Дојче веле: НИС, МОЛ, Јанаф - Зачарани троугао на удару санкција

 Перипетије око хрватског нафтовода Јанаф последњих дана није било лако разабрати ни упућенијима. Све се одвија у троуглу Нафтне индустрије Србије (НИС), мађарског МОЛ-а и хрватског нафтовода Јанаф.

Јанаф послује и са руско-српском и са мађарском компанијом. То јест, то је троугао међузависности. Док НИС и МОЛ зависе од тог дотока сирове нафте, Јанаф од ове две компаније највише зарађује.

Али изнад оба та Јанафова стратешка партнера надвио се баук америчких и европско санкција против трговања с Русијом.

Тачније, у случају НИС-а, већинско руско власништво показало се неприхватљивим за Сједињене Државе. Пошто Србија енергетски зависи од НИС-а, принуђена је да пронађе решење за нову власничку структуру пре него што потроши залихе горива.

Јанаф је недавно престао испоручивати нафту због активирања санкција, а онда је баш та хрватска компанија понуђена као нови сувласник НИС-а.

Нереална идеја о Јанафовом преузимању НИС-а

Тако је бар сугерисао хрватски министар привреде Анте Шушњар, мада је сама идеја убрзо нестала из расправе о НИС-овој судбини. Друга, нешто реалнија, тиче се МОЛ-а, који такође фигурира као потенцијални купац акција у власништву Газпром Нефта.

Притом је МОЛ ушао у својеврстан сукоб с Јанафом, оптужујући га да нема довољне капацитете за пуну испоруку мађарској компанији, што је из Хрватске категорички демантовано.

Но, то је МОЛ-у послужило као алиби пред санкцијама које му прете као и НИС-у, због паралелне куповине руске нафте, па тако Мађарска покушава да оправда наставак те праксе.

„Србија нема алтернативу за набавку сирове нафте, док Мађари не желе да одустану од тог дела јефтиније сировине“, рекао нам је Здеслав Матић, енергетски консултант и бивши помоћник министра привреде и енергетике Хрватске.

Додао је да је могућност Јанафовог преузимања НИС-а нереална, јер не само што то не би било прихватљиво ни Србији ни Русији, него Хрватска више нема кадар за самостално вођење велике нафтне компаније.

„Уопште, мислим да никаква међусобна преузимања између Хрватске и Србије нису паметна идеја све док односи између две државе нису добри“, каже Матић. Реалније је, мисли, да Русија одобри преузимање Србији под неким условима јер нема разлога да себи компликују живот с неком трећом страном.

„Русији не одговара да Србија западне у кризу, поготово не њеном кривицом, јер зна да би тада дошао крај њиховом пријатељству. Све то изгледа прилично једноставно, али чини се да је некоме требало мало додатне драме у Србији“, каже наш саговорник.

Матић стога предвиђа да ће се ситуација разрешити, а српска власт, на челу с председником Александром Вучићем, тада би се могла домаћој јавности представити као – спасилац.

Највише страда Европа

Давор Штерн, некадашњи министар привреде Хрватске и менаџер у нафтно-гасном сектору, уверен је да Газпрому не би прошао маневар да преузме акције НИС-а од своје кћерке-фирме Газпром њефта.

„Такође, у покушају преузимања би и Србија имала проблема, јер нема платни промет с Русијом да би откупила акције. Но, ту се појављују Мађари као могућност, који и даље имају право пословања с Русима, а желе да се шире у региону“, рекао је Давор Штерн за ДW.

Додаје да лоша политика санкција и мањак дипломатских решења дефинитивно највише штете Европи – можда и више него Русији. Москва се сналази с Кином и Индијом, које трљају руке, по његовом мишљењу, због повољне трговине, док Европа пати због сопствене политичке и економске неуравнотежености.

(Дојче веле)