Европски комесар Магнус Брунер: Од српских власти се очекује брза примена препорука Венецијанске комисије и да нови закон о унутрашњим пословима буде усклађен са стандардима ЕУ

 Европски комесар за унутрашње послове и миграције Магнус Брунер изјавио је да се од српских власти очекује брза примена препорука Венецијанске комисије о сету правосудних закона, као и да нови закон о унутрашњим пословима мора да буде усклађен са стандардима ЕУ.

Брунер је у интервјуу за агенцију Бета рекао да су јасне препоруке Венецијанске комисије о изменама правосудних закона, усвојених на предлог посланика Српске напредне странке Угљеше Мрдића.

"Очекујемо брзу примену тих препорука. Важно је да српске власти брзо делују и врате недавно спроведене правосудне реформе у склад са стандардима ЕУ", рекао је Брунер који је јуче у Београду разговарао са званичницима Србије.

То се односи и на нацрт новог Закона о унутрашњим пословима, навео је Брунер, истакавши да свака реформа оваквих размера треба да се спроведе на инклузиван и транспарентан начин.

"Наш циљ је јасан: да осигурамо да су сви законски развоји у потпуности усклађени са стандардима ЕУ, посебно у области основних права и владавине права. Зато су блиске консултације са Европском комисијом током целог процеса кључне и очекујемо да ћемо ускоро добити нацрт како бисмо могли да наставимо сарадњу", казао је Брунер.

Он је додао да су годишњи извештаји и препоруке Европске комисије веома прецизан водич о неопходним реформама, укључујући и о изменама Закона о унутрашњим пословима.

Надамо се да ће се српске институције више ускладити са ЕУ и предузети даље реформе као део процеса приступања Србије ЕУ, што захтева снажну политичку вољу и приступ целог друштва

"Надамо се да ће се српске институције више ускладити са ЕУ и предузети даље реформе као део процеса приступања Србије ЕУ, што захтева снажну политичку вољу и приступ целог друштва", рекао је Брунер.

Европски комесар је оценио да сарадња ЕУ и Србије почива на чврстим темељима, да постоји заједнички интерес за регионалну стабилност и да сарадња у управљању миграцијама доноси резултате.

"Истовремено, не можемо игнорисати тренутни изазовни контекст. Наш дијалог је усмерен на основе. То укључује владавину права, недавне измене правосудних закона, независност судства и самосталност тужилаштва, као и функционисање спровођења закона", истакао је Брунер.

Када је у питању борба против организованог криминала, Брунер је рекао да треба додатно ојачати кључна тела као што су Тужилаштво за организовани криминал и Специјално тужилаштво за високотехнолошки криминал, као и њихови пандани у полицији, како би могли да се супротставе међународним криминалним мрежама.

Србија кључни партнер у борби против криминалних мрежа

Истакавши да је Србија кључни партнер у борби против криминалних мрежа на Западном Балкану, Брунер је оценио да је последњих година сарадња ојачана, посебно кроз ангажовање са Европолом, Евроџастом, Фронтексом и Агенцијом ЕУ за дроге.

Додао је да је дошло до побољшања у размени информација, укључујући и о кријумчарењу миграната, трговини људима и трговини дрогом, али да и даље има изазова који захтевају "јасан институционални оквир и адекватне ресурсе".

"Кредибилан напредак је стога висок приоритет – као што је то случај са сваком земљом која тежи да буде део породице ЕУ. Јер је ваша безбедност директно повезана са безбедношћу ЕУ. Морамо да обезбедимо потпуну усклађеност са стандардима ЕУ у оквиру поглавља 23 и 24. Ово је неопходно", нагласио је Брунер.

У области миграција, Брунер је оценио да је Србија конструктиван и поуздан партнер у управљању миграционим токовима дуж западнобалканске руте и да је дошло до јасних побољшања у управљању границама, уз подршку боље технологије и оперативне координације.

"Резултати говоре сами за себе: видели смо пад од 90 одсто у илегалним прелазима границе у последње три године, упркос континуираној активности кријумчарских мрежа. Овај напредак је уско повезан са активним учешћем Србије у регионалним миграционим стратегијама и њеном снажном сарадњом са агенцијама ЕУ, посебно са Фронтексом", казао је европски комесар.

Поред финансијске и техничке помоћи коју ЕУ већ пружа Србији, укључујући помоћ у управљању прихватним и центрима за азил, јачању граничне контроле и надзора и усклађивању пракси са стандардима ЕУ, Брунер истиче да је Унија спремна да помогне и у сузбијању све софистициранијих кријумчарских мрежа.

То је, додао је, област где су континуирани заједнички напори неопходни, посебно у временима повећане нестабилности и напетости у непосредном суседству.

О систему ЕЕС

Поводом новог дигиталног система уласка/изласка (ЕЕС), који је почео да се примењује на границама ЕУ 10. априла, а због чега су возачи камиона из Србије и других земаља Западног Балкана више пута протестовали, Брунер је рекао да се истражују законодавне могућности и дугорочне опције.

"Знам да у Србији постоји велика забринутост због професионалних радника у друмском саобраћају. Немојте се заваравати – систем уласка и изласка није ту да ствара препреке за вредне људе. Али угрожавање безбедности није опција. Државе чланице ЕУ су биле веома јасне по том питању", казао је Брунер.

Он је подсетио да је формирана радна група која се фокусира на процену утицаја новог система на друмски транспорт и истраживање свих опција које нуди постојеће законодавство, а да се истовремено разматрају дугорочне опције у оквиру нове европске Визне стратегије.

"Нови дигитални систем управљања границама означава важну прекретницу у јачању спољних граница ЕУ. Ефикасна контрола граница је од суштинског значаја – без ње немамо контролу над тим ко улази или излази из Уније. А то је неприхватљиво", казао је европски комесар, истакавши да ЕЕС не мења правила за краткорочне боравке.

Иако су са системом ових размера почетни изазови неизбежни, Брунер је рекао да је ефикасност висока и да у просеку провере на аеродромима за грађане земаља ван ЕУ трају око 70 секунди.

Брунер је навео да су од постепеног увођења ЕЕС у октобру 2025. године државе чланице регистровале више од 61 милион улазака и излазака, а готово 30.000 људи је спречено да уђе јер нису имали право на то, од чега је више од 770 особа идентификовано као безбедносни ризик.

(Бета)