Форбс: Фабрике у Србији се затварају и селе у исплативију Африку - радник "јефтинији" у Тунису

 Инвеститори из радно интензивних грана бирали су Србију због положаја, доступне радне снаге, њене цене, али и свесрдне подршке државе. Долазећи код нас иза себе су остављали празне погоне у неким другим земљама. Форбес Србија пише да рачуница више није на страни Србије. Сада гледају преко Средоземног мора. Меркају Тунис, Мароко, Египат...

 Са југа Србије од почетка године стижу узнемирујуће вести. Инвеститори смањују број радника. И неретко затварају читаве погоне. Кентаур, Леони, Грунер, Бенетон, Џонсон електрик... По правилу реч је о текстилној индустрији и ауто-компоненташима.

Текстилци изгубили наруџбине

 Пословање последњих месеци рационализују велики страни инвеститори. Последњи пример у низу одскаче од правила. Реч је о погону Трендтекса у Белој Паланци. Она је "уљез" у овој причи само по чињеници да је реч о домаћој фабрици чији је власник немачки држављанин.

 Текстилну компанију је у Пријепољу основао Шућко Хаџијакуповић. У Белој Паланци је огранак. Према доступним подацима, фирма има 130 запослених. Прошле године су остварили близу 800.000 евра пословних прихода, али је губитак износио око 493.000 евра.

 "То је наша фирма која ради тканине и радне униформе. Углавном за немачко тржиште. Проблем је криза у Европи. Тражња на немачком тржишту је све мања и проблематична је. Пропадају дугогодишњи уговори за радне униформе. Немају тржиште", објашњава за Форбес Србија Милорад Васиљевић, бивши секретар Удружења за текстил, кожу и обућу Привредне коморе Србије. 

Најава катанца у Белој Паланци стигла је, а да се још није слегла прашина због напрасног затварања сличне, али веће фабрике у Врању. Радници у данском Кентауру дошли су почетком недеље на посао, баш као и сваки дан. Али тог дана, улазак у фабрику им једноставно није дозвољен. Тако су сазнали да је рачуница послодавца показала да им пословање у Србији више не гарантује исти профит. Без посла је остало више од 250 људи.

 Данце поразило "драстично повећање минималних зарада"

 Извршна директорка данског произвођача Мие Корг је поручила да је фабрика у Врању затворена због значајног дефицита који фирма бележи и лоших пројекција на тржишту рада за ову и наредну годину.

 "Морали смо брзо да реагујемо на недавне промене и пројекције на тржишту рада - драстично повећање минималних зарада", казала је Корг у писаној изјави за портал Слободна реч.

 Од октобра минималац у Србији се креће од око 53.000 до 62.000 динара, зависно од броја радних сати. Од јануара ће бити од 59.000 до 68.000 динара.

 Кентаур је, иначе, прошлу годину завршио са 5,8 милиоа евра пословних прихода. Свега један одсто мање него у 2023. Нето добит је износила око 60.000 евра.

 "И у случају Кентаура и других страних инвеститора проблем су мање наруџбине. У Немачкој је криза. Оно што се одмах мање купује су текстилни производи. Други разлог је повећање цене рада у Србији. И сада одлазе у Африку. Тунис им је атрактиван. Радник их тамо кошта 50 одсто мање него код нас. А текстилну индустрију није тешко преселити. Ово говорим о конфекцији која ради тај јефтини програм", додаје Васиљевић.

 Мода се још држи

 Све ово још не важи за произвођаче нешто вредније гардеробе. И они трпе, али издржавају.

 "Остале су нам немачке фирме у Лесковцу, произвођачи чарапа Фалке, као и погон у Ивањици, такође Немци. Остала је турска фирма у Нишу и Краљеву. Говорим о компанијама које запошљавају више од 1.000 људи. Остали су произвођачи чарапа. Пронашли су начин да раде на нашем тржишту. Они у сектору где су ниже цене имају проблем да исплате плате у Србији. Дошли су из интереса. Када је прошао обавезан рок за субвенције, они одлазе", каже Васиљевић.

