Dojče vele: Nakon incidenata u Seuti, ministri unutršanjih poslova Evropske unije najavili oštrije kontrole granica

Nakon incidenata u Seuti, ministri unutršanjih poslova Evropske unije izražavaju podršku Španiji i demonstriraju jedinstvo. Fronteks će biti ojačan, a krijumčari ljudi će biti krivično gonjeni, piše Dojče vele.

Novi Azilantski i migracioni pakt EU je trebalo da donese poboljšanja - ubrzanje rešavanja zahteva za azil na spoljnim granicama, obavezujući mehanizam solidarnosti i pre svega jedinstveno delanje država-članica. Time je Evropska unija nameravala da prekine višegodišnje razmirice oko migracije, piše Dojče vele.

Nakon masovnog prelaska granice u Seuti, u Evropi se ponovo raspravlja o azilu. Prema najnovijim navodima španske vlade, prošle nedelje je oko 72.000 ljudi neregularno ušlo u špansku eksklavu. Španska vlada sada tvrdi da se u međuvremenu u Maroko vratilo oko 70.000 ljudi i da je najmanje 75 ljudi poginulo.

Španija mobilisala vojsku i policiju

Stručnjak za migraciju Gerald Knaus upozorava da zbog dramatičnih slika u Seuti sada ne treba zaključiti da se migracioni pritisak strukturno povećava.

"Imamo političku krizu ali ona ne može da se poredi sa onom iz 2015. U ovoj krizi je bilo vrlo malo tražilaca azila. Većinu su činili mladi marokanski muškarci. Ne radi se, dakle, o iznenadnom povećanju strukturnog pritiska usled velikog pokreta izbeglica", rekao je Knaus u intervjuu za Dojče vele.

Španija navodi da je uz pomoć dodatih policijskih i vojnih snaga stabilizovala situaciju. Za to vreme, ministri unutrašnjih poslova EU su na video-konferenciji potražili zajednički politički odgovor. Nisu donete nikakve formalne odluke, ali su Španiji upućeni izrazi podrške i solidarnosti.

Politička deeskalacija

Više vlada zamerilo Madridu da ne štiti dovoljno spoljnu granicu EU

Prethodnih dana, više vlada je zamerilo Madridu da ne štiti dovoljno spoljnu granicu EU i da vodi previše liberalnu imigrantsku politiku. Pošto u unutrašnjosti šengenskog prostora nema graničnih kontrola, sistem počiva na poverenju u zaštitu njegovih spoljnih granica.

Zbog situacije u Seuti, Italija je uvela kontrole za putnike iz Španije. I Danska i Finska su bile nagovestile da bi mogle da obustave šengensku saradnju sa Španijom.

Nakon ministarskog video-sastanka, te pretnje se više nisu čule. Ministar unutrašnjih poslova Francuske Loran Nunjez izjavio je da su sve države-članice pohvalile način na koji se Španija nosi sa krizom kao i saradnju s Marokom. Danski ministar za migraciju Morten Bodskov rekao je da je „vrlo zadovoljan“ brzom reakcijom Madrida, akcijama policije i vojske i povratkom velikog dela migranata u Maroko.

Evropska unija očigledno nema interes za tretiranje Španije kao bezbednosni rizik u okviru šengenskog prostora. Preovladalo je viđenje Španije kao države koja je savladala neuobičajeno jak pritisak na svojoj granici. „Šengen nije problem, već rešenje“, rekao je francuski ministar Nunjez.

Oštrije kontrole

Trenutno više država pokušava da pojačanim kontrolama spreči mogući dolazak migranata iz Seute

Partneri u EU ipak nisu sasvim odustali od mera opreza nakon ovog incidenta. Francuska je bitno pojačala kontrolu na granici sa Španijom. Pet mobilnih jedinica trenutno kontrolišu 37 graničnih prelaza između zapadnih i istočnih Pirineja. Tome valja dodati i 186 pripadnika jedinice za brze intervencije koje je pomenuo Nunjez. To su mere koje je Francuska bila najavila pre ministarskog sastanka.

