Дојче веле: ЕУ више није зависна од руског гаса - сад је од америчког

Европска унија потпуно ће прекинути увоз руског гаса 2027. Али идеја да ће снабдевање у Унији бити диверсификовано и да се прелази на обновљиве изворе енергије, тешко је остварљива – јер гас из САД преплављује ЕУ.

У 2021. години, Европска унија је од Русије добијала око 50 одсто свог природног гаса. Већином је то испоручивано гасоводима. Али након руске инвазије на Украјину 2022. године, ЕУ је брзо реаговала с циљем да ограничи ту зависност. Тако је у року од три године увоз смањен за две трећине, пише "Дојче веле".

Истовремено је, међутим, ЕУ развила нездраву зависност од америчког течног природног гаса (ЛНГ). Тај енергент из САД је након руске инвазије назван „гас слободе“ и испоручује се у све већим количинама преко Атлантика путем мреже нових терминала у ЕУ. До 2025, око 57 одсто увоза ЛНГ-а у ЕУ долазило је из САД – то је око четири пута више него 2021.

Очекује се да ће се то до 2030. повећати на чак 80 одсто, према анализи Института за енергетску економију и финансијску анализу (ИЕЕФА), глобалног тима аналитичара за финансирање енергетике са седиштем у Лејквуду у САД. Пре 2016. Сједињене Државе нису извозиле гас, јер су чувале своје резерве за домаћу потрошњу. Од тада су постале највећи светски добављач течног природног гаса.

Шта доноси зависност од америчког гаса?

Према плану енергетске транзиције ЕУ гас остаје у употреби, а већина тог енергента на европски континент долази гасоводима из Норвешке. Ипак, експоненцијални раст увоза ЛНГ-а из САД могао би да поквари планове за енергетску независност ЕУ и њену безбедност, оцењују аналитичари. У извештају ИЕЕФА износи се оцена да прекомерно ослањање на амерички ЛНГ „противречи“ плану РЕПоwерЕУ из 2022. године, који има за циљ да оконча зависност Европске уније од руских фосилних горива „штедњом енергије, диверзификацијом снабдевања и убрзавањем транзиције на чисту енергију“. Нагли пораст прилива гаса преко Атлантика у супротности је и са циљем ЕУ да енергија буде јефтинија.

„Амерички ЛНГ је најскупљи за купце из ЕУ, али европске компаније настављају да потписују уговоре“, каже Ана Марија Јалер-Макаревич, водећа аналитичарка за европску енергетику у ИЕЕФА и ауторка извештаја о растућој енергетској зависности Европске уније.

Ти уговори укључују и споразум новооснованог заједничког предузећа, Атлантиц-Сее ЛНГ, о снабдевању америчким гасом кроз југоисточну Европу и потенцијално до Украјине. Гас би требало да се испоручује преко грчких терминала кроз цевоводе „Вертикалног гасног коридора“ у региону.

Како је најавила агенција Ројтерс, представници грчког предузећа требало би да се састану са америчким званичницима овог уторка 24. фебруара како би договорили испоруке до 15 милијарди кубних метара ЛНГ-а годишње у периоду од 20 година за снабдевање централне и источне Европе.

Компанија Атлантиц-Сее ЛНГ већ је потписала 20-годишњи уговор са Вентуре Глобал, једним од највећих америчких добављача ЛНГ-а за Европску унију. Још 2023, немачко државно предузеће Сецуринг Енергy фор Еуропе – раније Газпром Германиа – потписало је 20-годишњи уговор са компанијом Вентуре Глобал о увозу милиона тона ЛНГ-а годишње из постројења у америчкој Луизијани.

Расте зависност ЕУ од америчког гаса

Извршни директор компаније Вентуре Глобал, Мајк Сабел, каже да је „захвалан на снажном вођству председника Трампа“, као и оних „са обе стране Атлантика који подстичу даљу трговину америчким ЛНГ-ом“.

Председник САД, Доналд Трамп, промовише своју политику глобалне „енергетске доминације“, а у јулу 2025. преговарао је о трговинском споразуму између ЕУ и САД којим се Унија обавезује да до 2028 годишње за 750 милијарди долара купује америчку енергију (ЛНГ, нафта и нуклеарна енергија).

„Енергетски споразум САД и ЕУ извршио је притисак на Европу да купује више америчке енергије“, оцењује Јалер-Макаревич споразум који ће, када буде формализован, повећати, како каже, могућност „високоризичне геополитичке зависности“ од америчког ЛНГ-а.

Према извештају ИЕЕФА: „Споразум ефикасно везује снабдевање енергијом Европске уније за једног продавца, ризикујући енергетску безбедност и угрожавајући планове за смањење потрошње гаса.“

Потражња за америчким гасом вероватно ће порасти и када крајем 2027. године ЕУ, како планира, потпуно забрани увоз руског гаса. Ипак, након што је Европски парламент у децембру одобрио постепено укидање увоза гаса и нафте из Русије, стручњаци су уочили да сам прекид руског увоза неће гарантовати диверсификацију.

„Диверсификација не подразумева замену једног доминантног добављача другим“, наглашава Рафаеле Пирија, виши сарадник Берлинског еколошког института, у свом извештају из јануара. „Европи је потребна јасна дефиниција диверсификације и стратегија која одражава данашње геополитичке реалности.“

Заокрет Европске уније у вези са гасом

Недавно је претња америчког председника да ће увести царине земљама ЕУ које се не придржавају његових захтева за анексијом Гренланда подстакла Брисел да преиспита своје ослањање на амерички гас.

„У овим турбулентним геополитичким временима, Европа мора бити снажна и уједињена – и мора изабрати независност. То значи удвостручити улагање у чисту, безбедну, домаћу енергију“, рекао је крајем јануара комесар Европске комисије за енергетику и становање, Ден Јоргенсен, на Самиту Северног мора у Хамбургу.

„Заједнички пакт о улагању у приобалне ветроелектране“ био је једна од мера које су договорене на самиту, а усмерене су на обезбеђивање независне и чисте енергије у ЕУ.

Јоргенсен је у јануару рекао да би Европа требало да набавља гас и из земаља попут Канаде, Катара и Алжира.

„Будућност енергетике у Европи могуће је променити“, указује Јалер-Макаревич. „Ако ЕУ остане чврста у плановима да замени потрошњу гаса чистом енергијом, онда ће потражња за гасом опадати.“

У таквом сценарију, објашњава она, могли би да пропадну постојећи амерички споразуми о течном природном гасу засновани на Меморандумима о разумевању – формалним споразумима који нису правно обавезујући.

У међувремену, више од 120 европских и међународних група цивилног друштва недавно је послало писмо лидерима Европске уније позивајући их да откажу преговоре о трговинском споразуму између САД и ЕУ.

Тај позив да се „смањи зависност од америчких фосилних горива у знак солидарности са онима којима прети Трампов империјализам заснован на фосилним горивима“ уследио је након удара на Венецуелу и територијалних претензија на Гренланд.

(Дојче веле)