DŽenifer Braš: Ubistvo u restoranu "27" šalje poruku svetu, a za pitanje NIS-a ste imali mnogo vremena

 Koliko pitanje NIS-a opterećuje odnose SAD i Srbije, a koliko potezi aktuelne vlasti u Beogradu? Kako se rat u Iranu reflektuje na američku političku scenu i koje su posledice po svet? O tome je za N1 govorila DŽenifer Braš, nekadašnja otpravnica poslova američke ambasade u Beogradu.

Intervju prenosimo u celosti:

N1: Počeću od odnosa SAD i Srbije. Kako ih vidite? Trenutno ima mnogo prepreka. Tu je, naravno, NIS, što je ključno pitanje za Srbiju, ali jedna vrlo zanimljiva stvar je i to što Srbija više od godinu dana nema američkog ambasadora.

DŽenifer Braš: Još čekam telefonski poziv. Šalim se, naravno. Ne znam zašto ovde nema američkog ambasadora.

Zapravo, jedini američki ambasador u regionu trenutno je u Hrvatskoj, tako da nijedna druga zemlja u regionu nema američkog ambasadora. A i šire, u svetu gotovo da nema imenovanih američkih ambasadora. Nema američkog ambasadora u Moskvi. Nema američkog ambasadora u Kijevu. Mislim da je to trenutno ozbiljan nedostatak američke diplomatije - to što nismo predstavljeni na najvišem nivou, preko predsednikovog predstavnika, u mnogim zemljama širom sveta. Nije to slučaj samo sa Srbijom.

N1: Jedno od ključnih pitanja u ovom trenutku za Srbiju je NIS. Stalno postoji neizvesnost oko licence OFAC-a. Znamo zašto to rade - zbog sankcija Rusiji, jer je to kompanija u većinskom ruskom vlasništvu. Ali kako Vi to vidite? Jer to je jedno od ključnih pitanja za Srbiju, za industriju u Srbiji, za snabdevanje naftom, ali i za svakodnevne potrebe građana.

DŽenifer Braš: Pa, budimo iskreni. Imali ste mnogo vremena da to rešite. To traje već dugo.

Znam da ste računali na MOL, mađarsku kompaniju, ali izgleda da od toga verovatno neće biti ništa

Zapravo, kada sam bila u Srbiji kao otpravnica poslova 2008. i 2009. godine, bilo je to tokom posete Medvedeva. Tada su Rusi - odnosno, vi ste dozvolili Rusima - da kupe 51 odsto NIS-a po veoma, veoma niskoj ceni. Sećam se da sam tada razgovarala sa mnogim zvaničnicima srpske vlade i pitala ih: „Zašto ste to uradili? Prvo, zašto ste im to prodali? I drugo, zašto ste prodali po tako niskoj ceni?”

Dakle, imali ste, koliko - skoro 20 godina da to rešite, znajući da će to biti problem. Naravno, ne kažem da ste mogli da znate da će Rusija izvršiti invaziju na Ukrajinu i da će uslediti sankcije. Ali i to se dogodilo pre nekoliko godina.

Znam da ste računali na MOL, mađarsku kompaniju, ali izgleda da od toga verovatno neće biti ništa. Sada, koliko razumem iz vaše televizije i drugih medija, vaš predsednik i drugi traže druge izvore, odnosno kupce za ruski udeo u NIS-u. Čula sam razna imena, poput Bogoljuba Karića, i mislim i neka druga za koja ljudi nisu ni čuli. Ne znam ko su ti ljudi. Videćemo kakve će se ponude pojaviti za otkup tog ruskog udela.

Postoji mala razlika između trenutka kada ističe licenca, što je za nekoliko nedelja, i roka, koji je bio u petak.

Čula sam da je jedna od opcija i ponovna nacionalizacija NIS-a, što je za mene veoma ironično, jer je poenta prodaje tog udela od 51 odsto Rusiji pre 20 godina bila denacionalizacija kompanije. Dakle, vraćate se na početak, i nisam sigurna da je to dobar potez ili dobra slika za Srbiju.

