DŽon Bolton: „Formirati novi, globalni NATO, koji bi uključio Japan, Australiju i Izrael. Nakon pobede Ukrajine i rušenja Putinovog režima, novi ruski lideri moraju biti slabi kako bi se omogućila podela Ruske Federacije“

DŽon Bolton, bivši savetnik predsednika Trampa za nacionalnu bezbednost i nekadašnji ambasador SAD pri Ujedinjenim nacijama, izneo je svoje poglede na "novu američku strategiju" u borbi protiv Rusije i Kine, koje je objavio "Volstrit džornal".

Posthladnoratovska era sada je definitivno završena, konstatuje Bolton. Bio je to tek kratki međuperiod nakon poraza sovjetske imperije, koji se pokazao kao iluzorni odmor od realnosti. Prema svim kriterijumima, istorija se sada ponovo i sve brže okreće, razumeli mi to ili ne.

Ovo je, tvrdi Bolton, svakako i mišljenje kineskog predsednika Si Đinpinga, koji je to saopštio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, prilikom nedavnog susreta u Moskvi: "Trenutno postoje promene kakve nismo videli 100 godina i mi smo ti koji zajedno pokreću te promene."

Za SAD vreme ubrzano ističe

Za kineske komuniste, ovaj vek je počeo izbijanjem građanskog rata 1927. protiv Kuomintanga Čang Kaj Šeka, koji je kulminirao 1949. godine, kada je Mao Cedong osnovao Narodnu Republiku Kinu i svečano izjavio da je "kineski narod ustao."

Putin je, na sličan način, saopštio da je u toku globalna "era revolucionarnih promena". Kremlj danas poseduje strateško nuklearno oružje i energente. Kinesko nuklearno oružje i dalje kritično zavisi od Rusije, naročito u pogledu visoko obogaćenog uranijuma, a Moskva i sada ima značajan uticaj na civilnu nuklearnu infrastrukturu u Evropi.

SAD sa svojim saveznicima ne mogu sebi priuštiti "besciljno lutanje u vreme pomeranja tektonskih ploča u istoriji." Sledeći američki predsednik stupiće na dužnost 2025. godine, podseća Bolton, na 75. godišnjicu famoznog NSC-68, temeljnog dokumenta predsednika Harija Trumana o strategiji hladnog rata SAD.

Manje od dve godine deli Ameriku od sledeće inauguracije. Predsednički kandidati bi trebalo da razmišljaju o velikoj strategiji, ne samo za potrebe predizborne kampanje.

S obzirom na kinesko-rusku osovinu i prateće "odmetničke države", kao što su Iran i Severna Koreja, svaka ozbiljna savremena reinkarnacija NSC-68 biće zastrašujuća i veoma teško svarljiva za Amerikance.

Novi, znatno veći vojni budžet SAD

Da bi se "lopta najzad zakotrljala", Bolton predlaže tri kritična elementa za bilo koji ubedljiv tok strateškog razmišljanja u SAD.

Prvi je da Vašington i njegovi saveznici moraju odmah da povećaju budžete za odbranu barem na nivo iz Reganove ere i da održe takvu potrošnju u doglednoj budućnosti. Federalnom budžetu potrebne su značajne restrikcije kako bi se smanjio nacionalni dug i eliminisali deficiti.

Povećana vojna potrošnja zahteva velika smanjenja na domaćem nivou. Neka tako bude, kaže Bolton. Ni država blagostanja, ni masovne šeme preraspodele prihoda, ne štite SAD od stranih protivnika. Viši nivo ekonomskog rasta, oslobođen užasavajućih poreskih i regulatornih opterećenja, biće osnova za neophodno vojno jačanje SAD.

Pre dvadeset godina, Amerika je s pravom razmišljala u terminima "nadmoći punog spektra". Sa pojavom sajber ratovanja, hipersoničnog oružja, mogućnosti dronova i još mnogo toga, današnji spektar je još mnogo širi.

Ključni sektori, kao što je nacionalna protivraketna odbrana su klonuli, jer su se političari oslanjali na stare nuklearne zalihe i ignorisali neizbežnu potrebu da SAD nastave sa podzemnim nuklearnim probama, kako bi osigurale bezbednost i pouzdanost nuklearnog odvraćanja.

Ne mogu se izostaviti ni masovna povećanja odbrambeno-industrijske baze i logističkih i transportnih resursa, koji predstavljaju neki od osnovnih instrumenata odbrane.

Novi, "dobri" saveznici SAD

Drugo, američkim savezima za kolektivnu odbranu potrebno je ozbiljno poboljšanje i proširenje kako bi se suočili sa novim pretnjama. "Dobri saveznici" su kritični multiplikatori snage, tvrdi Bolton, što je test koji svi naši sadašnji "saveznici" ne ispunjavaju.

Trebalo bi da nastavimo sa proširenjem Severnoatlantskog saveza na globalnom nivou, pozivajući Japan, Australiju, Izrael i druge, koji su posvećeni ciljevima NATO-a, da se pridruže SAD.

Nadalje, neophodno je da se SAD pozabave nelagodom koju „bliskoistočni prijatelji“ osećaju u pogledu američke odlučnosti, kako bi, u skladu sa dugogodišnjom politikom, onemogućile Moskvi i Pekingu uticaj u ovom regionu.

Novi bezbednosni napori u Indo-Pacifiku, kao što su Kvad (savez Indije, Japana, Australije i SAD) i nuklearne podmornice pakta Aukus moraju se poboljšati. Azijski NATO nije neizbežan, ali postoji ogroman prostor za inovativne saveze sa državama istomišljenicima, uključujući i saradnju Južne Koreje, Japana i SAD.

Konačno, Vašington i njegovi evropski i azijski saveznici treba da pruže Tajvanu mnogo veću vojnu pomoć i ugrade Tajpej u svoje strukture kolektivne odbrane, zajedno sa drugim državama koje se suprotstavljaju hegemonističkim težnjama Pekinga.

Razbijanje osovine Moskva-Peking, podela Rusije

Treće, nakon što Ukrajina pobedi u ratu sa Rusijom, SAD treba da teže tome da podele osovinu Rusija-Kina. Poraz Moskve mogao bi da sruši režim Vladimira Putina. Ono što sledi je nepoznanica. Novi ruski lideri mogu ili ne moraju da gledaju na Zapad, ali moraju biti toliko slabi da fragmentacija Ruske Federacije, posebno istočno od Urala, više ne bude nezamisliva.

Peking nesumnjivo posmatra ovu ogromnu teritoriju koja sadrži neprocenjivo rudno bogatstvo. Značajni delovi ovog regiona bili su pod kineskim suverenitetom sve dok sporazumom iz Pekinga (1860) takozvana „spoljašnja Mongolija", uključujući i prostranu obalu Pacifika, nije prepuštena Moskvi. Nekontrolisan slom Rusije mogao bi da obezbedi Kini direktan pristup Arktiku, uključujući i Beringov moreuz, koji je okrenut prema Aljasci.

Očigledno, svaki savremeni NSC-68 uključivao bi mnogo više, tvrdi Bolton, ali težina i obim strateškog zadatka pred kojim se nalaze SAD predstavljaju dovoljnu motivaciju za pokretanje debate.

Kako zaključuje Bolton, možete se kladiti da i Peking i Moskva već neko vreme razmišljaju o tome.

(RT)