Данас: Левица и Макронов десни центар повлаче кандидате како би спречили изборни тријумф „Националног окупљања“ у Француској

 У Француској, након историјског успеха крајње деснице у првом кругу ванредних парламентарних избора, данас се све више кандидата са левице и десног центра повлачи из наставка изборне трке, како би се избегло да ултрадесно Национално окупљање добије апсолутну већину у другом кругу у недељу.

Трећепласирани кандидати који су још у трци, могу до сутра у 16 сати да се повуку у корист бољепласираних кандидата из политичке конкуренције, како би заједнички спречили победу екстремне деснице, и стварање прве власти такве деснице у Француској после Другог светског рата.

Према тренутним подацима АФП, данас се из парламентарне трке повукло око стотину кандидата који су се пласирали у други круг избора, а припадају углавном левичарском Новом народном фронту или табору председника државе Емануела Макрона.

Да би могао самостално да формира владу, Националном окупљању Марин Ле Пен потребно је да освоји већину од укупно 577 места у француској Скупштини, односно да има 289 посланика.

Пре три недеља, председник државе Емануел Макрон изазвао је својеврсни политички земљотрес распуштањем Скупштине и заказивањем ванредних парламентарних избора, потакнут врло лошим резултатима своје странке и успехом Националног окупљња на изборима за Европски парламент.

У првом кругу гласања на врло компликованим изборима за Скупштину, Национално окупљање је узело рекордних 33,1 одсто гласова, Нови народни фронт 27,99 одсто гласова а председникови центристи су, како оцењује АФП, разбијени, јер су са релативне већине спали на 20 одсто гласова.

Тридесет и девет заступника крајње деснице, почевши од њене лидерке Марин Ле Пен изабрано је већ у првом кругу у недељу. Нови народни фронт има 32 посланика изабраних у првом кругу.

Резултат је изазвао забринутост међу главним европским партнерима Француске.

„Нико не може остати равнодушан (…) ако код нашег врло блиског партнера и најбољег пријатеља велику предност има странка која Европу види као проблем, а не као решење”, изјавила је данас шефица немачке дипломатије Аналена Бербок.

Пољски премијер Доналд Туск рекао је данас да је на делу „велика опасност“ за Француску и Европу.

Али неки други су задовољни, попут лидерке италијанске крајње деснице Ђорђе Мелони, која је одушевљена тиме што „демонизација деснице више не функционише“.

Док се у Француској традиционални „републикански фронт“, против крајње деснице, чини мање организованим него у прошлости, леви савез, склопљен само да би се странка Марин Ле Пен осујетила да дође на власт, осуђује „какофонију“ унутар центристичког табора око Емануела Макрона.

„Имамо седам дана да спасимо Француску од катастрофе“, изјавио је данас социјалдемократски посланик у Европском парламенту Рафаел Глуксман, позивајући све трећепласиране кандидате да се повуку из борбе у другом кругу, како би се избегло расипање гласова оних који су против екстремне деснице.

Део тренутне владајуће већине, међутим, тешко налази заједнички језик када треба подржати кандидате левичарског савеза, одбојног за гласаче центриста, због ексцесних изјава њиховог лидера Жана-Лука Меланшона, оптуживаног за антисемитизам.

(Бета-АФП-Данас)