Druga stvar je da su gasovodi i naftovodi generalno ogromno pitanje za Sjedinjene Države i za Evropu. Sve zemlje ovog regiona, rekla bih, pokušavaju da shvate kako najbolje da koriste svoje gasovode. Možda postoji i opcija da se razmotre drugi pravci kako bi Srbija obezbedila gas.

N1: A šta mislite da bi u ovom trenutku zadovoljilo Vašington?

DŽenifer Braš: Vašington bi zadovoljilo pronalaženje kupca za taj ruski udeo od 51 odsto. To je prilično jasno. Postoje sankcije, i to sankcije protiv Rusije. Za Srbiju nije dobro da zadrži taj ruski udeo. I ponavljam, imali ste mnogo vremena da to rešite.

Ali morate da sagledate i svoje energetske potrebe, da diversifikujete svoje pravce snabdevanja i vidite da li gas iz drugih izvora ima smisla za vas, ili čak održiviji izvori energije.

Mislim da je vreme za ozbiljnu analizu potrošnje i proizvodnje energije u Srbiji. Niste jedini. Hrvatska radi isto. Mislim da svi u regionu moraju ponovo da procene svoje energetske potrebe i izvore energije.

Odnosi SAD i Srbije

N1: Dakle, to je samo jedna od stvari koje komplikuju odnose SAD i Srbije. Ima i drugih. Znamo da je prošle godine predsednik Vučić pokušao da dođe do Mar-a-Laga i predsednika Trampa. To nije uspelo. Postoji i pitanje srpske kompanije koja koristi američke vozače kamiona, o čemu smo čuli u emisiji „60 Minutes”. Tu je i stvar koju je pomenuo gospodin Patel - da Srbija nije izručila osuđene kineske državljane SAD. Kako sve to utiče na odnose dve zemlje?

DŽenifer Braš: Iskreno, u Sjedinjenim Državama se ne obraća mnogo pažnje ni na jednu od stvari koje ste pomenuli. Verovatno postoje posebna odeljenja u okviru agencija koje ste pomenuli - recimo FBI ili drugi delovi američke vlade - koja prate ta pitanja.

Ali u smislu da se ta pitanja probiju do vrha i postanu osnova za neku promenu u našim odnosima, rekla bih da ne utiču.

Jedna stvar koju bih rekla jeste da se od mog odlaska odavde 2010. ili 2011. godine nije mnogo toga promenilo u našim odnosima. S jedne strane, odnosi se nisu pogoršali. Otprilike su isti - iste bolne tačke, ista osetljiva pitanja koja su postojala tada postoje i sada.

Dobro je što se odnosi nisu pogoršali. Ali nije dobro što se nisu ni poboljšali.

Odnos sa Sjedinjenim Državama trenutno je težak zbog naše administracije, i mnoge zemlje širom sveta imaju problem da shvate kako da izgrade bolji ili pouzdaniji odnos sa SAD.

Nije moje da to kažem, ali rekla bih da je za vas veće pitanje odnos sa Evropskom unijom, koja vam je mnogo bliža, mnogo važnija i, mislim, mnogo ključnija za vašu bezbednost i napredak.

Je li Tramp sprečio rat Srbije i Kosova?

N1: Dakle, odnosi dve zemlje nisu baš u fokusu Vašingtona. Ali s vremena na vreme čujemo predsednika Trampa kako kaže da je rešio rat između Srbije i Kosova. Mislite li da ljudi u SAD generalno znaju šta se dogodilo i da on zapravo nije rešio rat, niti ga okončao?

DŽenifer Braš: Pa, on ponekad i ne nabroji kojih je to osam ratova koje tvrdi da je rešio.

Ne znamo koji su to ratovi. Srbija i Kosovo su među onima koji zapravo nisu rešeni. A zapravo, Kosovo i Srbija čak nisu ni u ratu

Sve što znamo jeste da kaže da je rešio osam ratova. Nije zapravo precizirao koji su to ratovi. Verovatno je jednom ili dva puta pomenuo Kosovo i Srbiju, ali to nije nešto na šta su ljudi obraćali pažnju. Obraćali su pažnju na tvrdnju da je rešio osam ratova.

