Danica Maksimović: Svi smo taoci jednog čoveka. To je činjenica. Cela zemlja. Ova naša Srbija bi trebalo da se proluftira, pročisti, uredi... Kakav crni litijum, da im nije palo na pamet - to ćemo braniti životima

Glumica Danica Maksimović kaže da bi ova naša Srbija trebalo da se proluftira, pročisti, od najsitnijeg papirića, da se uredi. "Da ne damo ovu našu zemlju... Kakav crni litijum, da im nije palo na pamet, to ćemo braniti životima. Bolje da se odmah predomisle, da ugovore pocepaju pred svima. To je naša zemlja, to nije njihovo", navela je naša poznata glumica gostujući u emisiji "Da sam ja neko". Navodi da smo svi taoci jednog čoveka, da je potrebno da se Srbija uredi jer je na sceni "opšti haos" što "nije dobro ni za koga".

U životu, kaže, uvek ima više izlaza.

„Ali to je naš odabir. Neće da se reši tako što nam drugi na tacni da. Moramo nešto da uradimo za svoje živote, decu… Ova zemlja mora da se uredi, ovo je opšti haos, mislim da nije dobro ni za koga. Godinama šetamo, šta se desilo od šetnji, mora sada da se iskoristi ovaj trenutak, ova deca su nam pokazala da smo bili manje hrabri. Izlaz mora da se pronađe, da se pronađe rešenje, da popusti malo i jedna i druga strana, ne može bez razgovora, razgovor neki mora da se pronađe. Kad zatežete konopac, on će pući“, kaže Danica Maksimović.

Ističe da smo svi mi „taoci jednog čoveka„.

„To je fakat. Cela zemlja. Nismo mi prvi put taoci, ali kako rešiti to? Mora da se nađe najmanji zajednički imenitelj, ako budemo vukli svako na svoju stranu, ništa od toga neće biti. Treba nam razuma, dosta pameti, imamo decu koja su izašla i rekla hoće da im se ispune zahtevi“, kaže.

Naglašava da je od početka na strani studenata.

„Oni su nova, sveža snaga, srce im drugačije lupa, nemaju straha, ne znaju za to kroz šta smo mi prošli, sada odjednom ta neka deca, koja izgledaju tako naivno i nevino, a znaju šta rade“, kaže ona.

U njenom kraju, Marićevića jaruzi (u Orašcu), kaže, počeo je ustanak.

„Ja sam u tom kraju odrastala, moj gorštački duh, ja sam rođena ispod Rudnika, čovek ima kod gde je rođen, zato sam ja takav borac – za pravdu bih poginula, i za tu decu, ispred njih da idem. Izgubiti godinu nije ništa strašno, ja sam iz trećeg puta upisala Akademiju“, kaže ona.

Dodaje da bi joj bilo dosadno da je život „ravna linija“.

Ona je, gostujući u emisiji „Da sam ja neko“, rekla da inače nema tremu, „kada zna šta radi i kad je u skladu sa rediteljem“.

„Znam da nikad neću imati Alchajemera, znam koliko učim, vežbam, koliko je to bitno za mozak. Ja mogu i špagu i most, ali moraš da vežbaš“, kaže ona.

Ispričala je anegdotu sa snimanja kada niko nije znao da dozove ovce da se vrate, osim nje.

„Nije važno da li si odrastao na selu, neke stvari bi trebalo da te zanimaju“, smatra.

Ispričala je i kako je zaradila prvi „honorar“.

„Iskaljala sam se kad sam se igrala, u bari sam htela da operem čizmice, da ne dođem prljava kući. Skliznula sam u baru, ali ta bara je bila krečana, napunilo se vodom, tu je kreč, ali je gore bilo prljave vode. Ja počnem da se davim, natapa se kaputić, čovek me vidi i pita ženu da li je ovo dete ili patka, a žena pita – kako patka u crvenom? Zgrabio me, javili su mami, mama u nesvest, obe u bolnicu. Ja sam dobila upalu plućne maramice, idem u banju, tamo sam sve živo znala, ja sam bila čudo od deteta, tako sam imala elastične kosti, da su se svi čudili. Tad sam se vratila kući, izašla sa decom na livadicu, počela da radim vežbe, špaga, most, narod izlazi i lete crvene stodinarke. Ja to pokupim, odnesem kući, oni su bili u šoku. A ja kažem – to sam zaradila. Od toga smo kupili prvi Vesna radio, tata je slušao Crvenu zvezdu, ja sam navijala od tako malih nogu. Ja sam te „male ljude“ zamišljala i sebe sa njima, to je bilo moje carstvo“, priča ona.

Paralelno je studirala prava i išla na Akademiju.

„Na kraju druge godine, na TV se pojavi moja klasa, radili smo lepu emisiju na RTS, moji vide i kažu ‘da li je to naša Danica’, dok su se oni dogovorili, ja sam završila i drugu godinu Akademije i počela da radim“, kaže ona.

Ističe da joj je pripalo ono što joj je trebalo, ali da je u životu odlučivala sama o mnogim stvarima.

„Doživela sam da mladi ljudi mene vide u svojim projektima, da pišu za mene… Dosta me je koštala iskrenost, bunt, ljudi su me izbegavali, jer ne vole da čuju istinu, to ne valja. Osmeh mi je odbrambeni mehanizam, imam ja previranja sama sa sobom da raščistim, taj temperament… Bitno je da ja znam da sam mirna sama sa sobom, po vertikali, pred Bogom“, kaže.

Treba, kaže, da živimo u sadašnjosti i idemo u budućnost.

„Da bude što bolja, lepša, kvalitetnija. Kažu mi da ličim na Meril Strip, volim što me porede sa najvećom glumicom svih vremena“, otkriva.

Ispričala je i kako je reagovala kada joj je sin rekao da hoće da upiše pozorišnu režiju.

„Pitam zašto baš pozorišna režija, on kaže – možda ću ja nekad snimati i film, ali ja na pozorišnoj režiji učim rad sa glumcima, a na filmskoj ne, i ja moram to da naučim da bih mogao da primenim i na filmu“, dodaje.

Ističe da svaka uređena zemlja ima zakon o pozorištu.

„Ti ništa ne ulažeš u kulturu, sport, to je ono što nas predstavlja u svetu. Neverovatno je koliko se ne ulaže“, kaže ona.

Za 10 godina…

„Daj Bože da budem živa za 10 godina. Ja se ne plašim smrti, znam da ću da umrem mirno, spokojno, jer je moje srce ovoliko, nikom ništa loše ne želim, to bih preporučila svakome, da se presliša, sam sa sobom po vertikali i nađe svoj mir. A ova deca, ja mislim da će za 10 godina već biti u politici, ima ih talentovanih, vidim kako govore, drago mi je zbog toga“, kaže.

Da je ona neko…

„Da se ova naša Srbija proluftira, pročisti, od najsitnijeg papirića, da ne damo ovu našu zemlju. Kakav crni litijum, da im nije palo na pamet litijum, to ćemo braniti životima. Bolje da se odmah predomisle, da ugovore pocepaju pred svima. Mi smo zatočenici tih ugovora, to je naša zemlja, to nije njihovo, kako je moguće da su pomislili da je to njihovo. To je sve narodno, ovaj narod koji živi ovde, ne mogu da verujem da oni misle da je to njihovo… Sve prisvajaju, „ja sam napravio Hram“, neka bude, neka misli to, ali ponašaj se onda tako, kao vernik koji je to uradio“, zaključuje Danica Maksimović.

(N1)