Хроника | |||
Ђорђе Вукадиновић: У Новом Саду влада велика туга и велико огорчење. Манипулација, спиновање, кризни менаџмент и контрола штете, то је све што власт ради у оваквим ситуацијама |
понедељак, 04. новембар 2024. | |
Политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић, гостујући у Новом дану, повукао је паралелу између урушавања надстрешнице са другим "трагичним догађајима баш у Новом Саду". "Она дискотека, пре неколико година, када су млади животи изгубљени, има неколико јаких и јасних разлика које ову ствар чине још гором. Тамо се може говорити о пропусту власника, електричара, неке фирме која је одржавала, док је овде реч, и то је кључна разлика, о јавном простору, јавној површини, јавном добру, јавни простор испред јавног добра", каже Вукадиновић.
Према његовим речима, „манипулација, спиновање, кризни менаџмент и контрола штете је све што власт ради у оваквим ситуацијама“. „Морам додати, нажалост, врло често успешно, бар са станишта сопственог интереса. Било је случајева када је то било релативно успешно, да се диже таква галама, укључујући ове изјаве које су благо речено скандалозне у иначе тешкој ситуацији. Управо такве изјаве додатно повећавају и гнев и огорчење грађана“, каже он. Како каже, за викенд је био у Новом Саду, „град је комбинација туге и огорчења“. „Огромне туге и рекао бих огромног огорчења. Огорчење, бес, сигурно има свега тога. Хтео сам да повучем паралелу са неким исто трагичним догађајима баш у Новом Саду, она дискотека, када су млади животи изгубљени, сигуран сам да ће је и власт повући. Има неколико јаких и јасних разлика које ову ствар чине још гором, иако, за породице је трагедија једнака. Тамо се може говорити о пропусту власника, електричара, неке фирме која је одржавала, овде је реч, и то је кључна разлика, о јавном простору, јавној површини, јавном добру, јавни простор испред јавног добра. Некада су натписи стајали испред железничких станица, забрањено за сликање и фотографисање, железничке станице су објекти од додатног интереса и бриге за власт, државу. Ту станицу људи користе да би дошли и отишли, није то место за излазак, иду на посао, у школу, путују, кад погледате тај списак жртава, то је заиста Србија у малом или Војводина у малом“, каже Вукадиновић. Истиче да жалост није само формално три дана и да би рекао да ће „Нови Сад још дуго живети са том трагедијом“. „Реакције власти су доливање уља на ватру, то сам сигуран. Мислим да чак и кад би неко хтео да прихвати одговорност, да он и за то мора да има дозволу. Сетимо се случаја Рибникар – Ружић је тада поднео оставку, што није наишло на одобравање врха власти, вероватно јер одлуку није донео у ‘координацији’, него из личног чина. Притом је одговорност власти у Рибникару превасходно била симболичка, ни изблиза упоредива већ са случајем Дубона и Мало Орашје, где смо имали последице и везе нечињења власти, а камоли ово сада са надстрешницом“, каже он. Мишљења је да и „неки који би можда повукли тај потез морају да добију одобрење за то, од главног и одговорног, од самог врха“.
„И ако тај ланац иде високо, не мења суштину ствари и суштину проблема, проблем је систем, нама је систем један човек, то се неће променити“, каже. Прича и да деценијама користи ту станицу. „Чак сам хвалио како је сређено. Мој син је то јутро требало да иде за Ниш, па је размишљао да ли да иде возом до Београда, па је у последњи час отишао колима. Нови Сад је препун оваквих прича, готово свако зна некога блиског ко је имао среће. Ћерка моје драге пријатељице и ученице, кренула је за Београд Соколом у 12х, нервирала се јер је таксиста каснио, два минута пред полазак је стигла испред и кренула около да би без карте утрчала у воз, у том тренутку је пало. Да је стигла мало раније, кренула би да купи карту, прошла би туда. То је осећај већине људи у Новом Саду и околини који гравитирају тој станици“, каже он. Према његовим речима, „власт све гледа кроз рејтинг и да случајно опозиција не профитира“. „Ово да ‘неко жали што није било више жртава“ је увреда за сваког становника Новог Сада’. Није то трапава изјава, трапава је била изјава Гашића о новинаркама, због које је натеран да поднесе оставку, а не због пада хеликоптера. Али ово је још много горе, још драстичније и страшније. Овакав наступ којим су кренули, овај дефиле по режимским медијима, бављење опозицијом и покушајем тражења кривца који је свуда осим у структури ове власти“, каже он. Прва ствар и главна брига на почетку била им је, сматра он, „да се нагласи да настрашница није реконструисана“. „Стари део, нереконструисана, то им је било важно да нагласе, и потпуно је јасно да је то из једног центра стигла команда. Онда кад је неко рекао ‘јесте ли нормални, не зна се шта је горе, било да је реконструисана или није’, онда се покушало да се кривица пребаци на Завод за заштиту, али се Завод одмах огласио и демантовао. Онда се покушало са још апсурднијом тезом да је „крив архитекта од пре 60 година“. Но, то тешко пролази чак и код бирачког дела владајуће странке. Јер, не може се не запитати како је то стајало 60 година, а ви сте на власти 12, радили сте реконструкцију од 65 милиона евра, а нисте проверили како стоји. А има и то ‘струка је заказала’. Позива се на струку као на чаробни штапић када је реч о литијуму, а сада је ето, заказала. И на крају – сви смо криви! То је градација којом се ишло у одбрани неодбрањивог“, објашњава Вукадиновић. „Надају се да ће то проћи као што је више пута исконтролисана штета, али могуће је да страхују од ефекта акумулираног незадовољства“, каже Вукадиновић. О истраживању о литијуму: „Све више неопредељених“ Вукадиновић се осврнуо на истраживање НСПМ о ставовима грађана о ископавању литијума. „Истраживање рађено крајем октобра у основи је задржало сличне бројке и односе као и она претходна, са почетка јула и септембра. Број противника ископавања је и даље више него дупло већи од броја оних који подржавају отварање рудника, с тим што је за око четири-пет поцената порастао број оних неопредељених и збуњених“, каже он. (Н1, НСПМ) |