Дојче веле: У више немачких покрајина уочава се пораст броја исламистичких инцидената у школама

 У више немачких покрајина уочава се пораст броја исламистичких инцидената у школама. Проповедници мржње на друштвеним мрежама очигледно у томе имају централну улогу, наводи Дојче веле (ДW).

Претње бомбом, најаве крвавих напада, антисемитске увреде, узаврела атмосфера… Последице блискоисточног сукоба осећају се и у немачким школама.

Анкета коју је немачки јавни сервис СWР спровео у покрајинским министарствима унутрашњих послова и министарствима образовања, показује да је у Немачкој уочљива радикализација ученика и да је повећан број екстремистичких инцидената у школама. У све је више извештаја о напетој атмосфери у разредима, преноси ДW.

Тако на пример Министарство просвете Хесена извештава: од 2018. године забележено је 15 исламистички мотивисаних инцидената у школама, од чега 15 само у 2023. Од тога је 11 случајева „временски и тематски“ повезано с терористичким нападом Хамаса на Израел. Шест пријава односи се на анонимне претње бомбом у школама у Хесену. Ипак, статистика показује и да је број инцидената у 2024. опао у односу на 2023.

„Напета и узаврела атмосфера“

Министарство образовања Порајња Палатината саопштило је да се ипак не може занемарити да је атмосфера „више напета и узаврела“ него што је била. Иако се тамо не бележи пораст броја инцидената, било је појединачних претњи нападом на школе, а у контексту сукоба на Блиском истоку. Покрајина Шлезвиг-Холштајн бележи „благи пораст исламистички мотивисаних активности које се појављују у школама“. Остале покрајине извештавају о појединачним случајевима радикализације.

Министарство унутрашњих послова Бранденбурга пише да ће „блискоисточни сукоб и даље бити повод за мобилизацију и катализатор“ инцидената. Притом, чини се, постоје и разлике међу покрајинама. Берлин међутим наводи да је ситуација у школама најпре била „напета“, али се сада поново смирила – „у складу с околностима“. Неке покрајине нису одговориле на новинарски упит или наводе да не бележе исламистичке инциденте у школама.

Блискоисточни сукоб као „катализатор“

Актуелни подаци немачке Савезне службе за борбу против криминала показују да су догађаји од 7. октобра 2023. и последични израелски противнапад на Газу имали снажан утицај у Немачкој. Након тога је у 2023. години забележено 4.368 кривичних дела с антисемитском позадином. Више од половине догодило се након 7. октобра, односно напада Хамаса на Израел и рата у Гази који је уследио. Поређења ради, у 2022. години Савезна служба за борбу против криминала забележила је само 61 такво недело – што значи да је број случајева повећан више од 70 пута. Шеф немачке Службе за заштиту уставног поретка Томас Халденванг каже: „Блискоисточни сукоб је деловао као катализатор за антисемитизам у Немачкој.“

Наставници и социјални радници свакодневно уочавају да су млади подложни исламистичким идејама. Тако су ученици, Хамас на пример назвали „покретом за слободу“ или су тражили одвојену наставу за дечаке и девојчице.

Једна бивша наставница из Северне Рајне Вестфалије прича о својим искуствима с радикализованим ученицима: „Они мисле да би девојчице и дечаци морали да имају одвојене часове, а сматрају и да часови пливања нису добри за девојчице. Такође кажу да би девојчице од одређеног узраста требало да остају код куће и да се припремају за улогу жене – то су биле изјаве ученика.“ Један је чак, додаје наставница, одбио да разговара с другим учеником, уз образложење: „С њим не причам, он је хришћанин.“

Шај Хофман је социјални радник и активиста. Од 7. октобра, заједно с једним палестинским колегом, он обилази школе где с ученицима разговара о емоцијама које код њих изазива блискоисточни сукоб. „Ми тако у ствари покушавамо да велики пожар угасимо малим ватрогасним апаратом“, каже Хофман. Наставници су често преоптерећени и ретко су у стању да ученицима пруже подршку у ванредним ситуацијама.

Исламистички инфлуенсери користе ситуацију

Поред јаке емоционализације због блискоисточног сукоба коју Хофман уочава код ученика, новинарско истраживање показује и да постоји велика опасност од исламистичких проповедника и инфлуенсера на друштвним мрежама. Служба за заштиту уставног поретка то прати са забринутошћу: „Потенцијална опасност од исламистичких инфлуенсера на младе је велика“, каже Мартин Хорбах, шеф одељења за исламизам у покрајинској Служби за заштиту уставног поретка Баден-Виртемберга.

Директор Службе за заштиту устава у Берлину Михаел Фишер такођер примећује нови степен опасности од исламистичких групација: „Оно што је сада ново јесте фокус и домет који те групе могу да постигну. А све то је директно повезано с блискоисточним сукобом и догађајима након ужасног напада Хамаса на Израел 7. октобра прошле године.“

Колико је то потенцијално велика опасност, показује и експеримент који је истраживач екстремизма Навид Вали из „Мреже за превенцију насиља“ сам спровео. Експеримент показује колико брзо неки малолетник који се заинтересује за верска, исламска питања, долази у контакт с радикалним исламистичким садржајима на апликацијама као што је ТикТок. „Први садржај никад није екстремистички, већ су то понуде из области теологије које на први поглед делују безопасно“, каже Вали. Али, већ након неколико минута појављује се наизглед безазлени видео-туторијал о молитви, у којем истраживач екстремизма Wали препознаје једног познатог актера са салафистичке сцене.

Исламисти циљају на младе

То није случајно, јер исламистички инфлуенсери свесно користе блискоисточни сукоб како би радикалну пропаганду усмерили на младе. Тако је нпр. групација „Муслим Интерактив“, коју прати Служба за заштиту уставног поретка, овог пролећа на демонстрацијама у Хамбургу тражила калифат. Они се на интернету представљају с пропагандним видео-записима који подсећају на музичке спотове. „Ту су ти поп и хип-хоп елементи, тај врло приступачан начин, прилагођен језику младих“, каже истраживач екстремизма.

Вали се жали да школама недостаје та врста медијског описмењавања: „Оно што би требало да постоји јесте, на пример, да се, заједно с људима који имају више искуства с медијима, прегледају ти видео-клипови, да се критички размотре и да се о њима заједнички дискутује.“

„Демократија стално мора да се учи“

Немачке покрајине наводе у анкети да озбиљно схватају тему медијске писмености у школама. Размимоилажења постоје само око питања да ли је потребан посебан школски предмет који се тиме бави. Док Хесен планира да ту тему обједини у посебан наставни предмет, Министарство образовања Саксоније сматра да то „није практично“.

Државна секретарка у Министарству образовања Баден-Виртемберга Сандра Бозер (Зелени), сматра да је борба против радикализације младих задатак комплетног друштва. Школа, каже, игра кључну улогу, али она сама не може да реши све проблеме: „Школа сигурно не може све. Наша удружења играју подједнако важну улогу као и школа. Исто као и породица. Јер, демократија стално мода да се учи.“

(Дојче веле)