Данас: Званично није на продају, незванично се распродаје – поново покренуто питање о приватизацији ЕПС-а

 Након што је рачун Електропривреде Србије (ЕПС) пребачен из Управе за трезор у приватну Алта банку, а две некадашње ЕПС-ове фирме преузела мађарска државна енергетска компанија МВМ, у јавности је поново отворено питање приватизације највеће домаће електроенергетске компаније.

Наиме, мађарска компанија МВМ недавно је повећала свој власнички удео у фирмама Енерготехника Јужна Бачка и Електромонтажа Краљево – са досадашњих 33,4 на 60 одсто.

Ове две компаније важе за једне од водећих у Србији у области енергетске изградње, а уједно су и међу главним добављачима ЕПС-а. МВМ група је први пут ушла у њихов власнички састав 2022. године, када је стекла мањински удео.

Ово, међутим, није први пут да се мађарска компанија доводи у везу са ЕПС-ом. Током 2023. године, МВМ је желела да, кроз формирање заједничког предузећа са ЕПС-ом, преузме власништво над 11 српских хидроелектрана. Та понуда тада је одбачена као неприхватљива.

Поједини стручњаци из области енергетике сматрају да би најновији потез МВМ-а могао да представља корак ка припреми терена за приватизацију ЕПС-а.

Међутим, саговорници Данаса не деле то мишљење. Они у овом потезу не виде директан корак ка приватизацији, већ наставак тренда продаје највреднијих делова ЕПС-а, и то провереним, блиским партнерима.

Додају да би, уколико се таква пракса настави, ЕПС могао остати без својих најважнијих ресурса, претворен у „љуштуру“ коју ће у једном тренутку држава морати да прода.

С друге стране, званични став државе и даље је да до продаје ЕПС-а неће доћи.

Након што су се информације о приватизацији ЕПС-а појавиле у медијима, огласила се министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, поручивши да се годинама уназад, готово свакодневно, у јавности шире дезинформације и страшења грађана изјавама о наводној приватизацији ЕПС-а – и то, како је навела, од стране различитих политичара, активиста и самозваних стручњака.

„Није приватизација, али јесте продаја најважнијих делова“

Професор на ФЕФА факултету Горан Радосављевић сматра да се у последњим потезима, укључујући пребацивање рачуна ЕПС-а у Алта банку и преузимање два важна предузећа од стране мађарске компаније МВМ, не може говорити о директној припреми за приватизацију ЕПС-а, већ о продаји његових највреднијих делова.

„Нисам сигуран да је то припрема за приватизацију ЕПС-а. Мислим да се причом о приватизацији само баца магла, док се у стварности продаје све оно што вреди и што ради за ЕПС“, каже Радосављевић за Данас.

Како објашњава, оног тренутка када продате „пословним пријатељима“ све ЕПС-ове добављаче и велике партнере, као што се сада дешава са ова два предузећа, долазите до истог резултата. Подсећа да је то била идеја и 2023. године, када је постојала иницијатива да се 11 хидроелектрана пренесе у заједничко власништво.

Према његовом мишљењу, овакви процеси воде ка обезвређивању самог ЕПС-а, додајући да се таква политика води већ десетак година.

„ЕПС бележи лоше перформансе, не инвестира готово ништа у унапређење капацитета, и на крају ћемо имати фирму која је празна љуштура, за коју ћемо у једном тренутку бити срећни да је неко купи“, сматра Радосављевић.

Указује и да није лако припремити приватизацију ЕПС-а, додајући да је то комплексан и компликован процес. Међутим, указује да ако продате све оно око ЕПС-а што вреди, укључујући предузећа која су некада била зависна, па су издвојена, а данас су његови највећи добављачи – практично сте завршили посао.

Додаје да би, у случају да су се издвојиле и хидроелектране, које су, како каже, „једино што још вреди у ЕПС-у“, држава остала са термоелектранама које не вреде ништа, јер ће морати да се затворе или да се у њих озбиљно инвестира.

„Довешћете се у ситуацију да имате компанију за коју се с правом поставља питање – чему служи?“, указује Радосављевић.

Наш саговорник наглашава да се овде ради о наставку лоше политике према ЕПС-у, указујући да у овом случају имамо два приватна предузећа која је преузела страна компанија и да се ту више ништа не може учинитии.

Истиче и да већ десет година ћутимо о томе како се послови дају „испод жита“ једној компанији, како се једна фирма плански „пуни“ пословима, додајући да се иста прича сада дешава и са Алта банком.

У том контексту наводи да је реч о класичном моделу државног „пумпања“ вредности одређених фирми, које се касније продају.

„Имате пумпање једне приватне банке од стране државе, и када се она довољно напумпа, биће продата, а неко ће на томе зарадити милионе. И сутра да постоји слободно Тужилаштво које буде отворило тај случај, неће моћи ту ништа да уради. Шта да раде? Имаће фирму која је продата. А како је настала та фирма? Тако што ју је држава годинама градила и пумпала на полулегалан начин – кроз послове без тендера“, каже Радосављевић.

„Актуелна власт успешно ради на смањењу вредности ЕПС-а“

Генерални секретар Социјалдемократске странке и бивши главни повереник Синдиката ЕПС „Независност“ Драгослав Љубичић каже за Данас да држава, коју представља СНС власт, није показала никакву врсту бриге и домаћинског односа према имовини грађана Србије коју они имају у Електропривреди Србије.

Према његовим речима, да је другачије, сигурно не би делегирали Дубравку Ђедовић Хандановић, министарку у актуелној Влади, на место Скупштине „накарадног Акционарског Друштва ЕПС“.

