DŽulijan Asanž podneo krivičnu prijavu protiv Nobelove fondacije zbog dodele nagrade za mir Mariji Korini Mačado iz Venecuele: Prekršen Nobelov testament

 Osnivač Vikiliksa DŽulijan Asanž podneo je danas krivičnu prijavu protiv Nobelove fondacije zbog dodele Nobelove nagrade za mir Mariji Korini Mačado iz Venecuele, objavio je Vikiliks na mreži "X". Kako se navodi, dodela nagrade Mačado predstavlja zloupotrebu sredstava i olakšava vršenje ratnih zločina prema švedskom zakonu. Asanž je zatražio da se zamrznu sredstva koja dobitnici treba da budu isplaćena.

Asanž je podneo krivičnu prijavu u Švedskoj, optužujući 30 osoba povezanih sa Nobelovom fondacijom, uključujući njeno rukovodstvo, za tešku zloupotrebu novčanih sredstava, olakšavanje ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti i finansiranje zločina agresije.

Uz tužbu se navodi da testament Alfreda Nobela iz 1895. godine eksplicitno nalaže da nagrada za mir ide pojedincu koji je tokom prethodne godine „doneo najveću korist čovečanstvu“ čineći „najviše ili najbolje za bratstvo među narodima, za ukidanje ili smanjenje vojski i za održavanje i promociju mirovnih kongresa“.

Osnivač Vikiliksa tvrdi da „politička odluka norveškog odbora za izbor ne suspenduje dužnost švedskih administratora fondova“.

„Svaka isplata koja je u suprotnosti sa ovim mandatom predstavlja zloupotrebu iz fonda“, naveo je Asanž.

Tužbe su podnete Švedskoj agenciji za ekonomski kriminal i Švedskoj jedinici za ratne zločine, a u njima se navodi da su osumnjičeni, uključujući predsednicu Nobelove fondacije Astrid Sederberg Viding i izvršnu direktorku Hanu Stjerne, pretvorili „instrument mira u instrument rata“.

Asanž ih optužuje da su izvršile teška krivična dela, među kojima su kršenje poverenja, zloupotreba i zavera u vezi predstojeće isplate 11 miliona švedskih kruna (1,18 miliona dolara) od Nagrade za mir Mariji Korini Mačado. Ističe da prethodne i tekuće radnje kategorički isključuju Mačado iz kriterijuma navedenih u testamentu Alfreda Nobela.

Nobelova fondacija se optužuje i da bi isplatom sredstava opozicionarki iz Venecuele olakšala izvršenje ratnih zločina, uključujući zločin agresije i zločine protiv čovečnost.

Kako se dodaje, pripadnici fondacije su svesni da Mačado podstiče i podržava SAD u vršenju zločina.

"Znali su ili su trebali znati da će isplata Nobelovog novca doprineti vansudskim ubistvima civila i preživelih brodolomnika na moru", navodi Vikiliks.

Asanž napominje da su članovi Nobelove fondacije ranije vršili svoju nadzornu ulogu nad nagradama i njihovim isplatama, pa su tako 2018. godine obustavili isplatu Nagrade za književnost poljskoj književnici Olgi Tokačurk.

„Neuspeh da se ovde interveniše, uprkos američkim ratnim zločinima kod obale Venecuele i Mačadovoj ključnoj ulozi u daljoj agresiji povlači krivičnu odgovornost. Nobelov fond za mir ne može se trošiti na promociju rata“, navodi Asanž.

On u tužbi ističe da su se objava dobitnika i ceremonija dodele nagrade odvijali u onome što vojni analitičari opisuju kao „najveće raspoređivanje američke vojske na Karibima od Kubanske raketne krize“.

"Eskalacija se nastavlja dok je predsednik Donald Tramp 10. decembra, dva dana nakon ceremonije dodele Nobelove nagrade, objavio da će američki udari 'početi kopnom'. Venecuelanska strategija je deo onoga što Trampov sekretar za rat, Piter Hegset, naziva prelaskom ka 'maksimalnoj smrtonosnosti, a ne mlakoj legalnosti' i 'prelasku u ofanzivu'", podsetio je Asanž.

Dodaje da je „Mačado nastavila da podstiče Trampovu administraciju da nastavi svoj put eskalacije“, uključujući i ulazak u zaveru da bi se američkoj administraciji omogućio pristup rezervama nafte i drugim prirodnim resursima u vrednosti od 1,7 milijardi dolara putem privatizacije pošto Maduro bude svrgnut.

„Koristeći svoj uzvišeni položaj dobitnice Nobelove nagrade za mir, Mačado je verovatno prevagnula u korist rata, koji su olakšali imenovani osumnjičeni“, navodi Asanž u krivičnoj prijavi.

U tužbi se navode dokazi o podsticanju američke vojne intervencije, kao i pohvale na račun izraelskog premijera Bennjamina Netanjahua u Gazi.

Njene izjave uključuju: „Vojna eskalacija može biti jedini način... Sjedinjene Države će možda morati direktno da intervenišu“ (30. oktobar 2025.), navodi Asanž i dodaje da je Mačado nazvala američke vojne udare na civilne brodove, u kojima je poginulo najmanje 95 ljudi, „opravdanim“ i „vizionarskim“.

"Mačado je posvetila nagradu američkom predsedniku Trampu, jer je on 'konačno stavio Venecuelu... u kategoriju prioriteta za Sjedinjene Države'“, navodi se u tužbi.

(N1)