Драган Милић: Избори ће врло вероватно бити 5. или 12. јула, режим рачуна на то да у овом тренутку опозиција и студенти нису довољно спремни за изборе

Према информацијама које имам, врло је вероватно да ће ванредни парламентарни избори бити одржани 5. или 12. јула, за шта опозиција и студенти по мом мишљењу нису спремни, каже за Данас др Драган Милић, председник Покрета за децентрализацију Србије (ПОДЕС).

Др Милић каже да се плаши да ће уколико избори буду одржани на те датуме- када ће „и више од 20 одсто грађана бити на годишњем одмору“- а опозиција и студенти се не буду хитно организовали „настати велики проблем“.

Он „признаје“ да и ПОДЕС још није донео одлуку да ли ће и у ком формату учествовати на ванредним парламентарним изборима, али додаје да ће „свакако сарађивати са свим политичким опцијама који су против ове однарођене и криминализоване власти“.

„Уколико се избори одрже 5. јула или 12. јула, извесно је да ће велики број грађана бити на летовању. Ко ће се враћати са летовања и правити дупле трошкове због гласања? Један део хоће, али свакако не сви. Притом, међу онима са којима сам разговарао постоји размишљање: ’мој и глас моје жене ништа неће променити’. Истовремено, врх Српске напредне странке је најавом на ТВ-у да су избори могући до прве половине јула практично дао упутства својим члановима да на летовања не иду пре 15 јула, а да ће онај ко није послушао морати да се врати“, каже др Милић.

Према његовој оцени, постоје три групе разлога да се ванредни избори одрже ускоро и лети, а не крајем године.

„СНС схвата, нарочито након избора у Мађарској, да готово извесно губе изборе ако излазност буде велика. Под великом излазношћу сматрам ону од преко 70 одсто. Ако она буде преко 75 одсто СНС извесно губи власт јер ће се ефекат њихове традиционалне крађе на изборима свести на минимум. Крађа избора плаћањем гласача, уцењивањем, довођењем гласача из других држава има ефекта када је излазност мања. Што мања излазност то већа шанса за њих.

Они рачунају да ће управо летњи месеци, извесно, смањити излазност. БИА ће радити анализе колико је људи уплатило летње аранжмане и када, па ће избори највероватније бити у време када је највећи број грађана Србије ван земље. Статистичари које је ангажовао СНС- домаћи и страни- израчунали су да би на летње изборе изашло око 63 одсто гласача, свакако не више од 65 одсто, што иде у прилог СНС-у. Притом, СНС рачуна и на дисциплину својих присталица који би и под уценом морали да се врате да гласају“, каже он.

Наш саговорник као другу групу разлога види економску кризу и њене последице, које ће како време пролази, бити све веће, због чега ће расти и незадовољство у народу.

„Како предвиђају економски стручњаци, цена горива ће се крајем године попети на близу 300 динара, што значи да ће све поскупети. Уколико се избори одложе за децембар, може избити и криза са грејањем јер је питање како ће се обезбедити енергенти и по којој цени. А СНС већ има већ једначину са много непознатих“, каже.

Он још каже да режим рачуна и на то да су у овом тренутку опозиција и студенти „недовољно спремни за изборе, дезорганизовани и још увек окренути спорењима између себе“, што убраја у трећу групу разлога да се са изборима пожури.

Факултети ће, додаје, током летњих месеци бити затворени, биће мање студената у студентским центрима и теже ће се окупити и организовати у пуном броју.

Лично мислим да за изборе који би били ускоро ни опозициони блок, а ни студентска листа нису спремни. Нико. Страшно се касни и то је недопустиво

„Лично мислим да за изборе који би били ускоро ни опозициони блок, а ни студентска листа нису спремни. Нико. Страшно се касни и то је недопустиво. Својевремено је ДЕПОС победио на изборима јер је окупио све политичке опције у један фронт. Такав приступ гарантује успех. Сујета је и даље јако изражена и свако зазире од оног другог. Не разумем зашто се већ нису организовали састанци антирежимске опозиције у циљу дефинисања стратешког приступа изборима и регулисања техничких питања, као што су контрола избора, бирачки спискови и слично“, каже.

Додаје да је ентузијазам који имају студенти у блокади „леп и пожељан“, али да „само ентузијазам неће донети победу“.

„Победу може донети само добра организација. Комуникација мора бити много боља и до ње мора доћи што пре. Уколико се хитно не превазиђу разлике, имаћемо велики проблем. Договор се мора постићи, а за то су најодговорнији они који су најјачи. Патетично оптуживање мањих партнера да су криви за лош резултат неће држати воду“, каже др Милић.

Кога ПОДЕС предлаже за министре у будућој Влади?

ПОДЕС је ових дана предложио састав потенцијалне Владе, уколико опозиција буде однела победу на ванредним парламентарним изборима.

„Наш је предлог да нова реформска Влада има 16 министарстава уместо садашњих 32. Можете замислити колико би та Влада била ефикаснија али и јефтинија и колике би се уштеде оствариле. Тих 16 министарстава треба да буде распоређено у десет до 12 највећих градова у Србији, а седнице би се наизменично одржавале у градовима седиштима министарстава“, каже др Милић, додајући да предлог „није Свето писмо“ и отворен је за дискусију.

Он каже да је ПОДЕС предложио и чланове „будуће Владе стручњака, а не партијских послушника“, чији ће задатак бити да „промени накарадни систем и отету државу врати грађанима“.

„Нисмо разговарали са њима, и то смо нагласили, и рекли смо да не знамо да ли би прихватили те функције, али је идеја била да покажемо какав профил личности ми видимо на најодговорнијим функцијама. Сви беже од јавне расправе и предлога, ми не. Сматрамо да из јавне дебате увек изађу најбоља решења, а неко мора да иницира ту расправу“, каже.

Према предлогу ПОДЕС, министар финансија би био универзитетски професор у пензији Миодраг Зец; министар правде- адвокат Иван Нинић; министар унутрашњих послова- бивши командант САЈ Спасоје Вулевић, а начелник УКП инспектор Слободан Миленковић, који је открио аферу „Јовањица“; министар одбране- пензионисани генерал Милосав Симовић; министар енергетике и рударства- бивши директор ЕПС Мирослав Томашевић; министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре- академик Душан Теодоровић; министар спољних послова и евроинтеграција- политиколог, преводилац и бивши политичар Иван Вејвода; министар привреде, унутрашње и спољне трговине- универзитетски професор и бивши председник Друштва економиста Србије Бобан Стојановић.

Министарка просвете и науке била би Иванка Поповић, бивша ректорка УБ; министар културе- драмски писац и академик Душан Ковачевић; министар спорта и омладине- некадашњи фудбалер Немања Видић; министарство државне управе, локалне самоуправе, туризма, бриге о селу, мањинска и људска права- адвокат и некадашњи градоначелник Суботице Јене Маглаи; министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања- синдикални функционер, политички активиста и узбуњивач Новица Антић; министарка пољоприведе, шумарства и водопривреде- носитељка листе „Уједињени за Косјерић“ Славица Пантовић; министар здравља, заштите животне средине и демографију- координатор НВО Доктори против корупције Драшко Карађиновић.

ПОДЕС, такође, предлаже да се број посланика у Народној скупштини смањи са 250 на 99 и да се они бирају „на име и презиме“ у изборним јединицама које би биле тако састављене да равномерно репрезентују све грађане Србије.

Предлаже и да се седиште председника Србије са Андрићевог венца у Београду измести у Крагујевац, где је „настала модерна српска држава“.

(Данас)