„Самим начином промене правне форме предузећа и експресном сменом и отказом тадашњег в.д. директора  Мирослава Томашевића био је јасан показатељ да ће покушати, а успели су у томе, да умање вредност предузећа и тако га што ‘боље’ припреме за приватизацију, каква се десила са предузећима издвојеним из ЕПС-а које је приватизовала мађарска електропривреда. Подсећам да се управо Томашевић одупрео тадашњој понуди и намери мађарских инвеститора“, указује Љубичић.

Напомиње и да је од постављања министарке Ђедовић Хандановић на место Скупштине АД ЕПС, струја поскупела три пута, а најављује се, подсећа, још једно. Истиче да се поскупљење струје није тако позитивно одразило на финансијско пословање предузећа како би било, оцењује, да се предузећем домаћински и одговорно управља.

„Отуда, из те неодговорности и криминалног деловања за то задужених људи се и дешава отварање пословних рачуна у, најблаже речено, недораслим банкама за пословање једног таквог гиганта какав је ЕПС некада био и какав свакако треба да буде“, каже Љубичић.

Према његовим речима, у таквој пословној одлуци, друге намере осим остваривања огромног добитка за ту банку, а вероватно и за неке појединце, у руководству ЕПС-а нема.

Истиче и да су производни резултати сами по себи најбољи показатељ комплетно лоше намере власти и људи којима је „дато“ да у име грађана управљају ЕПС-ом.

„Константно рушење имиџа предузећа, које се огледа у катастрофалним производним резултатима, финансијским тешкоћама, а у последњих више од пола године константним злостављањем на раду према запосленима који подижу глас у намери заштите права, на демократију у Србији и подршци студентским захтевима је такође показатељ да се овој власти и овом руководству не сме оставити више ни тренутак времена и могућности да управљају нашом имовином јер ћемо без исте врло брзо остати“, сматра Љубичић.

Шта би значила приватизација ЕПС-?

Говорећи о самом значају евентуалне приватизације ЕПС-а, Радосављевић истиче да искуства из Европе показују да електропривреде не треба да буду приватизоване, управо због њихове кључне улоге у сигурности и стабилности снабдевања.

„Не можете поредити електропривреду са, рецимо, телекомуникацијама. Ако не желите телеком услугу, можете да је откажете. Можете да бирате између више оператера. Код струје то није могуће, не можете да се вратите у камено доба и да кажете да вам не треба струја. Имате једног испоручиоца и немате избора“, наводи Радосављевић.

Зато, наглашава, давање електропривреде у приватне руке, посебно у земљи попут Србије, где, како каже, не постоје институције које би контролисале монопол, може имати озбиљне негативне последице.

То би се, према његовим речима, одразило на цену, доступност, квалитет услуге. Наводи и да су многе велике електропривреде у источној Европи остале у државном власништву управо из тих разлога.

„Узмимо за пример земље које су, као и ми, изашле из социјалистичког система, оне нису приватизовале електропривреде, иако су, рецимо, приватизовале своје нафтне или гасне компаније“, указује Радосављевић.

Ипак, како каже, то не значи да ЕПС не би требало да има стратешке партнере.

„Наравно да треба разговарати о томе да се пронађе озбиљан, мањински партнер који би помогао да се ЕПС подигне – било кроз јавно-приватно партнерство, заједничку изградњу електрана, или неки други облик сарадње. То би требало да буде предмет јавне расправе. Али, такву расправу у овом тренутку не видимо као део политике ове владе“, истиче Радосављевић.

Указује и да су грађани с правом забринути за евентуалну приватизацију, јер ЕПС од 2001–2002. године не функционише као што је некада функционисао.

„Знамо да постоје озбиљни проблеми, да се не инвестира довољно, а и оно што се инвестира је лоше. Знамо да многи из ЕПС-а извлаче новац. И то нас је суштински довело до тога да је цена струје повећана за 60 одсто у последње три године, а да се у самом ЕПС-у суштински ништа није променило“, нагласио је Радосављевић.

Ђедовић Хандановић: ЕПС није на продају

На наводе медија о могућој приватизацији ЕПС-а реаговала је министарка Ђедовић.

Она је рекла да је ЕПС компанија у власништву државе Србије и највеће предузеће у земљи, и да нико од представника државе није поменуо продају најважније српске компаније.

Упркос томе, како је додала, годинама уназад, скоро свакодневно, разни политичари, активисти и самозвани стручњаци застрашују грађане Србије изјавама о приватизацији ЕПС-а.

„Док они говоре о кризама и призивају колапсе, ЕПС из дана у дан доказује континуирану производну и финансијску стабилност. Трећу годину заредом ЕПС остварује добит, док истовремено бележи историјски рекордна улагања у нове производне капацитете и модернизацију постојећих, попут РХЕ Бајна Башта, која ће бити завршена ове године – после 43 године“, навела је Ђедовић на свом Инстаграм налогу.

И у тренуцима глобалне енергетске кризе, друге изузетно сушне године и све сложенијих услова у рударству, обезбеђено је сигурно и стабилно снабдевање привреде и грађана Србије, додала је министарка.

Указала је и да је после више од три деценије обећања разних политичара, садашњи менаџмент, уз помоћ државе, завршио је и пустио у рад нови термо блок у Костолцу, који успешно производи електричну енергију и обезбеђује енергетску сигурност Србије.

„Иако су многи годинама раније најављивали зелени заокрет ЕПС-а, уз предани рад и труд, ове године почеће да ради први ветропарк ЕПС-а. Није занемарљив ни недавни почетак рада соларне електране „Петка“, иако самозвани стручњаци покушавају да умање значај овог пројекта. А ти исти не могу да прикажу ниједан сличан резултат остварен годинама уназад“, написала је министарка.

(Данас)