Ne znamo koji su to ratovi. Srbija i Kosovo su među onima koji zapravo nisu rešeni. A zapravo, Kosovo i Srbija čak nisu ni u ratu.

Tako da ne znam kako je mogao da reši rat koji se nije vodio. Verovatno je mislio na nešto u vezi sa dijalogom. Ali čak ni tada, ni on ni njegova administracija nisu u skorije vreme imali veliku ulogu u dijalogu.

Korupcija - svuda

N1: Predsednik Vučić je rekao da će uskoro saopštiti nešto o velikoj američkoj investiciji u Srbiji. Kako vidite te investicije otkako je on došao na vlast? Jer čini se da je bilo znatno više investicija u periodu pre SNS-a nego posle toga.

DŽenifer Braš: Pa, velika investicija u vreme kada sam ja bila ovde bio je US Steel u Smederevu. To je bila velika investicija. Bilo ih je još nekoliko posle toga. I nije potrajalo.

Bilo je problema sa lokalnim vlastima, problema sa transportom, logistikom. U svakom slučaju, to je trebalo da bude velika stvar, ali ni to nije opstalo.

Mislim da je problem u tome što se smatra da je teško poslovati u Srbiji, jer ste izolovani, jer niste članica Evropske unije i drugih međunarodnih - dobro, članica ste mnogih drugih međunarodnih organizacija. Ali to nije najlakše investiciono okruženje za poslovanje.

I potpuno iskreno, kada kompanije, američke kompanije, razmatraju poslovanje, gledaju nivo korupcije. A korupcija u Srbiji je veliki problem.

Ono što se dogodilo pre dva dana u Restoranu 27. Izgledalo je kao mafijaško ubistvo ili nešto slično. Bar tako čitam u novinama. Znate, takve stvari veoma mnogo govore investitorima koji razmišljaju o poslovanju ovde - da tako nešto može tek tako da se dogodi.

Ima i drugog nasilja u Beogradu i okolini danas, po restoranima i drugim mestima. Ne znamo o čemu se tu radi. Ali to nije dobra slika za potencijalnog investitora - da vidi takve nasumične pucnjave.

Naravno, i Amerika ima nasilnu kulturu. To znamo. Ali znamo i da to odvraća ljude od poslovanja sa nama, jer smo nasilna zemlja. Dakle, to je nešto na šta treba obratiti pažnju.

Korupcija je pojam koji sada ulazi i u naš rečnik u Sjedinjenim Državama. Ranije nije bilo tako. Sećam se da sam ovde, kao američka zvaničnica, govorila: „Nikada mi nije ponuđen mito. Nikada nisam prihvatila mito.” To je i dalje tačno.

Ali sada vidimo da je korupcija ponekad ušla, ili da je mnogo više korupcije ušlo, u američki sistem. Zato nam je sada teško da vama kažemo: „Prestanite da budete toliko korumpirani”, kada i sami dopuštamo više korupcije nego ranije.

Ali vi zaista morate da obratite pažnju na korupciju.

Šta rat u Iranu znači za svet, ali i za Srbiju?

N1: Kada govorimo o američkoj politici, ključno međunarodno pitanje je, naravno, rat u Iranu. Čini se da predsednik Tramp ne zna kako da ga okonča. Šta mislite o tom ratu?

DŽenifer Braš: Pa, naravno, kao i svi, imam mnogo misli o tome.

Obično, kada započinjete rat, tražite odobrenje Kongresa. To se nije dogodilo. Mislim da je jednom ili dva puta Kongres pokrenuo pitanje Zakona o ratnim ovlašćenjima, jer želi da izvrši svoju ustavnu obavezu da odobri rat, ali to nije prošlo kroz republikansku stranu Kongresa.