 С друге стране, уверен је да ће текстилци брзо наћи посао. Мона је, каже, отворила погон и Јумко ангажује. Раде и мање занатске кројачнице.

 Строго хронолошки се не уклапа, али још један велики текстилац завршио је своје пословање на југу Србије. Бенетон је погон у Нишу затворио у фебруару ове године. Око 900 људи је остало без посла. Бенетон је у 2024. имао око 30,8 милиона евра пословних прихода и губитак од 2,7 милиона евра.

 Отказују и ауто-добављачи

 Због недостатка дугорочне, стратешки и финансијски одрживе перспективе, Леони је одлучио да до краја 2025. године обустави производњу у својој фабрици у Малошишту.

 "Главни разлог за ову одлуку је што фабрика у Малошишту ради са значајним губитком. То не дозвољава компанији Леони да у овој фабрици на исплативом нивоу настави своју претежно мануелну производњу. Ситуацију додатно отежава пад европске аутомобилске индустрије", објаснила је свој потез сама компанија.

Они су у тој фабрици радили претходних 11 година. Без посла остаје укупно око 1.900 људи. У септембру је отпуштено првих 400.

 Леони производи жичане системе за европску аутомобилску индустрију. Има још фабрике у Прокупљу, Нишу и Краљеву. Оне за сада опстају.

 Компанија Леони је прошле године имала више од 11.000 запослених и скоро 384 милиона евра пословних прихода. Нето добит је била вредна 7,5 милиона евра.

 Европска аутоиндустрија посустаје

 Главни негативни фактор који погађа аутоиндустрију у Европи, још од пандемије ковида, како објашњава за Форбес Србија професор Душан Марковић са Економског факултета у Београду, јесте пад тражње. Она је прошле године, објашњава он, била на нивоу из 1993. године. И нема назнака да ће се ствари променити.

 А наше компаније из овог сектора добављачи су баш те посрнуле европске аутоиндустрије.

 "Европа је изгубила конкурентност у производњи. Погони су све мање искоришћени. Пред корону у њима је произведено 18 милиона аутомобила. Прошле године их је било 14 милиона, а неке су процене да ће ове године бити око 12 милиона", каже Марковић за Форбес Србија.

 Компаније које послују у Србији у овој грани су база за снадбевање погона у Европи. И то је тренутно највећи проблем.

Нискоквалификована радна снага

 "Имали смо велики број неквалификованих незапослених љиди. Стратегија је била да се привуку радно интензивне делатности које могу да запосле људе. У фабрикама има више десетина људи са основном школом. Зараде расту, курс је мање више фиксан. Самим тим и Србија постаје скупа локација, а они стварају ниску додату вредност. И компаније се селе у Северну Африку", појашњава Марковић.

 Оно што нам још иде на руку, како додаје Марковић, у тим земљама радници још немају компетенције за сложеније послове. Али то неће трајати дуго. Довољно је подсетити се да је и Леони, пре него што је дошао у Србију, променио неколико локација у Румунији.

 Оно што нам не иде на руку је да решење није једноствно и не назире се.

 "Вишеструко је проблематична ситуација. Можда је требало нешто урадити пре пет година. Сада су екстерни фактори негативни. Шанса да се преоријентишемо на погоне у Кини је врло мала. Једино што може да буде, то је тек у назнакама, да се у погонима који већ постоје производи нешто друго. Могла би да се производи нека електроника", каже Марковић.

 Због неповољне ситуације на тржишту аутомобилске индустрије у септембру је и Грунер смањио број радника у погону у Власотинцу. Немачка фабрика отворена је у 2017. године, а након отварања новог погона у тој фабрици било је запослено 750 радника.

 Пре тога, Џонсон електрик је у фебруару почео да нуди радницима споразумни раскид. Циљ је да смање радну снагу за 16 одсто, односно 350 радника.

(Форбс)