Ђорђе Вукадиновић: Код нас је реална излазност увек барем десет одсто већа од онога што показује бирачки списак, јер у бирачком списку има бар десет одсто више уписаних него што реално живи у Србији. Вучић жели да излазност буде што мања

Говорећи о 80 одсто опредељених грађана Србије, Вучић шаље поруку да су карте већ подељене и да нема разлога и простора да се нешто промени, чиме храбри своје и демотивише колебљиве и неопредељене бираче.

Ипак, тај проценат не значи да ће толика бити и излазност, јер једно је теоријско опредељивање у анкети, а друго стварна излазност, кажу саговорници Данаса коментаришући податак о броју опредељених који је председник Србије Александар Вучић изнео у јавност, говорећи о предстојећим изборима.

Према Вучићевим речима, народ у Србији је свестан да су предстојећи избори одлучујући и да држава није играчка и да је зато опредељеност преко 80 одсто, што како је рекао, никад није било у Србији“ јер су грађани „свесни значаја, да избори нису играчка, баш као што ни држава није играчка“.

Пар месеци пред локалне изборе Вучић је такође говорио да готово нема неопредељених, сада пак каже да их је двадесетак одсто. Питање које се отвара је коме и коју поруку шаље и како се овај податак може рефлектовати на изборе.

Ђорђе Вукадиновић: Вучић се увек са задњом политичком намером позива на истраживања

Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли, за Данас каже да Вучић увек на разне начине и тенденциозно на свој специфичан начин користи и позива се на истраживања али увек са задњом политичком намером.

При чему је, додаје, у том свом манипулисању бројкама некада мало ближи, а некад много даљи од истине.

"Ово је ситуација када није много омашио проценат, али је омашио интерпретацију"

"Ово је ситуација када није много омашио проценат, али је омашио интерпретацију. Проценат неизјашњених доста дуго у анкетама варира од 20 или 25 одсто. У последњем истраживању је било 25 одсто, јер смо укинули опцију „против сам власти, али не знам за кога“, што је резултирало порастом студентске листе и неизјашњених. Његових 80 одсто опредељених, или наших 75 није ништа сензационално. Било би да је два или три одсто, како то је говорио пре пар месеци", каже Вукадиновић.

Упитан шта то говори о излазности на изборима, одговара да то не мора да значи да ће сви изаћи, иако тај податак наговештава већу излазност.

Он очекује да ће бити велика излазност, али питање је колико велика.

"Код нас је реална излазност увек барем 10 одсто већа од онога што показује бирачки списак јер у бирачком списку има бар десет одсто људи више него што има у Србији. Све и кад би изашло тих Вучићевих 80 одсто или наших 75, то би по бирачком списку значило 70 или 65 одсто излазности отприлике. Дакле, ако се узму ти проценти, излазност ће у најбољем случају бити 65 или 70/75 одсто што је јако високо", процењује Вукадиновић.

Он подсећа на ситуацију у Црној Гори из 2020. када је излазност била 75 одсто, али и скреће пажњу на то да је бирачки списак у Црној Гори нешто ажурнији од нашег.

Ово је индиректно храбрење својих и демотивисање потенцијално колебљивих бирача

На питање коме и коју поруку шаље Вучић говорећи о проценту опредељених, одговара да није сигуран који политички мотив има.

"Осим да можда хоће да каже да су карте подељене и да сад већ сви знају за кога ће да гласају и да нема простора за неке промене, нити пораст нити опадање. Ово је индиректно храбрење својих и демотивисање потенцијално колебљивих бирача. Он шаље поруку колебљивима да нема потребе да се „цимају“ и размишљају много о изборима. Обесхрабрује оне који се премишљају и размишљају да изађу и за кога да гласају", објашњава он.

Упитан да ли тиме открива да му више одговара мања излазност, Вукадиновић констатује да је то за њега комотнија ситуација.

"То показују и резултати локалних избора али и анкете. Када је излазност јако висока, онда је неизвесна утакмица", истиче Вукадиновић.

Миломир Мандић: Око три четвртине бирача је опредељено

Миломир Мандић, истраживач Демостата, за Данас каже да се просечна опредељеност у Србији креће између 70 и 80 одсто или простије речено око три четвртине бирача је опредељено док једна апстинира.

"Ово варира од избора до избора и виши степен опредељености обично показује већу важност или неизвесност избора у перцепцији бирача. Ипак, једно је теоријско опредељивање у анкети, а друго стварна излазност", указује Мандић.

И он скреће пажњу на колизију у броју оних уписаних у бирачки списак и оних присутних у Србији. Према његовим речима, у Србији је у бирачки списак уписано око 6,5 милиона бирача, а реално је присутно у Србији пет милиона пунолетних грађана са правом гласа.

"Дакле, нпр. излазност од 60 одсто од броја уписаних у бирачки списак је реално значајно већа и реално је више од 70 одсто оних који су присутни у Србији, што је пристојна излазност и за европске стандарде", закључује Мандић.

(Данас)