Франциска Брантнер, члан делегације Олафа Шолца: ЕУ није трговала са Вучићем по принципу литијум за демократију. Литијумски споразум неће убрзати пут Србије ка ЕУ

Европска унија није трговала са председником Србије Александром Вучићем по принципу литијум за демократију, како су тврдили српски, али и немачки медији, каже за Данас Франциска Брантнер, државна секретарка Министарства економије Немачке.

Брантнер је била је део делегације коју је предводио немачки канцелар Олаф Шолц, која је посетила Београд 19. јула, када је потписан Меморандум ЕУ – Србија о сарадњи у области стратешких сировина.

Свако рударство има утицај на животну средину. Немогуће је да нема утицаја

Током посете она се састала и са представницима српских опозиционих партија и цивилног друштва, који се противе пројекту експлоатације литијума у долини Јадра.

Она за Данас одбацује претпоставке српских медија да ће закључивање литијумског споразума убрзати пут Србије ка ЕУ, јер нема утицаја на процес приступања и тврди да све то нема ни утицаја ни на решавање проблема у Босни и Херцеговини, као ни на Косову.

Истовремено, Брантнер сматра да ће Србија, на крају крајева, сама одлучити, самостално, да ли жели или не пројекат Јадар, који би реализовао Рио Тинто, или ако Рио Тинто одбију друге компаније из других региона света.

Кажете да овај пројекат нема везе са уласком Србије у ЕУ. Ипак, и српски и немачки медији пишу о томе да је ЕУ трговала Вучићем – литијум за демократију. Шта мислите о томе?

– То је погрешно, не постоји трговина литијумом за демократију, нема попуста на литијум за владавину права. Литијумски пројекат нема утицаја на преговоре о приступању ЕУ, питање Косова или дискусију између Косова и Србије или изазове у БиХ. Нема апсолутно никакве везе са њима. То су врло јасно рекли Европска комисија, а такође и канцелар Шолц. Пројекат би могао да буде прилика за Србију да искористи свој потенцијал за градњу нових локалних индустрија, дуж ланца вредности електричних возила на еколошки прихватљив начин. Али на крају ће Србија одлучити да ли да то спроведе и са ким, можда са Кином и неком другом компанијом.

Неки немачки медији су веома критични према канцелару Шолцу и вашој влади због договора са Вучићем. Пуно је оптужби да овим литијумским споразумом подржавате аутократију у Србији.

– Нема тог немачког меморандума са Србијом. Србија и ЕУ потписале су споразум о критичним сировинама и ланцима снабдевања. Да се разумемо, реч је о споразуму Србије и ЕУ. Циљ овог споразума није само рударство или вађење литијума по високим европским еколошким стандардима, већ и градња локалног ланца вредности са висококвалитетним пословима у Србији за производњу електричних возила. Као чланица ЕУ, заједно са Француском и другим јаким индустријским земљама, подржавамо овакве европске ланце вредности. Основа за овај споразум су високи европски еколошки стандарди у пројекту, које мора да поштује српска држава.

Појавило се неколико релевантних научних студија српских научника, које су објављене у научном часопису „Сајентифик Рипорт“, у којима се тврди да ће ископавање литијума уништити не само животну средину, већ и негативно утицати на здравље становништва. Да ли сте упознати са тим и шта мислите о томе?

– Веома сам свесна критика и забринутости, локално становништво и цивилно друштво су разумљиво забринути, али много тога се односи на старе планове Рио Тинта, који су од тада знатно промењени. Такође, неке бројке из пројекта су искривљене и нетачно представљене јавности. Јасно ми је: литијум у Србији треба да се вади и прерађује само у складу са најбољим доступним еколошки прихватљивим методама и уз одговарајући висок ниво заштите воде и земљишта.

Првобитни предлози из Рио Тинта нису били у складу са овим стандардима. Зато је било исправно протестовати против тога и исправно је што је власт то зауставила. Захваљујући протестима и притисцима ЕУ, пројекат је унапређен у складу са европским еколошким стандардима. Дошло је до адаптације новог концепта воде, бољег управљања отпадом и коришћења енергије. Сада постоји нови концепт залиха, укључујући поновну употребу више рударског отпада, и неће се налазити у средини речне долине. Мислим да је веома важно погледати шта је тренутно на столу и да је следећи корак сада процена утицаја на животну средину по стандардима ЕУ.

Можете ли да кажете да ли немачка држава има било какву надлежност над Рио Тинтом?

– Рио Тинто је приватна компанија и као и друге компаније дужна је да поштује закон у Србији. Али наравно, и Европска комисија и ми смо спремни да пружимо савете и експертизу када је у питању примена европских закона, јер се Рио Тинто обавезао да примењује европске законе, чак и ако тај део европске тековине још није усвојен од стране Србије. Са пажњом ћемо пратити овај процес и наше компаније, које морају да поштују европске и немачке законе.

Да ли су се овим меморандумом Србије и ЕУ неке немачке компаније обавезале да отворе фабрике у Србији?

– То је меморандум Србије и ЕУ као владин споразум. С друге стране, потписани су комерцијални уговори између компанија Рио Тинто и Мерцедес, Стелантис, као и са српским компанијама. Садржај ових уговора о њиховом пословном односу зависи од приватних компанија.

Медији у Србији и Немачкој питају зашто не копате литијум у Немачкој, која га има у великим количинама?

– У ствари, у Немачкој се дешава супротно: неколико компанија се такмичи за копање литијума. Домаће рударство и прерада сировина су централна компонента немачке стратегије сировина како бисмо постали економски мање зависни од Кине за критичне сировине, која контролише велики део глобалне прераде литијума. Постоји неколико начина на које се добија литијум, један је из тврде стене, како је планирано у Србији, а други је из воде, као у Чилеу. У Немачкој имамо оба потенцијала: да се литијум извуче из чврсте стене у Саксонији, а у долини Рајне могуће га је извући из воде. Проактивно подржавамо оба приступа. У долини Рајне, технологија за екстракцију је у развоју и у фази тестирања, такође уз државно финансирање. Резерве литијума у Саксонији се не завршавају на немачкој граници, већ се настављају у Чешку, а ми имамо интензивну размену и сарадњу између немачке савезне владе и Саксоније и владе Чешке са друге стране, на постављању најбољих начина за истраживање резерви што је пре могуће. У оба случаја, ми смо посвећени томе да вађење и даља прерада буду што је могуће више еколошки прихватљиви и да је у то укључено локално становништво.

Подржавамо процес приступања

Шта мислите о тврдњама да је овај Меморандум део глобалне игре ЕУ да отргне Србију од Русије?

– Ми, у оквиру Уније, желимо да Србија уђе у ЕУ, као демократска земља са заједничким вредностима и интересима. Зато радимо на процесу приступања, јер желимо и подржавамо процес приступања. Сви се надамо да ће Србија као нација и држава моћи да се придружи ЕУ и нашем демократском систему.

Најбоља технологија

Свако рударство има утицај на животну средину. Немогуће је да нема утицаја, али оно што желимо јесте да последице сведемо на најмању могућу меру и да постоји план за ренатурацију од почетка. Уз најбољу технологију која се користи, мислим да се то може постићи. Заиста се надам да ћемо, као Европљани, успети да покажемо свету да рударство може бити безбедно за животну средину и да ћемо имати економске користи од извоза наших еколошки прихватљивих технологија ако их развијамо и користимо овде.

(Данас)