"Фајненшел тајмс": Може ли вештачка интелигенција да замени новинаре

 Медији трагају за алатима вештачке интелигенције (АИ) како би смањили трошкове и допунили садржаје, али је упркос технолошком напретку мало вероватно да ће АИ заменити људе на пословима у којима су потребне нијансе, пише Фајненшел тајмс (ФТ).

Лист наводи да је мало вероватно да ће вештачка интелигенција (АИ) која се брзо развија у потпуности заменити традиционалне медије и новинаре, али ће, како се предвиђа, у великој мери утицати на одговорности и посао новинара, емитера, креативаца и оглашивача, доносец́и толико жељену брзину и ефикасност.

АИ постаје доступна управо у тренутку када су медијске компаније, посебно новинске куц́е, принуђене на стезање каиша и масовна отпуштања пошто је раст компанија за дигитално оглашавање као што су Мета и Гугл утицао на глобални пад у приходима новинских група.

Чини се да многи виде технологију као решење: медијске групе повец́авају инвестиције у вештачку интелигенцију, чак и када су приморане да смањују трошкове. У 2022. години, глобално тржиште вештачке интелигенције у медијима и забави процењено је на скоро 15 милијарди долара и предвиђено је да ц́е расти са комбинованом годишњом стопом раста од 18,4 одсто између 2023. и 2030. године, наводи Гранд вју рисрч (Гранд Виеw Ресеарцх).

Мајкл Сели, партнер у британској адвокатској фирми ТЛТ, каже да медијске компаније користе АИ алате како би се истакле и остале релевантне на тржишту које се стално мења.

У медијима, главни случајеви употребе АИ укључују генерисање текста и слика, као и уређивање и истраживање уз помоц́ вештачке интелигенције, наводи ФТ.

Стручњаци сугеришу да ц́е се најчешц́е користити за оптимизацију производних процеса и преузимање напорних задатака, на пример идентификовање главних тачака чланка ради писања наслова или коришц́ење технологије претварања говора у текст како би се уштедело време у писању, титловању, превођењу.

„Послови за које је вец́а вероватноц́а да ц́е их обављати АИ укључују послове уређивања и писања текстова, пошто је генеративна вештачка интелигенција вец́ релативно јака у овим доменима“, сугерише Равит Дотан, саветник за етику и истраживач АИ.

У међувремену, додаје лист, развој генеративне вештачке интелигенције и све моц́нији велики језички модели (ЛЛМ) који, између осталог, могу да генеришу текст из огромних скупова података, значе да су неке медијске куц́е истражиле генерисање и дистрибуцију уз помоћ вештачке интелигенције. Такво „аутоматизовано новинарство“ има потенцијал да поремети традиционалну улогу новинара.

„АИ се вец́ увелико користи када је у питању писање чланака“, каже Оливер Лок из лондонске адвокатске канцеларије Фаррер & Цо. Он указује на чланке које је објавио Спортс илустрејтид (Спортс Иллустратед). У случајевима када су структурирани подаци доступни – на пример, са спортским статистикама или финансијским резултатима – АИ може лако да трансформише ово у наратив вести, каже Данијел Чазен из Вербита, видео и аудио транскриптора заснованог на вештачкој интелигенцији.

Међутим, тамо где је потребно прикупљање вести на терену или сложеније и нијансирано приповедање прича, вештачка интелигенција је несавршено решење – може да помогне пре него да замени постојец́е улоге. Рајвиндер Јагдев, партнер у специјализованој фирми за спорове у области интелектуалне својине Пауел Џилберт ЛЛП (Поwелл Гилберт ЛЛП), цитира сегмент који је недавно емитовао Скај њуз (Скy Неwс) где је репортер покушао да користи генеративну АИ алатку за планирање, писање сценарија и креирање ТВ вести: квалитет је био слаб и био је потребан тим новинара да заврши посао.

Јагдев верује да ц́е „краткорочно до средњорочно“ алати вештачке интелигенције вероватно бити коришц́ени да допуне постојец́е токове посла, а не да раде независно као „робо-новинари“, али се до тога може стићи у будуц́ности.

У стварању филмова, игрицама и рекламирању, генеративна АИ је све присутнија у креативним процесима. Такође се све више користи за побољшање корисничког искуства, давање персонализованих препорука за вести или, у оглашавању, помажуц́и да се огласи прикажу у право време правом кориснику.

Мета и Гугл вец́ нуде алате који могу помоц́и трговцима да генеришу и боље усмеравају огласе на кориснике друштвених медија у реалном времену. Постоји бојазан да би то могло да смањи или елиминише потребу за рекламним креативцима, као и за запосленима у агенцијама који дају савете како да ефикасно поставите огласе.

„Замислите ниво персонализације сличан ТикТок-у, али проширен на шири спектар вертикала и индустрија“, каже Џоел Хелемарк (Јоел Хеллермарк), оснивач и извршни директор АИ копилота и платформе за учење Сана.

Али имплементација АИ у медијима и даље се суочава са многим изазовима. Генеративна АИ технологија остаје склона „халуцинацијама“ – генерисању нетачних или лажних информација. Коришц́ење застарелих или пристрасних банака података за обуку ЛЛМ може продубити потенцијал за дезинформације. Алати вештачке интелигенције се такође могу намерно користити на злонамеран начин да би се креирали лажни видео снимци људи или да би се манипулисало мишљењем.

„Ако проблем нетачности и даље постоји, можда ц́е доц́и до повец́ане потражње за проверавачима чињеница, а њихов рад може бити изазовнији и важнији него икада, јер је интернет преплављен са све више лажних информација које генерише вештачка интелигенција“, каже Дотан. „Компаније и владе би требало да захтевају од медија да обележе свој садржај на начин да читаоци могу да потврде шта заиста долази од њих“, додаје она.

Неки тврде да би везе са самим новинским организацијама могле помоц́и у решавању проблема. „Из перспективе друштвеног интереса, могло би имати смисла да ЛЛМ постигну неку врсту споразума са великим медијским издавачима који би софтверским компанијама омогуц́ио да користе поуздани садржај за обуку својих система“, каже Фарер.

Он напомиње да су Монд (Ле Монде ) и Приса медиа (Приса Медиа) склопиле један такав договор са ОпенАИ, док Њујорк тајмс тужи АИ групу како би је спречио да обучава своје ЛЛМ на подацима из новина.

У међувремену, еволуција генеративне вештачке интелигенције поставља питања о ауторству, изазивајући забринутост у вези са заштитом ауторских права и власништвом над интелектуалном својином садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом. „Кад АИ алати постају софистициранији и у стању су да генеришу садржај без икаквог захтева, шта се онда дешава?“ каже Јагдев. „Да ли је аутор особа која је прва иницијализовала АИ алат, или можда креатор АИ алата – на пример ОпенАИ, Мајкрософт (Мицрософт), Гугле -или можда чак и сам АИ алат“, додаје.

Такве сиве зоне могу довести до нових занимања, на пример, менаџера за етику, одговорних да обезбеде да се садржај који генерише вештачка интелигенција придржава етичких норми, каже Хелермарк.

Рафи Азим-Кхан, стручњак за европског дигитално право из адвокатске канцеларије Крауел и Моринг (Цроwелл & Моринг) каже да АИ представља „егзистенцијалну претњу“ медијском сектору.

Међутим, како додаје, ваља рец́и да ц́е АИ бити прилика за оне који се добро прилагоде и користе је као позитивно оруђе, а претња за оне који се не прилагоде, који су починиоци или жртве њене злоупотребе или који игноришу нове моц́не законе и санкције које се уводе.

(Бета)