Dakle, zapravo ne postoji kongresno odobrenje za ovaj rat.

Da li ga to čini nelegalnim? Teško mi je da upotrebim baš tu reč. Ali da li mogu da kažem da je legalan ili odobren od Kongresa? Definitivno ne.

Zašto je krenuo u rat sa Iranom? I to je teško reći. Rekao je da ne želi da oni imaju nuklearno oružje. I sada to stalno ponavlja. Ali to je već treći ili četvrti razlog koji je do sada naveo.

Prvo je želeo da se otarasi ajatolaha. Dobro, otarasio se ajatolaha. Onda je rekao da želi da uništi njihovu vojsku. Dobro, uništili ste... uvek je bilo nešto drugo. A sada se fiksirao na pitanje nuklearnog oružja.

Imali smo sporazum sa Iranom o nuklearnom oružju za vreme predsednika Obame. Nije bio savršen sporazum, ali je bio prilično dobar. Ograničavao je njihovu mogućnost da obogaćuju uranijum.

Oni su obećali da neće razvijati nuklearno oružje. A što je još važnije, mogli smo da proveravamo taj sporazum, jer su dozvolili Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, IAEA, da šalje svoje inspektore kako bi proverili da ne obogaćuju više uranijuma nego što su rekli i da ne razvijaju nuklearno oružje.

Sada, otkako je Tramp odbacio taj sporazum, nema verifikacije. Nema inspekcija IAEA. Zaista ne znamo šta se dešava sa njihovim nuklearnim programom. A to je veliki bezbednosni problem.

Za nuklearno oružje potrebni su vam naučnici koji znaju kako da ga sastave. Nije to samo stvar toga da odete u neku planinu i bombardujete njihov obogaćeni uranijum. Ne možete eliminisati njihovu sposobnost da naprave nuklearno oružje. Morate se osloniti na to da oni kažu: „Nećemo to uraditi.”

Zato, kada je reč o metodi bombardovanja ili pretnji bombardovanjem kako bi se sprečilo da imaju nuklearno oružje, iskreno, ne vidim kako to funkcioniše.

Drugi deo mog odgovora bio bi kako to utiče na nas. Treći deo je kako utiče na vas. Na nas utiče kroz visoku cenu goriva.

To onda ulazi u visoku cenu proizvodnje svega u Sjedinjenim Državama. Ulazi u visoku cenu robe i usluga koje moramo da plaćamo. Vidimo inflaciju višu nego ikada.

Sada vidimo i visoke cene avionskog goriva. Teže je putovati avionom. Kada sam dolazila ovde, pitala sam nešto u vezi sa avio-kompanijom. Rekli su: „Nemamo dovoljno novca za gorivo, a kamoli za održavanje aviona.”

Pitala sam: „Ne održavate avione?”

Oni su rekli: „Pa, moramo da pravimo izbore.”

Dakle, cena goriva se preliva na toliko različitih nivoa.

Drugi deo je, naravno, đubrivo. Sada je sezona setve. Kod nas, kod vas, širom sveta je sezona setve. A uz visoku cenu đubriva, moja država - Ohajo - koja je poljoprivredna država, ozbiljno je pogođena.

Ti farmeri su već jedva sastavljali kraj s krajem zbog ranije uvedenih carina. Ovo je drugi udarac za njih - sada nemaju samo carine, već i visoke cene đubriva i goriva.

Dakle, naši farmeri i proizvođači zaista trpe zbog ovoga.

I ne samo to - trpite i vi. Jer i ovde u Srbiji, širom Balkana, širom sveta, plaćate više cene goriva. Plaćate više cene i u poljoprivredi. Hvala Bogu, vaša poljoprivreda je malo više organska nego naša. Ali visoka cena đubriva ipak utiče na cenu poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i širom regiona.

Dakle, to utiče na sve.