Knaus smatra da su te mere uglavnom neefikasne. „U stvarnosti su te kontrole teatar. One nikoga neće zaustaviti. Političari su pod pritiskom da reaguju, moraju nešto da učine – i onda učine nešto što neće funkcionisati do sledeće krize“, rekao je on u intervjuu za Dojče vele.

Reakcija Francuske, doduše, pokazuje i diskrepancu između zvanične reakcije, prema kojoj šengenski prostor nije ugrožen, i praktičnih mera vlade. Trenutno više država pokušava da pojačanim kontrolama spreči mogući dolazak migranata iz Seute. Pri tome Seuta nije deo šengenskog prostora, tako da prelazak granice u eksklavu ne znači i pravo na dalje slobodno putovanje. Pre transfera na špansko kopno uvek se sprovode dalje kontrole.

Pakt mora da pruži odgovore

Ministri smatraju da sada nije ugrožen azilantski pakt EU koji je stupio na snagu u junu. Iz krugova učesnika sastanka se čulo da su sve države još jednom pozdravile njegovo uvođenje, posebno kada je reč o registraciji i proverama na spoljnim granicama, skraćenje postupka utvrđivanja nadležnosti kao i brzog odlučivanja o azilu.

Evropska unija očigledno pokušava da izbegne utisak da je novi sistem pravila već nekoliko nedelja nakon uvođenja – već prevaziđen. Pakt bi trebalo da spreči da migranti po dolasku jednostavno dalje putuju u druge zemlje EU a da vlade pri tome ne mogu da se dogovore oko toga ko je za njih nadležan.

Podrška za Španiju i borba protiv krijumčara ljudi

Na sastanku je bilo i drugih konkretnih predloga, na primer, da se dodatno ojača agencija za zaštitu granica EU Fronteks. Francuska vlada je tako predložila da neposredno podrži Španiju ili da se zauzme za povećanje obima Fronteksovih akcija. Fronteks bi pomogao pri proveri identiteta došljaka, nadžoru granica i vraćanju sa granica.

Paralelno sa pojačanim nadžorom, ministri hoće i da preduzmu odlučnije mere protiv krijumčarskih mreža

Paralelno sa pojačanim nadžorom, ministri hoće i da preduzmu odlučnije mere protiv krijumčarskih mreža. Španski premijer Pedro Sančez i komesar EU Bruner su izrazili sumnju da je masovni pritisak na Seutu rezultat lažnih informacija koje su se širile društvenim mrežama. Prema tim informacijama su krijumčari namerno lažno objasnili migrantima presudu najvišeg španskog suda: migranti koji stignu morskim putem ne smeju odmah biti deportovani natrag. A trebalo bi proširiti i saradnju sa zemljama porekla – kako bi ljudi koji nemaju pravo ostanka u EU brže morali da je napuste.

Italija je za oštrije mere

Ministri su ukazali i na planove o pooštravanju pravila EU za vraćanje migranata. Trebalo bi da ograniče rok za dobrovoljan povratak i daju vlastima više mogućnosti da ustanove identitete i povezanost sa krijumčarskim mrežama. Za Italiju ti planovi, doduše, ne idu dovoljno daleko.

Ministar spoljnih poslova Antonio Tajani je u jednom novinskom intervjuu rekao da Sančezovu liberalnu migracionu politiku smatra „neuspelom“. A ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi se zalaže da EU finansira rad centara za prihvat, proveru i vraćanje migranata – u trećim zemljama.

On se zalaže da se zahtevi za azil obrađuju van Evropske unije. Italija već primenjuje taj model sa Albanijom i takav postupak bi predstavljao bitno proširenje EU-politike izmeštanja instanci za kontrolu migracije. No, nije verovatno da bi sve zemlje EU mogle da se slože oko toga.

(Dojče vele, N1)