Драган Делић (СРЦЕ): У Србији се за здравство по становнику издваја три пута мање пара него у суседним земљама

„У буџету Србије за следећу годину за здравствени систем је опредељено око 800 евра по глави становника, три пута мање него што се одваја у суседним земљама“, упозорио је данас народни посланик и члан Председништва Србија центра (СРЦЕ) Драган Делић, професор Медицинског факултета у пензији.

„Пошто је то мало новца, шта се сада дешава? Свако од нас, у просеку, годишње из џепа одвоји 664 ЕУР. Одласком у приватну апотеку, код приватног лекара, у приватну лабораторију или у приватну дијагностику. То значи да поред оних 800 ЕУР, који дођу путем буџета, ми додамо још 664 ЕУР. То је 45 одсто укупне потрошње у здравственом систему Србије, а све што је изнад 20 одсто говори да је здравствени систем у озбиљном проблему“, указао је Делић у гостовању на телевизији Инсајдер.

Делић је посетио да су грађани Србије све старија популација, да се приближавамо цифри од 25 одсто становника старијих од 65 година.

„Истраживања у Европи су показала, онај ко има изнад 70 година, има бар две хроничне болести, ако не и више. Што имамо старију популацију, имаћемо већу потребу за здравственим системом, а то наш здравствени систем не може да испрати. Тако да се људи, чекајући услугу у државном здравству, окрећу према приватном“.

Он је објаснио да постоје проблеми у финансирању здравства, у потрошњи, организацији здравственог система, руковођењу њиме, кадровској политици, од уписне политике на факултете до одласка у пензију.

„Што се тиче овог буџета, постоји један раскорак између додељених средстава и неке развојне, здраворазумске здравствене политике. То не иде руку под руку, постоји разлаз. Буџет мора да буде у функцији развоја здравственог система, нових идеја, нове здравствене политике. Она подразумева радикалне промене. Међутим, у овом тренутку не постоји политичка воља да дође до таквих промена, а постоји и незнање и некомпетентност оних који одлучују о томе. То је нешто што постоји у систему и што нам смета да направимо праву развојну здравствену политику“.

(НСПМ)