Kasnije ove nedelje biću sa grupom alumnista Univerziteta Prinston. Pitali su me: „Da li će ovde biti antiameričkog raspoloženja?” Rekla sam: „Verovatno ne.” Ali ljudi nisu srećni zbog viših cena. I oni Ameriku vide kao razlog za te više cene. Zato biste mogli da naiđete na neko nezadovoljstvo zbog onoga što se dešava u ratu sa Iranom.

Ali pitali ste me kako da se iz toga izađe. Kakvo god rešenje da postignemo sa Iranom, verovatno će biti mnogo gore od sporazuma koji smo imali za vreme Obame.

Za vreme Obame, Ormuski moreuz nije bio uključen. Nismo morali da plaćamo Iranu da bismo prolazili kroz Ormuski moreuz. Sada su uspeli da to nametnu brodarskim kompanijama širom sveta. I to je nova cena. To je nova žrtva, mislim, za svetsku ekonomiju - da im se dozvoli kontrola nad tim moreuzom.

Da li će se vratiti nuklearnom oružju? Možda ćemo moći nešto da kažemo o obogaćivanju uranijuma. Da li će se vratiti mogućnost verifikacije kakvu smo imali pod Obaminim sporazumom? Nisam sigurna.

Ali u svakom slučaju, ne izgleda da će bilo kakav sporazum do kog dođemo biti dobar kao onaj koji je on odbacio.

Dakle, ponovo - zašto smo ušli u rat?

Unutrašnja američka pitanja

N1: Ali u takvoj situaciji SAD ulaze u međuizbore u novembru. Kako će sve to uticati na šanse republikanaca?

DŽenifer Braš: Uticaće na šanse republikanaca. Najviše će uticati zbog ovih cena i inflacije o kojima govorim, ali i zbog nedostatka jasnoće o tome šta tamo radimo - ne samo šta radimo, već kako smo tamo dospeli i kako ćemo izaći.

Mislim da će to uticati na sve kandidate Republikanske stranke. I ne zaboravite da međuizbori znače da svaki član Predstavničkog doma ide na reizbor. Svaki pojedinačno.

Mislimo da će demokrate verovatno povratiti većinu u Predstavničkom domu. Pitanje je koliko ćemo mesta osvojiti. Bilo bi dobro dobiti dve trećine, pretpostavljam, jer dve trećine znače mnogo snažniji glas od obične većine.

Nadamo se da ćemo povratiti i Senat većinom. Postoji niz trka, čak i u mojoj državi Ohajo, gde se nadamo da će demokratski kandidati pobediti.

Ako prođemo kroz te međuizbore, postojaće bar neki nivo kongresnog nadzora, gde Kongres može da kaže: „Ne, ne možeš to da radiš. Moraš da prestaneš.”

Trenutno za njega nema ograničenja, nema kontrole. On je izvršna vlast koja izgleda može da radi šta god hoće, bez protivljenja Kongresa.

I ne samo to - Vrhovni sud sada donosi sve više odluka u korist izvršne vlasti. Nekada smo imali tri odvojene grane vlasti. To veoma zabrinjava građane SAD.

Ja sam članica Demokratske stranke. To brine moju stranku. Ali mi, Demokratska stranka, moramo da formulišemo poruku. Ne može to biti samo: „Ne volimo Trampa.” Mora da bude: „Mi se zalažemo za nešto.”

Moramo da imamo bolju strategiju za izbor naših kandidata.

Naravno, pitanje je novca. Deo Trampove strategije sve vreme bio je da koncentriše sve više bogatstva u rukama sve manjeg broja ljudi. I, naravno, ti ljudi sa tim novcem ne žele da se sistem uopšte promeni. Žele da ostane takav kakav jeste. Zato te kompanije i ti ljudi finansiraju republikanske kandidate.

Oni imaju mnogo više novca nego demokrate. Demokrate se oslanjaju na male donacije pojedinaca. Verovatno nikada neće imati novca koliko republikanci.

Ali moraju da vode pametnije kampanje - prvo da registruju ljude za glasanje, drugo da ih izvedu na glasanje, i treće da ih ubede da glasaju za Demokratsku stranku.

