Данас: За мање од три године цена литијума пала за око 80 одсто. Како то утиче на рачуницу Рио Тинта?

 Цена литијума овог јуна пала је на око 13.000 долара по тони, што је најнижа вредност овог метала у последње скоро три године. Ако упоредимо са 2022, то је пад цене од око 80 одсто. То наводи на питање шта следи после бума па краха цене овог метала и колико се исплати рударити га.

Према подацима немачке платформе Статиста, тона литијума 2021. коштала је у просеку 12.600 долара, након чега је уследио нагли скок у 2022, када је тона овог метала достигла цену од 68.100 долара. Ипак, стрмоглави пад цене кренуо је у децембру исте године, а сада се она спустила на ниво из 2021.

Ове промене страни медији и аналитичари објашњавају тиме да понуда надмашује потражњу и наводе да се тренутни пад цена литијума може приписати успоравању раста продаје електричних возила у Кини.

Како пише сајт Царбон Цредитс, као одговор на пад цена, кинеске компаније предузимају мере као што су смањење производње, али додаје да је тржиште електричних возила још увек у раној фази и има доста простора за раст, па ће се потражња за литијумом надмашити понуду онда када електрична возила постану „мејнстрим“.

Блумберг такође предвиђа да ће до краја деценије глобална потражња порасти за скоро пет пута, због, како наводе, растуће потражње батерија за електрична возила.

Са друге стране, посматрано краткорочно, банкарска групација Голдман Сакс има песимистичне прогнозе за литијум. Они предвиђају да ће његова цена наставити да пада до краја 2024. године.

Сличних погледа је и еколог Игор Радошевић, и поручује да је пад цене још један доказ да литијума има широм света, па да Србија у томе не би имала монопол.

„Држава је форсирала причу да литијум постоји само код нас, а ови подаци су доказ да то није истина. Стручњаци из различитих области једногласно су рекли да се литијум налази свуда по Европи. Има га три пута више у Немачкој, има га у Финској, Португалу. На Балкану га има у околини Загреба, у БиХ, Албанији, С. Македонији, Бугарској. Пошто је кренула велика помама за литијумом због приче да је у њему будућност, људи су кренули да форсирају отварање налазишта на свим могућим локацијама. Поента и главни проблем је што ће то у Европи много теже да иде, јер ЕУ за разлику од Србије која је скоро земља Трећег света, не може да се без еколошких стандарда да се прогура литијум“, каже он.

Овај еколог сматра да ће цена литијума наставити да пада, јер, како каже, овај метал полако постаје застарела технологија, с обзиром на то да су неке земље већ увелико развиле батерије на водоник, које обављају идентичну, ако не и ефикаснију улогу од литијумских.

„И Илон Маск је рекао да су Кинези једина конкуренција на тржишту аутомобила. Они су већ развили причу електричних аутомобила са натријум-јонским батеријама који ће ускоро да преплаве тржиште. Натријум-јонске батерије не уништавају животну средину, могу се наћи било где, свака земља их има. А ми сад отворено узимамо руднике који ће да функционишу са застарелим методологијама, јер инвеститори сматрају да је Србија земља Трећег света, и не желе да најновије технологије користе овде, њих чувају за Европу“, додаје Радошевић.

Наш саговорник објашњава да се литијум може добити на три начина, из пустиња као у Аустралији и Америци, из тврде руде као у Кини, Боливији, Аргентини, и кроз гео-термалне изворе као што покушава Немачка кроз експериментални пилот пројекат.

„Код нас би се рударило као у Кини, а за разбијање руде јадарита користила би се сумпорна киселина и друге хемикалије. Од наведених метода, једино гео-термална има благи потенцијал да најмање штети од свих. И даље прави проблем, уништава животну средину“, објашњава он.

На крају, Радошевић додаје да је парадоксално радити на еколошким возилима, која би се пунила енергијом која загађује животну средину.

„Литијумске батерије треба да се пуне струјом. Скандинавске земље 50 одсто електричне енергије добијају из обновљивих извора електричне енергије. Ми то немамо у Србији, и да бисмо добили струју, само ћемо сипати више фосилних горива у ТЕНТ (угља), да би форсирали причу како возимо еколошка возила. Да имамо ветропаркове и соларне панеле, то би била друга прича, а знамо да их у скорије време неће ни бити“, закључује Данасов саговорник.

Насупрот томе, економиста Саша Ђоговић мишљења је да ће литијум, из перспективе зелене транзиције и преласка са фосилних на чистија горива, бити више тражен у наредном периоду.

„Литијум је, као и бакар, берзански производ подложан променама, па се цена при прављењу студија не може фиксирати. Међутим, битан је тренд тражње за електричним аутомобилима, мобилним телефонима, и самим тим тренд тражње за сировином може расти. Нема сумње да са зеленом транзицијом и трговинским ратом између Кине и Америке, да ће та сировина имати све већу вредност. Потражња за електричним аутомобилима ће се повећавати, а и код нас ће крагујевачки погони избацити нови модел“, каже Ђоговић.

Он поручује да, са економског аспекта, нема дилеме да ће се појавити растући тренд осим у случају да се појаве глобалних геополитичких проблема, који би смањили куповну моћ становништа и смањили куповину електричних аутомобила.

„То би довело до одлагања растућег тренда. Ипак, литијум ће бити присутан због зелене транзиције. Када говоримо о економској користи Србије, она зависи од саме државе, али је пре тога потребно размишљати о животној средини, па тек онда о геополитичким и економским бенефитима“, додаје саговорник Данаса.

Напослетку, говорећи о потребама Србије у погледу складиштења електричне енергије, Милош Ерић, професор економије на ФЕФА у Београду, каже да није лоше да имамо више капацитета за чување, с обзиром на то имамо проблем са интермитентним изворима енергије.

„Ипак, ми имамо добре услове да то не морамо складиштити у батеријама, као што су реверзибилне хидроелектране. Литијумска или нека нова батеријска технологија није једина како можемо да чувамо енергију. Држава је пре пар година донела правилник да сваки потрошач постане и произвођач енергије, али је то на више начина ограничено, на пример, увођењем мрежарине. Иако постоји државна одлука о субвенционисању малих соларних електрана снаге до 6,9 киловата за појединце, до јула ни једна локална самоуправа није расписала конкурсе. Причамо о томе како нам фали енергије, а шест месеци је прошло још увек немамо конкурс за субвенције за производњу електричне енергије, а потенцијал је огроман. Пре него почнемо да причамо о литијуму, има милион ствари које смо могли, а још нисмо урадили“, указује он.

С обзиром на то да је Рио Тинто процену економског утицаја пројекта „Јадар“ објавио у септембру 2023, рачунајући да литијум по тони кошта 15.600 долара, отвара се и питање да ли је она, са новим ценама, релевантна.

Из ове компаније кажу за наш лист да се анализа економског утицаја заснива на тој цени, и да се дугорочне стручне пројекције и даље се усклађују са овом ценом.

„Након периода у којем су цене флуктуирале између 10.000 и 20.000 долара по тони литијум карбоната, током 2022. године цена на глобалном тржишту порасла је на 80.000 долара по тони – што се сматрало нереалним скоком, а индустрија је очекивала повратак на ниво пре повећања. Током читавог овог периода, наша компанија је одржавала конзервативну дугорочну пројекцију цене од 15.600 долара по тони, и наша анализа економског утицаја заснива се на тој цени. Дугорочне стручне пројекције и даље се усклађују са овом ценом“, поручују из Рио Тинта.

(Данас)