Хроника | |||
Ђорђе Вукадиновић: Расположење јавности се нагнуло на антирежимску страну, али то није већина која гарантује миран сан. Не треба ширити атмосферу како је режим "пао, само му још нису јавили" |
![]() |
![]() |
![]() |
среда, 27. август 2025. | |
Аналитичар јавног мњења и главни уредник НСПМ-а Ђорђе Вукадиновић оценио је данас да би за антирежимску јавност било веома контрапродуктивно улазити у нека еуфорична размишљања или доносити закључке како је “све готово”, или да је “режим пао само му још то нису јавили” и т. сл., јер, како је објаснио, промене у јавном мњењу дешавају се поступно и постепено и потребан је опрез. Супротно жељама, па и очекивањима, шире опозиционе јавности, да ће у светлу актуелних масовних и масивних протеста нпр. Вучић и актуелна власт доживети “стрмоглави пад”, до тога не долази, истиче он, посебно у том смислу апострофирајући (ауторитарну) природу овдашњег режима, а читаву причу упоредио је са стањем Црне Горе пре 30. августа 2020 (избори на којима је након три деценије оборен режим ДПС-а Мила Ђукановића).
Вукадиновић је пак потврдио да се јавно мњење у Србији променило у корист противника власти, а да је почетак те промене, што се како каже, нерадо истиче, наступио са “антилитијумским протестима” лета прошле године. “Отприлике након прошлих локалних избора, пре 15 месеци, наступила је промена, и увидела се једна дистанца према власти. Како се ‘крчкала’ прича око копања литијума, рудника Рио Тинта и пројекта Јадар у околини Лознице, што је касније попримало форму отворене промиџбе од стране режима, дошло је до шока у српском јавном мњењу и оно се обрнуло. Али, понављам, не у односу 90:10, него је тас у једној мери претегао и нагао се на страну противника власти. Тада је заправо по нашим истраживањима власт изгубила већину”, истакао је Вукадиновић у програму телевизије “Euronews Srbija”. Он је казао да се на те протесте настављају антивладини протести против свеопште корупције изазвани падом надстрешнице у Новом Саду 1. новембра, који су бивали додатно омасовљени и који и трају до дан-данас. Када су у питању истраживања и бројке, оне, по његовим речима, стоје добро за противнике власти, “али далеко од тога да је власт без шанси”. Подсетио је на пример јужног суседа од пре пет година.
“Погледајмо пример Црне Горе; када су почеле литије крајем 2019, чинило се да ће ДПС и Мило Ђукановић бити немилосрдно поражени и да ће пропасти. (ДПС је, иначе, и данас, после пет година од пада, појединачно најјача партија, али без могућности да утиче на извршну власт.) На крају су, на изборима 30. августа 2020, факат, изгубили, подвлачим, за само ‘једног посланика’. Ишло се у три различите колоне и на крају нико није преверио”, објаснио је аналитичар, додајући да је, иако се понекада чини да је у Србији, после свих догађаја, критична маса противника власти досегнута на убедљив начин и да је у питању убедљива већина, склонији мишљењу да ће се на изборима одлучивати “на врло малом проценту”, као и да ће избори бити неизвесни. Једно од релевантних питања у последњем истраживању НСПМ-а било је “ако би на наредним изборима садашња власт и комплетна опозиција (опозиција у ужем смислу, студенти, грађански покрети) изашле само у две колоне, за кога бисте вероватније гласали”. Резултати (на бруто износу, 100%) су следећи: - садашња власт (СНС, СПС, СРС, Заветници и мањине) 32,7%; - најшира опозиција 42,1%; - нема став/без одговора 25,1%. Сва истраживања НСПМ-а за јули, као и поређење са мајем: (Симптом) |