Дража Петровић: Србија до клозета

Српски политичари нису имали претеране среће са клозетима, као ни са шестим октобром, и тако је то било још од краља Милана па све, ево, до председника Вучића.

Краљ Милан Обреновић је 6. октобра те године отишао у клозет током посете Смедереву, даске на поду нужника су попуцале а он је пропао у септичку јаму, одакле су га једва живог извукли здруженом акцијом органа безбедности.

Дворјане је алармирао тако што је пуцао увис из пиштоља који је понео тамо где и цар иде пешке (па тако и краљ), а до данас је остало неразјашњено да ли у питању био атентат, или само случајна бизарност.

Историчари се и данас споре око једне смрдљиве ствари - да ли су непознати атентатори под клозета од дасака премазали воденим раствором азотне киселине или су потпорне греде престругали, па су даске изгледале целе, али их је киселина толико нагризла да су попуцале под теретом српског владара.

Тако је Србија бар једном у својој историји и де факто била у г...... до гуше, а историја је као учитељица живота дала пример будућим генерацијама како треба да изгледа сваки шести октобар. Али, Срби из историје узимају само глупе примере, никад паметне, те им зато тако и иде.

Ових дана, опет, показало се да слатка мешавина дијареје, три кармина и једног парфема на попусту од 30 одсто, може од једног политичара позитивца за само пар тренутака направити опасног негативца, иако он то раније никад није био ни 30 одсто.

За политичара је, наиме, најважније да нема мрље у каријеру и Мехо Омеровић је био један од ретких таквих, док једног дана, на аеродрому у Франкфурту, није дошао пред дилему: да ли је боље имати мрљу каријеру или мрљу на једном другом месту, где се мрље далеко боље виде?

-Боље мрља у каријери, него мрља на панталонама! - цела каснија прича Мехе Омеровића личила је на такав расплет догађаја.

Када је тог дана размишљао да ли да стоички остане у фри шопу или нешто мање стоички са неплаћеном робом отрчи у аеродромски клозет, Омеровић Мехо је схватио да је његова даља судбина, у сваком случају, што би рекао наш народ: "Исто срање - друго паковање!"

За српске таблоиде сасвим је свеједно да ли је неко крао по фри шопу, или се, боже ме опрости, на сред истог унередио, па је Мехино "исто срање, друго паковање" било јасно ко дан.

На Меха се, сем таблоида, тада намерачила жена без мрља, али са тврдокорним флекама у каријери, Гојковић Маја, која је приметила да у Меховој причи из франкфуртског WC-а нешто опасно смрди, јербо постоји та теорија да Маја увек намирише проблем на километар. Овај пут на 1062 километра, колико има до Франкфурта.

Те је Мехи, као председница парламента, спремила такозвану говњиву мотку, једно нимало пријатно средство које обично спреме онима који малко зас... Рецимо, застране.

И онда је Меху остало само да напише римејк Чорбине песме "Два динара, друже", која у његовој изведби изгледа овако:

Стајао сам тако с ранцем у фри шопу,

све што иоле вреди било је на попусту,

опет ме је стомак направило волом,

имао сам само дијареју, само дијареју.

Хтедох да заурлам, стрчао сам доле,

нисам мог'о да издржим дуже,

немачки пандур пред вратима WЦ-а,

рекао је три кармина, друже - три кармина, друже.

Мала нужда парфем, а велика два,

кармином га сасекох к'о мачем,

извините, молим, питао сам ја,

кол'ко кошта кад унутра плачем, кад унутра плачем...

Мехи Омеровићу је тада сем здравственог имунитета, пао и дипломатски имунитет, те је цела прича завршила тако што је ових дана поднео оставку на посланичку функцију, и постао један од ретких политичара који је ухваћен са прстима у меду. Хм, чуј меду!

И као што је Ал Капоне пао на порезу, тако је ово постао доказ да и српски политичар кад-тад мора да падне, а ако не падне на милионима евра, пашће на три кармина и једном парфему.

Има та теорија да је Мехо помешао натписе Фрее схоп и Фрее схит, па је зато завршио овако како је завршио. Али сваки српски политичар - погледајте само ове на власти - почне у некој странци која личи на Фрее схит (рецимо Српској радикалној), а после мења странке ко фри шопове јербо изгледа да му та замена фри шопова повећава куповну моћ.

И ту ти фактички не гине дијареја. Јербо овде сваки Фри шит заврши као Фри шоп, а кола се на крају сломе на некоме потпуно небитном.

(Н1)