Гардијан: Да ли је Трамп у праву да је економија Русије на ивици колапса?

Руска економија је у дубокој опасности, уверавао је свет ове недеље Доналд Трамп, у драматичној промени става о рату у Украјини, при чему је амерички председник изјавио да Кијев сада има шансу да поврати целу своју територију.

Стварност, међутим, како кажу економисти, је сложенија. Иако Москва пролази кроз најтежи период од хаотичних првих дана инвазије, мало ко од аналитичара верује да је руска економија на ивици потпуног колапса, а још мање њих очекује да ће Владимир Путин у скорије време променити своје ратне планове, пише Гардијан.

„Први пут од почетка инвазије, влада се суочава с правим избором: да ли да прави тенк или да улаже у цивилну економију“, рекла је Марија Шагина, виша сарадница у Међународном институту за стратешке студије са седиштем у Берлину.

„За Кремљ ће избор увек бити војна потрошња. Али све већи буџетски дефицит, растући расходи за одбрану и опадајући приходи чине тај избор све тежим“, додала је Шагина.

По свим мерилима, економија је под притиском. Министарство финансија предвиђа раст БДП-а у периоду 2024–25. мање од процента, у поређењу са ранијим прогнозама од 2,3–2,5 одсто.

Герман Греф, извршни директор државне банке и финансијске институције Сбербанк, признао је почетком месеца да је Русија запала у „техничку стагнацију“.

Да би ојачала државну касу, Москва је ове недеље најавила повећање ПДВ-а са 20 на 22 одсто, чиме је прекршено једно од ранијих Путинових обећања.

Руси ће сада директније финансирати рат, с обзиром на то да војна потрошња која премашује укупне одбрамбене буџете Европе чини око 40 одсто укупних расхода Кремља ове године.

Путин, који се током већег дела своје владавине поносио фискалним конзервативизмом и економском стабилношћу, сада се суочава с новом реалношћу.

Само између јануара и јула, буџетски дефицит достигао је 4,9 трилиона рубаља (око 61 милијарду долара), надмашивши циљ за целу годину. До 2026. предвиђа се да ће дефицит износити око 4,6 трилиона рубаља (око 55 милијарди долара).

Две трећине Националног фонда за благостање – представљеног као руска „резерва за црне дане“ – већ је потрошено, изјавила је Шагина.

Слика је у оштром контрасту с првим годинама рата, када је масовна државна потрошња деловала као снажан стимуланс, а економија расла по стопи од 4-5 одсто годишње.

Фабрике које производе оружје, униформе и опрему радиле су пуним капацитетом, што је довело до рекордно ниске незапослености и раста плата у градовима у провинцији.

За многе Русе, ратна економија значила је дотад незамисливо високе зараде, чак и ако је инфлација умањила део тог добитка.

У годишњем телевизијском обраћању прошле године, Путин је изјавио: „Економија се развија, активно иде напред. Укупно гледано, ситуација у Русији је стабилна, а раст се наставља упркос свим спољним претњама и покушајима да се изврши притисак на нас“.

Али, ратни економски бум изгледа да је сада завршен.

„Русија не може да настави да повећава војну потрошњу за 30 одсто сваке године“, рекао је руски економиста Владислав Иноземцев.

„Кад новац престане да стиже, престаје и раст. То никада није било одрживо – зато је бум готов“.

Очекује се да ће влада смањити расходе у свим областима – од корпорација до инфраструктуре, здравства и становања – како би покрила буџетски дефицит.

Ипак, многи у Украјини сматрају да западне санкције нису оствариле онај ударац који су Вашингтон и Брисел прижељкивали.

Након што се Запад одвикао од руске нафте и гаса, Москва је преусмерила своје енергетске извозе ка Индији, Кини и Турској, ослањајући се на „флоту из сенке“ – танкере које је било тешко обухватити санкцијама.

Кремљ је, такође, ублажио утицај ограничења на кључну робу развојем просперитетне трговине паралелним увозом, искоришћавајући оно што критичари називају „рупа у санкцијама“.

Полупроводници, делови за авионе и потрошачка електроника попут иПхоне-а рутински се убацују у Русију преко посредника у Турској, УАЕ и бившим совјетским државама, укључујући Јерменију и Казахстан.

„Да су све санкције уведене у првих 60 дана, руска економија би била уништена“, рекао је Иноземцев.

„С обзиром на то да су санкције распоређене током четири године, адаптација је била неизбежна“, додао је.

У Бриселу нема много воље да се услиши Трампов позив да европски савезници Украјине уведу 100 одсто царине на робу из Индије и Кине, највећих купаца руске нафте, како би се прекинула њихова трговина с Москвом.

У међувремену, Мађарска и Словачка су обећале да ће наставити да увозе руску енергију.

Украјина је покушала да одговори на западну неодлучност великим таласом напада дроновима на руску нафтну инфраструктуру у последњим месецима. Подаци из отворених извора сугеришу да је 16 од укупно 38 рафинерија у земљи погођено од августа, што је смањило извоз дизела на најнижи ниво од 2020. године и изазвало распрострањене несташице горива.

У почетку ограничени на удаљене регионе, извештаји о затвореним бензинским пумпама сада стижу и из главног града. Још забрињавајуће за Москву јесте то што се несташице односе на дизел, гориво које представља основу руске економије и ратне машинерије.

„Биће заиста лудо ако, у четвртој години рата, још нисмо уништили украјински енергетски сектор, а они на крају униште наш“, написао је један руски проратни блогер ове недеље.

Володимир Зеленски је похвалио нападе дроновима, називајући их „најефикаснијим санкцијама – онима које делују најбрже“.

Иако су дуги редови за гориво фрустрирајући за Русе, главно питање је да ли ће све већи економски притисци бити довољни да натерају Путина да промени свој курс у Украјини.

Трамп је у објави на својој мрежи Трутх Социал сугерисао да би, када Руси схвате шта се „заиста дешава с овим ратом“ и са руском економијом, могло доћи до неке врсте народног устанка.

Међутим, посматрачи упозоравају да таква очекивања нису реална: Руси су навикли да трпе тешкоће, а с обзиром на то да је неслагање са влашћу криминализовано, имају врло мало начина да изразе незадовољство.

„Руси могу да живе са нултим растом. „Преживели су дуге периоде пада прихода без политичких последица по Путина. На Западу, нулти раст изазива панику. У Русији, то је нормално“, рекао је Иноземцев.

(Данас)