Dekanka Natalija Jovanović: Još pre dva meseca sam jasno i nedvosmisleno rekla da će Vučić biti odgovoran ukoliko bude bilo napada na studente, mene, članove moje porodice ili bilo kog učesnika na protestima

 Ušivena rana, otoci i bol od sečiva noža kojim je ženska osoba na ulici pre dva dana isekla ruku Natalije Jovanović, dekanke Filozofskog fakulteta u Nišu, bili su isti povod za dve dijametralno suprotne rekacije u državi – jučerašnje proteste studenata i podršku građana s jedne strane, s druge utisak predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da je ta povreda „kao kada se seče krastavac ili luk“, ali i da nema političku konotaciju.

Sama povređena dekanka Natalija Jovanović kaže za Danas da ona nije nepoznata osoba, da je aktivni učesnik protesta te da samim tim jeste i politički akter, odnosno jasan akter političkog dešavanja ovoga trenutka u našoj zemlji.

„Napad na mene u bilo kom smislu, verbalni, fizički, ima političke posledice. Zamislite vi sad onoliku reakciju domaće i svetsek javnosti i jučerašnje proteste studenata samo zbog ogrebotine. Šta bi bilo da mi se desilo nešto drugo? Predsednik sam sebi skače u usta“, priča naša sagovornica.

„Ruka mi je van funkcije“

Ona je ustupila Danasu fotografije svoje ušivene ruke, „da vidite da imam ozbiljno ušivanje i otoke“.

„Ruka mi je van funkcije, tom rukom ne mogu ništa da radim. Ali, čak i da me je komarac ujeo, pre dva meseca sam, posle prvog napada na mene, jasno, nedvosmisleno rekla da će predsednik države biti direktno odgovoran ukoliko bude bilo napada na studente, mene, članove moje porodice ili bilo kog drugog učesnika na ovim protestima“, kaže dekanka Jovanović.

Dodaje da „on izaziva sve“ i pita da li je normalno i da li je ikada zabeležen ovakav govor predsednika jedne države kakav je to bio juče.

Vučić je juče još rekao da bi dekanka morala da ga voli.

„Ako me majka ne voli…“

„Ako me majka ne voli, ona mora da me voli. Pa nju sam pomilovao, oslobodio od krivičnog gonjenja za kriminalne radnje koje je preduzimala. Lično. Dakle, ona bi sad ili za mesec dana bila u zatvoru zbog sopstvenog kriminala. Ja sam je spasio toga. A sada ako mi nije uzvraćena ljubav zbog takvog velikodušnog čina, onda mi je veoma žao. I mnogo mi je teško“, rekao je Vučić i dodao je da se kaje što je to učinio.

Dekanka Natalija Jovanović za takvu izjavu predsednika države kaže da bi „njemu trebalo da bude i žao i teško što priča elementarne gluposti“.

„I neistine, ali i što sam sebi skače u usta. Da sam počinila bilo kakvo krivično delo ne bih mogla da budem šest godina prodekan, a potom devet godina dekan najvećeg fakulteta Univerziteta u Nišu. To je više nego jasno. Mislim da ta njegova priča i njegov spin o mom pomilovanju služi samo njemu da bi manipulisao u političke svrhe. Ne može mene, niti bilo koga drugog, bilo ko i bilo kojim činom da natera da ga volim. To što njega ne voli njegova mama to nije moj problem, ali očigledno postaje problem svih građana. Neka nam se skine sa grbače, evo ja ga sada molim. Da nas ne iscrpljuje više svojim kompleksima, svojim mentalnim problemima jer to ne može i ne sme da bude stvar čitavog jednog društva“, ocenjuje ona dodajući da nikada nikoga nije gađala jajima niti je bilo koga organizovala da gađa nekoga jajima.

„Držala sam jaje u rukama…“

„To što sam držala jaje u rukama je bio simbolični gest otpora i simbol toga da se vodi `loša jajarska politika` vlasti. Nisam bila prisutna kada su građani gađali jajima. A, nije mi poznato da je gađanje jajima krivično delo. Takođe, nikada nisam pozivala na bilo kakvo nasilje jer ja, između ostalog, predajem i predmet Nasilje, zanemarivanje i zloupotreba dece“, ističe dekanka.

Ona opisuje da je čitav događaj, kada ju je starija ženska osoba sa kojom nije bila u interakciji pre dva dana prvo gađala limenkom, a potom posekla nožem po ruci, ostavilo dubokog traga na nju, ali čitavu porodicu, unuke…

„Ipak, to me neće obeshrabriti od borbe i studenata. Evo me i sada na fakultetu gde sam došla posle previjanja rane“, kaže Natalija Jovanović.

