Џулијан Асанж поднео кривичну пријаву против Нобелове фондације због доделе награде за мир Марији Корини Мачадо из Венецуеле: Прекршен Нобелов тестамент

 Оснивач Викиликса Џулијан Асанж поднео је данас кривичну пријаву против Нобелове фондације због доделе Нобелове награде за мир Марији Корини Мачадо из Венецуеле, објавио је Викиликс на мрежи "X". Како се наводи, додела награде Мачадо представља злоупотребу средстава и олакшава вршење ратних злочина према шведском закону. Асанж је затражио да се замрзну средства која добитници треба да буду исплаћена.

Асанж је поднео кривичну пријаву у Шведској, оптужујући 30 особа повезаних са Нобеловом фондацијом, укључујуц́и њено руководство, за тешку злоупотребу новчаних средстава, олакшавање ратних злочина и злочина против човечности и финансирање злочина агресије.

Уз тужбу се наводи да тестамент Алфреда Нобела из 1895. године експлицитно налаже да награда за мир иде појединцу који је током претходне године „донео највец́у корист човечанству“ чинећи „највише или најбоље за братство међу народима, за укидање или смањење војски и за одржавање и промоцију мировних конгреса“.

Оснивач Викиликса тврди да „политичка одлука норвешког одбора за избор не суспендује дужност шведских администратора фондова“.

„Свака исплата која је у супротности са овим мандатом представља злоупотребу из фонда“, навео је Асанж.

Тужбе су поднете Шведској агенцији за економски криминал и Шведској јединици за ратне злочине, а у њима се наводи да су осумњичени, укључујуц́и председницу Нобелове фондације Астрид Седерберг Видинг и извршну директорку Хану Стјерне, претворили „инструмент мира у инструмент рата“.

Асанж их оптужује да су извршиле тешка кривична дела, међу којима су кршење поверења, злоупотреба и завера у вези предстојеће исплате 11 милиона шведских круна (1,18 милиона долара) од Награде за мир Марији Корини Мачадо. Истиче да претходне и текуће радње категорички искључују Мачадо из критеријума наведених у тестаменту Алфреда Нобела.

Нобелова фондација се оптужује и да би исплатом средстава опозиционарки из Венецуеле олакшала извршење ратних злочина, укључујући злочин агресије и злочине против човечност.

Како се додаје, припадници фондације су свесни да Мачадо подстиче и подржава САД у вршењу злочина.

"Знали су или су требали знати да ц́е исплата Нобеловог новца допринети вансудским убиствима цивила и преживелих бродоломника на мору", наводи Викиликс.

Асанж напомиње да су чланови Нобелове фондације раније вршили своју надзорну улогу над наградама и њиховим исплатама, па су тако 2018. године обуставили исплату Награде за књижевност пољској књижевници Олги Токачурк.

„Неуспех да се овде интервенише, упркос америчким ратним злочинима код обале Венецуеле и Мачадовој кључној улози у даљој агресији повлачи кривичну одговорност. Нобелов фонд за мир не може се трошити на промоцију рата“, наводи Асанж.

Он у тужби истиче да су се објава добитника и церемонија доделе награде одвијали у ономе што војни аналитичари описују као „највец́е распоређивање америчке војске на Карибима од Кубанске ракетне кризе“.

"Ескалација се наставља док је председник Доналд Трамп 10. децембра, два дана након церемоније доделе Нобелове награде, објавио да ц́е амерички удари 'почети копном'. Венецуеланска стратегија је део онога што Трампов секретар за рат, Питер Хегсет, назива преласком ка 'максималној смртоносности, а не млакој легалности' и 'преласку у офанзиву'", подсетио је Асанж.

Додаје да је „Мачадо наставила да подстиче Трампову администрацију да настави свој пут ескалације“, укључујуц́и и улазак у заверу да би се америчкој администрацији омогуц́ио приступ резервама нафте и другим природним ресурсима у вредности од 1,7 милијарди долара путем приватизације пошто Мадуро буде свргнут.

„Користец́и свој узвишени положај добитнице Нобелове награде за мир, Мачадо је вероватно превагнула у корист рата, који су олакшали именовани осумњичени“, наводи Асанж у кривичној пријави.

У тужби се наводе докази о подстицању америчке војне интервенције, као и похвале на рачун израелског премијера Бенњамина Нетањахуа у Гази.

Њене изјаве укључују: „Војна ескалација може бити једини начин... Сједињене Државе ц́е можда морати директно да интервенишу“ (30. октобар 2025.), наводи Асанж и додаје да је Мачадо назвала америчке војне ударе на цивилне бродове, у којима је погинуло најмање 95 људи, „оправданим“ и „визионарским“.

"Мачадо је посветила награду америчком председнику Трампу, јер је он 'коначно ставио Венецуелу... у категорију приоритета за Сједињене Државе'“, наводи се у тужби.

(Н1)