Jedna trećina našeg biračkog tela je nezavisna. Jedna trećina. Samo jedna trećina su registrovane demokrate, jedna trećina registrovani republikanci.

A ti nezavisni birači na mnogo načina kažu: „Ne sviđa nam se nijedna stranka.”

Videla sam nekoliko puta na američkim vestima da ih nazivaju „dvostrukim mrziteljima” - ne želimo ni jedne ni druge.

Zato Demokratska stranka mora mnogo bolje da radi na tome da pridobije te ljude i kaže: „Mi smo stranka koja će raditi u vašem interesu. Pokušavamo da vam obezbedimo bolji život.”

Stanje u medijima

N1: I na kraju dolazimo do medijske situacije koju ste pomenuli. Mediji su se mnogo promenili otkako je Tramp osvojio predsednički mandat. Ali kada to uporedite globalno, čak i sa Srbijom, kako vidite medijsku situaciju?

DŽenifer Braš: Pa, prvi put sam postala svesna partijske dominacije nad medijima u Srbiji kada je vaša sadašnja vladajuća stranka preuzela kontrolu nad sve više i više medijskih glasila, do te mere da je to pomenuto.

To nije moje mišljenje. To je preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, ODIHR-a, i OEBS-a. Oni su to više puta pominjali tokom izbora u Srbiji - da nije u skladu sa međunarodnim standardima to što vladajuća stranka kontroliše toliki deo medija.

I ne samo to, već se dodatno trudi da se reši nezavisnih medija.

Za mene je to bio srpski problem. Ne samo srpski - Rusija radi isto. Ali to je bio autokratski problem. I mi smo, naravno, kao američka ambasada, ukazivali da to nije dobro za demokratiju.

Kada je ODIHR radio izveštaj o američkim izborima 2024. godine, jedan od njihovih zaključaka bio je da je 95 odsto američkih medija u vlasništvu pet kompanija. Ja to nisam znala. Kada je to objavljeno 2024, bila sam zatečena.

Počela sam da pitam mnoge ljude o tome kada sam držala govore ili učestvovala u razgovorima: „Šta mislite da znači to što je 95 odsto naših medija u vlasništvu pet kompanija?”

Ljudi bi samo slegnuli ramenima i rekli: „Ne znam, tako je kako je.”

Ali sada vidimo koliko je to opasno.

Zato što pokušavaju da zatvore televizijske stanice. Pokušavaju da otpuste voditelje večernjih humorističkih emisija. Konsoliduju te medijske kuće.

A rezultat je gubitak kredibiliteta koji se ne može vratiti.

Sada američka javnost ima veoma malo poverenja u tradicionalne medije. Ne veruju novinama. Ne veruju televizijskim stanicama.

I sada imamo porast drugih izvora informisanja, kao što je Substack - ne znam da li imate Substack ovde - zatim podkasti, nezavisni medijski izvori koje mi, kao građani, sami moramo da tražimo kako bismo našli različite izvore informacija sa kojima se slažemo ili koje smatramo nezavisnim.

Ali to je ogromna prepreka razvoju demokratije. Zapravo, to urušava demokratiju - kada ne možemo da se oslonimo na medije da nam kažu istinu.

N1: Hvala vam mnogo što ste govorili za N1. I nadamo se da će se situacija u SAD kada je reč o medijima, kao i ovde, popraviti.

DŽenifer Braš: Vi sada meni izražavate saosećanje zbog SAD. Uloge su se promenile.

Želim Srbiji sve najbolje.

Dozvolite mi samo da na kraju kažem još jednu stvar - mnogi ljudi koji me poznaju iz tog vremena znaju da zaista imam mnogo naklonosti prema Srbiji i Srbima. Išla sam ovde u srednju školu. Još sam u kontaktu sa svojom porodicom od pre 50 godina. I službovala sam ovde nekoliko puta.

Dakle, moji komentari uvek dolaze iz velike naklonosti prema Srbiji i Srbima, i iz želje da živite bolji život, posebno za vaše mlade ljude.

(N1)