Форбес: Један од подизвођача на реконструкцији пруге од Новог Сада до Мађарске у власништву је детета од 11 година

 Компанија ЛХР као подизвођач на реконструкцији пруге од Новог Сада до Мађарске била је ангажована за радове на бушењу темељне јаме од шипова, од 128. до 184. километра. Међутим, оно што је њена специфичност у овом случају јесте да је 100% у власништву детета. Детета од тек 11 година.

Ова необична ситуација подстакла нас је да истражимо у колико фирми у нашој земљи малолетници имају удео. И каква су њихова права као власника или сувласника бизниса.

Цигарете не смеју да купују. Није им дозвољено ни да у корпу ставе алкохол, па ни онај нешто мање жесток. Малолетни грађани Србије, с друге стране, сасвим регуларно могу да буду власници бизниса. И јесу. Према подацима Агенције за привредне регистре, малолетници тренутно поседују или имају удео у 171 активном предузећу у Србији.

Међу предузетницима их нема. Закон је нешто стриктнији када је реч о способности која је неопходна за овај статус.

„С обзиром на то да је одредбом члана 83. став 1. Закона о привредним друштвима, између осталог, прописано да је предузетник пословно способно физичко лице, малолетно лице не може бити предузетник“, појаснили су нам у АПР.

Истовремено су указали да у складу са одредбом члана 13. истог закона, малолетно лице може бити оснивач друштва, али не једини. Не може бити оснивач једночланог друштва.

Директори тек са 18 година

У дубини података регистра привредних друштава у Србији тако се може наићи на фирме чији власници или сувласници имају свега 10 година. Адвокат Валентина Станковић из Адвокатске канцеларије Момчиловић нам објашњава у којим је то ситуацијама могуће.

Како каже, Закон о привредним друштвима не предвиђа експлицитно положај малолетника у њима. Са друге стране, Породични закон прописује да се пословна способност стиче са пунолетством. Та способност је неопходна за предузимање правних послова као што су оснивање привредног друштва.

„Дакле, малолетник не може да оснује привредно друштво. Такође је и за управљање привредним друштвом потребна пословна способност, те малолетник не може да буде ни директор“, појашњава адвокат Валентина Станковић. „То се односи на вољно оснивање привредног друштва. Са друге стране, дешавају се ситуације да привредно друштво наследи малолетник. Било законским наслеђивањем или тестаментом, а све у складу са оснивачким актом. Наслеђем може да дође до ситуације да малолетник постане власник привредног друштва“.

У пракси тако малолетник може да буде власник целокупног једночланог привредног друштва. А може да буде и власник одређеног процента. Он заправо као део имовине, уз све друго што поседује, има и фирму или удео у њој.

Али, није у истој ситуацији као стасали власници. Он том фирмом не може да – управља.

„За свако располагање ће бити овлашћен законски заступник, родитељ или старатељ. Чак је и заступнику потребна сагласност Центра за социјални рад. Примера ради, ако је малолетник наследио удео у привредном друштву, па жели да га прода, купопродајни уговор може у његово име да закључи законски заступник уз сагласност Центра за социјални рад“, каже Валентина Станковић.

Ако може да се жени – може и да се пита

Постоји једна специфична ситуација у којој малолетник раније стиче пословну спсособност. Породични закон предвиђа ту могућност и са 16 година. Само пре тога би морао да се ожени, уда или постане родитељ.

„Уколико се све ове околности поклопе, да је малолетник по неком од ова два основа стекао пословну способност и да је стекао удео у фирми, онда ће чак иако је малолетан моћи самостално да располаже својим уделом или да буде директор фирме. У пракси су ово изузетно ретке ситуације“, признаје Валентина Станковић.

Закон експлицитно каже да предузетник мора да буде пословно способно лице. Малолетник би то могао да буде само у случају овог изузетка ако је стекао пословну способност са 16 година. Ако се оженио или добио дете.

Када се пита Центар за социјални рад

Сценарио по коме малолетни грађани Србије могу да буду власници компанија намеће неколико питања. Прво је – ко заправо управља тим предузећима.

„Уделом у фирми ће управљати у том случају законски заступник у име малолетника, а уз неопходну сагласност Центра за социјални рад. Ово је са аспекта власништва у фирми. Када је реч о управљању фирмом у функцији директора, то малолетник не може да буде. Осим изузетка са 16 година“, одговара Валентина Станковић.

Законски заступник, родитељ или старатељ потписује уговоре и документа. Посебно интересантан део је и ко је одговоран у случају спора.

„Тужени би био малолетник, а њега би заступао законски заступник, који пак може да ангажује адвоката. Опет одговор на ово питање зависи од конкретне тужбе те одговор може и да се разликује“, каже адвокатица Станковић.

Власници по вољи предака

Из угла адвокатске праксе, малолетници постају власници најчешће – наслеђивањем.

„Дешава се да се остави тестаментом удео у фирми, а да наследник буде малолетан у моменту наслеђа. Сукоб интереса нисмо имали у пракси као разлог“, додаје Валентина Станковић.

Можда не превише упадљиво, те јавност је пре неколико година чула за случај једног страначког функционера чија су малолетна деца била сувласници фирми.

„Пренос такође може да буде један од начина. Кроз уговор о поклону или купопродајни уговор на пример. На тај начин малолетник може да стекне удео у привредном друштву. Ово је заиста ретка ситуација“, понавља Валентина Станковић.

И у случају функционера се испоставило да су малолетна деца наследила уделе после оставинске расправе. Уделе су наследили од очеве мајке. Деца су тада имала шест и девет година. Провером актуелних података, види се да више нису сувласници прве, али јесу друге компаније. Држе по половину удела и сада имају девет односно 12 година.

(Форбес)