Hana Korać, specijalista medicinske psihologije i porodični psihoterapeut, na ove najnovije događaje kaže:

„Skretanje pažnje“

„U pitanju je skretane pažnje sa onoga što bi trebalo da bude u fokusu, a to je da je jedna osoba fizički ugrožena, ljudski život bi trebalo da bude imperativ. Ništa trenutno nije bitno. Ništa dalje nije važno. To je jedina tema – da je neko nekog napao i da neko trenutno trpi posledice zbog toga, da je uznemiren, pričamo o empatiji, a to znači da `ja osećam isto što i ti osećaš`. Mi razumemo da je dekanka trenutno verovatno uplašena, anksiozna, u stanju strepnje. To je trenutno tema. Da je neko dovoden u stanje životne opasnosti i moramo da pokažemo empatiju i razumevanje prema toj osobi i to je trenutno jedino relevantno i bilo koja zamena teza samo dodatno otežava ljudima da stave fokus na ono što je zdravo, ono što je dobro, na ljudsko biće, na život, pravo mišljenja i pravo izbora i sve ostalo što se podrazumeva u demokratskom društvu“, objašnjava Korać.

Prema njenim rečima, studenti su poslednjih meseci nosioci masovnih protesta u Srbiji, njihov način da se izbore za drugačiji sistem vrednosti i njegovu primenu u društvu je nenasilan.

„Odabrali su teži i duži put što je njihovo pravo, ali svojom masovnošću postali su značajan i nov činilac oblikovanja društva. Naročito je nenasilnost važna, jer Srbija skoro da nema ozbiljniju tradiciju nenasilja kao oblika socijalnog diskursa i društvene borbe. Njihovi marševi širom Srbije, izvanredno su dočekani praktično svuda. Građani su u njima videli začetak stvaranja jednog drugačijeg društva, koje ne počiva na nasilju već na društvenoj solidarnosti. Suočavamo se sa promenom društvenog konteksta, ali umesto adapatacije, nailazimo na pokušaj nosioca vlasti da asimiluju društvenu promenu u već postojeće društvene obrasce“, ocenjuje ona i dodaje da je to jasan otpor promenama autoritarnog društva.

„To ima za posledicu osećanje konfuzije koje ima većina ljudi. Dominiraju dve potpuno suprotne interpretacije realnosti. Mladi i većina društva, mirno i sa optimizmom traže društvene promene, a vlast im nudi `poboljšanje` postojećeg stanja – `upravo smo započeli borbu protiv korupcije`, strpite se. Ovakva i slična zamena teza su dovele do toga da se naše društvo nalazi pred ozbiljnim iskušenjima, da sačuva unutrašnju stabilnost, jer je kohezija društva sve više narušena i veliki broj građana to sve teže podnosi. Sve veće osećanje nemoći da čak i tako mirni i nenasilni višemesešni protesti ne dovode do očekivanih rezultata ima za posledicu osećanje frustracije najvećeg dela društva“, kaže Hana Korać.

Prema njenim rečima, frustracija, osećanje osujećenja svojih želja i namera, može da dovede do neraspoloženja, psihosomatskih tegoba poput konstantnog umora, problema sa snom i nesanice, pa sve do radikalizacije ponašanja.

„Sve veći gnev u društvu“

„Kapaciteti ličnosti pojedinca da dočeka željene promene nisu ujednačeni. Ono što u poslednje vreme viđamo da dominira u društvu je sve veći gnev i nepoverenje. Tamo gde se zahtev za društvenom promenom doživljava eksplicitno ili implicitno kao borba na život i smrt, jasan je znak da smo već u ozbiljnoj društvenoj patologiji. To je glavni uzrok što ponekad `mirna društva` eksplodiraju užasnom agresijom. Eskalacija agresije se vidi kroz sve veću represiju kao pokušaj da se prekine započeta društvena promena. Promena je, me]utim, već vidljiva putem ujedninjenost ljudi u ideji da tranformativne intervencije” studenata postanu paradigma ovog društva. Za sve dalje promene potrebno je zadržati fokus na temi koja je pokrenula društvene promene i doslednost u mišljenju, stavu i ponašanju. Na taj način pojedinci koji su personalno izloženi dobiće podršku kroz solidarnost sa svim akterima društva koji se istrajno bore za isti cilj“. ističe naša sagovornica i dodaje:

„Srbija je propustila mnoge svoje šanse, `sada i ovde` imamo priliku da ne ponovimo grešku“.

(Danas)