Dojče vele: NIS, MOL, Janaf - Začarani trougao na udaru sankcija

 Peripetije oko hrvatskog naftovoda Janaf poslednjih dana nije bilo lako razabrati ni upućenijima. Sve se odvija u trouglu Naftne industrije Srbije (NIS), mađarskog MOL-a i hrvatskog naftovoda Janaf.

Janaf posluje i sa rusko-srpskom i sa mađarskom kompanijom. To jest, to je trougao međuzavisnosti. Dok NIS i MOL zavise od tog dotoka sirove nafte, Janaf od ove dve kompanije najviše zarađuje.

Ali iznad oba ta Janafova strateška partnera nadvio se bauk američkih i evropsko sankcija protiv trgovanja s Rusijom.

Tačnije, u slučaju NIS-a, većinsko rusko vlasništvo pokazalo se neprihvatljivim za Sjedinjene Države. Pošto Srbija energetski zavisi od NIS-a, prinuđena je da pronađe rešenje za novu vlasničku strukturu pre nego što potroši zalihe goriva.

Janaf je nedavno prestao isporučivati naftu zbog aktiviranja sankcija, a onda je baš ta hrvatska kompanija ponuđena kao novi suvlasnik NIS-a.

Nerealna ideja o Janafovom preuzimanju NIS-a

Tako je bar sugerisao hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar, mada je sama ideja ubrzo nestala iz rasprave o NIS-ovoj sudbini. Druga, nešto realnija, tiče se MOL-a, koji takođe figurira kao potencijalni kupac akcija u vlasništvu Gazprom Nefta.

Pritom je MOL ušao u svojevrstan sukob s Janafom, optužujući ga da nema dovoljne kapacitete za punu isporuku mađarskoj kompaniji, što je iz Hrvatske kategorički demantovano.

No, to je MOL-u poslužilo kao alibi pred sankcijama koje mu prete kao i NIS-u, zbog paralelne kupovine ruske nafte, pa tako Mađarska pokušava da opravda nastavak te prakse.

„Srbija nema alternativu za nabavku sirove nafte, dok Mađari ne žele da odustanu od tog dela jeftinije sirovine“, rekao nam je Zdeslav Matić, energetski konsultant i bivši pomoćnik ministra privrede i energetike Hrvatske.

Dodao je da je mogućnost Janafovog preuzimanja NIS-a nerealna, jer ne samo što to ne bi bilo prihvatljivo ni Srbiji ni Rusiji, nego Hrvatska više nema kadar za samostalno vođenje velike naftne kompanije.

„Uopšte, mislim da nikakva međusobna preuzimanja između Hrvatske i Srbije nisu pametna ideja sve dok odnosi između dve države nisu dobri“, kaže Matić. Realnije je, misli, da Rusija odobri preuzimanje Srbiji pod nekim uslovima jer nema razloga da sebi komplikuju život s nekom trećom stranom.

„Rusiji ne odgovara da Srbija zapadne u krizu, pogotovo ne njenom krivicom, jer zna da bi tada došao kraj njihovom prijateljstvu. Sve to izgleda prilično jednostavno, ali čini se da je nekome trebalo malo dodatne drame u Srbiji“, kaže naš sagovornik.

Matić stoga predviđa da će se situacija razrešiti, a srpska vlast, na čelu s predsednikom Aleksandrom Vučićem, tada bi se mogla domaćoj javnosti predstaviti kao – spasilac.

Najviše strada Evropa

Davor Štern, nekadašnji ministar privrede Hrvatske i menadžer u naftno-gasnom sektoru, uveren je da Gazpromu ne bi prošao manevar da preuzme akcije NIS-a od svoje kćerke-firme Gazprom njefta.

„Takođe, u pokušaju preuzimanja bi i Srbija imala problema, jer nema platni promet s Rusijom da bi otkupila akcije. No, tu se pojavljuju Mađari kao mogućnost, koji i dalje imaju pravo poslovanja s Rusima, a žele da se šire u regionu“, rekao je Davor Štern za DW.

Dodaje da loša politika sankcija i manjak diplomatskih rešenja definitivno najviše štete Evropi – možda i više nego Rusiji. Moskva se snalazi s Kinom i Indijom, koje trljaju ruke, po njegovom mišljenju, zbog povoljne trgovine, dok Evropa pati zbog sopstvene političke i ekonomske neuravnoteženosti.

(Dojče vele)