада војске на животну средину југа Либана, са циљем нарушавања његовог екосистема муницијом, ватром и хемикалијама.

„Није реч о било ком појединачном пожару или нападу, већ о обрасцу уништавања који постепено нагриза способност екосистема да функционишу, обнављају се и подржавају живот. Када ти ланчани ефекти такође угрожавају изворе прихода и способност људи да се врате на своју земљу и остану на њој, уништавање животне средине постаје нераздвојиво од шире трансформације саме територије", рекао је Јунес.

Од почетка борби 8. октобра 2023. године, када је Хезболах испалио ракете на Израел у знак солидарности са нападом који је дан раније предводио Хамас, Израел је у више наврата нападао шумска подручја Либана.

Израелска војска је раније саопштавала да је Хезболах користио та шумска подручја као заклон за своје борце и тунеле.

Еколози и организације за заштиту људских права рекли су да би пожари и други облици распрострањеног уништавања животне средине имали шире последице по цивилно становништво.

Израелске трупе користиле су требушете – средњовековне катапулте – да током лета 2024. године пребацују запаљене остатке преко свог зида на граници са Либаном, док је либанска војска објавила фотографије израелских дронова који су носили црева коришћена за поливање шума запаљивим материјалима.

Здравствени и еколошки стручњаци огласили су се у фебруару, упозоривши након што су израелски авиони на пољопривредна земљишта на југу Либана избацили хербициде који могу да изазову рак.

Становници пограничног села Јарун који су били расељени 1. августа затекли су своје маслињаке и воћњаке, као и своје домове, спаљене од стране израелских трупа које су окупирале то подручје.

Становници оближњих хришћанских градова Рмеиш и Аин Ебел, међу малобројним селима у близини границе која израелска војска није испразнила, послали су фотографије пожара.

„Они су већ били булдожерима сравнили цело село. Онда су запалили дрвеће. Оно што је остало на овом подручју биле су маслине – велики маслињаци са веома старим маслинама. Почели су тамо, а затим се пожар проширио дуж периферије села“, рекао је Хафез Гхашам, градоначелник Јаруна.

Становници Јаруна су претходних месеци већ посматрали како је израелска војска булдожерима срушила све осим 20 од 900 кућа у селу, док су током расељености удружили средства како би купили скупе сателитске снимке села.

„Многа од ових стабала, заправо већина њих, наслеђена су од наших бака и дедова и родитеља. Имају огромну емотивну вредност. Дрвеће је такође било важан извор прихода за становнике села. Покушавају да учине земљу ненастањивом. Бришу читаву нашу историју, читаву нашу културу, сва наша сећања. Можда је идеја да после неког времена изгледа као да овде никада нико није живео", рекао је Гхашам.

ФТ: Израел чини југ Либана ненастањивим

ФТ је спровео визуелну истрагу која је открила размере разарања од избијања нових сукоба у марту, за које стручњаци сматрају да је део намерне стратегије чији је циљ да ова подручја постану ненастањива.

"Израел не уништава само камен, не - свака граната, сваки ваздушни напад и све то убија део наше душе, део наших сећања, део нашег детињства, део наше историје", рекла је за ФТ Фадија, једна од избеглица из Бинд Џбеила, града у који и даље не може да се врати.

На југ Либана не може да се врати најмање 100.000 људи, јер је њихова земља под окупацијом. Фадија преко интернета покушава да схвати да ли њена кућа још стоји.

"Постали смо заробљеници сателита, заробљеници мапа, чекамо, као што су наши родитељи некада давно говорили: 'Кад би бар нека птица могла да ми донесе вест'", рекла је она.

Чак ни птице више нема изнад југа, изнад Бинт Џбеила.

Када је била девојчица, Фадијин отац борио се са левичарским снагама и сваке ноћи чувао Бинт Џбеил. Научио је њу и њене сестре да користе калашњиков, страхујући од израелских напада. Породица је убрзо побегла, уследила је израелска инвазија, а затим окупација која је трајала од 1982. до 2000. године, због чега се њена породица селила из села у село, да би се на крају преселила у Бејрут.

"Зато је за мене Бинт Џбеил сан који није одрастао заједно са мном", навела је.

Држала се тог сна и годинама касније, када су Израелци отишли, вратила се да на породичној земљи изгради нову кућу за себе и свог сина.

"Овај рат је за мене један од најтежих ратова, један од најбруталнијих и најразорнијих, јер прича више није само о томе да сруше кућу, или улицу, или крај. Прича је постала да се читава села уништавају", рекла је.

Током последњих пет месеци, Израел је разарао подручја под својом контролом. Уништење је далеко веће од штете настале у борбама: уништене су десетине хиљада цивилних домова, водоводних и енергетских мрежа, путева, мостова и школа, наводи ФТ.

(Н1)