понедељак, 30. јун 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Хитлер и свастике више нису табу, посебно у Источној Немачкој
Хроника

Дојче веле: Хитлер и свастике више нису табу, посебно у Источној Немачкој

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 30. јун 2025.

 Немачке власти су забринуте јер се све више младих људи у Немачкој радикализује, а у многим источнонемачким регионима, Хитлер и кукасти крст више нису табу и провокација, како то показује  пример града Десау, преноси данас Дојче веле.

У том граду, у источнонемачкој покрајини Саксонија-Анхалт, протеклих година су се проширили десничарски екстремизам и расизам.

"Имали смо више случајева у школама у последњих пет до 10 година него икада раније", казао је за DW Штефен Андреш из удружења Пројекат ГегенПарт, мобилног саветодавног тима у Десауу против десничарског екстремизма.

У овом граду је та радикализација видљива и на улицама где се стално појављују графити са кукастим крстовима, ликом Хитлера и нацистичке пароле. 

"У деловима руралних подручја источне Немачке, 'нациста' је једноставно постао поп-феномен", каже Лукас Јохер који је такође ангажован у организацији Пројекат ГегенПарт.

Према његовим речима, постало је "кул написати на зиду гараже име песме 'Хајл Хитлер' америчког репера Кањеа".

Поновно уједињење Источне и Западне Немачке 1990. године донело је значајну слободу људима из Десауа, али истовремено је дошло и до економског колапса.

Резултат је била масовна незапосленост и огроман егзодус младог, добро образованог становништва, а град и сада наставља да се смањује.

Држава није седела скрштених руку и уложила је огромне суме, па су само  у Десауу , након уједињења, привреда, инфраструктура и институције културе подржане са око милијарду евра. 

Упркос свим тим инвестицијама, могућностима за сусрете и културним догађајима, Десау је последњих деценија доспео на насловне стране широм света, пре свега због мржње и насиља и више расистичких инцидената.

Десничарски оријентисани младићи 2000. године убили су 39-годишњег Алберта Адријана у округу Рослау у Десауу само зато што је црн, а након напада, тадашњи немачки канцелар Герхард Шредер позвао је људе да покажу грађанску храброст против десничарског екстремизма, подсетио је DW.

Расизам, насиље и екстремизам је стање у Десауу, али и у многим другим источнонемачким градовима.

Како наводи DW, стручњаци уочавају такав тренд у многим немачким градовима и регионима, али нарочито у источној Немачкој. 

Шеф Савезне канцеларије криминалистичке полиције, Холгер Мин, упозорио је недавно у једном интервјуу да је већ око годину дана све израженији тренд да се "веома млади људи с десничарским ставовима све више радикализују и удружују снаге у понекад добро организованим структурама како би починили тешке злочине".

Радикално десничарска странка Алтернатива за Немачку (АфД) сада је друга најјача странка у земљи, а прва  у источној Немачкој. 

У јулу 2024. године десничарско-екстремистички политичар АфД-а, Лауренс Нотдурфт, изабран је за градоначелника Десау-Рослауа. 

Он је 8. маја ове године одржао говор ђацима у Десауу када се обележавало 80 година од ослобођења Немачке од националсоцијалистичке тираније, али о немачким ратним злочинима и масовном убиству европских Јевреја није говорио, наводи DW.

Krajem деведесетих Нотдурфт је био водећи члан организације "Немачка омладина одана домовини" која је забрањена 2009., између осталог и због сличности са националсоцијализмом и "Хитлеровом омладином" (Хитлерјугенд).

Нотдурфт у ствари и не би требало да буде члан АфД-а, јер та странка званично не прима чланове с неонацистичком прошлошћу, а на питање DW о томе, прес-служба АфД-а одговорила је у року од 15 минута да "нема коментар".

У Десауу постоје многа удружења и многи храбри грађани који су посвећени сузбијању мизантропије: Пројекат ГегенПарт, Шарени Рослау, наставници, појединци, универзитет, школе, па чак и неки конзервативни политичари, али ту су најважнији млади људи.

Они са забринутошћу прате ситуацију у свом граду и у Немачкој, али ипак, како кажу, "има и позитивних ствари јер у Десауу, сваки човек је битан и свако може нешто да уради и нешто да постигне".

Удружења и клубови су се умрежили како би се одбранили од напада крајње деснице. 

Упркос свим непријатељствима и свим изазовима, нико од њих не жели да се одсели јер како кажу, Десау је њихов град.

(Политика)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер