Danas: Treba li studenti u blokadi da udovolje znatiželji javnosti i objave bar deo imena sa svoje izborne liste

 Treba li studenti u blokadi da udovolje znatiželji javnosti i objave bar deo imena sa svoje izborne liste, pitanje je o kojem se ovih dana debatuje u delu zainteresovane javnosti. Sagovornici Danasa smatraju da sada nema razloga za objavljivanjem imena, odnosno da je racionalno da se ona otkriju što kasnije.

Iako je poznato da je lista sačinjena, diskusiju o njenom otkrivanju podstakao je krajem prošle nedelje sociolog Jovo Bakić rekavši da smatra da je „došlo vreme da se u javnost izađe sa imenima bar desetak onih koji će biti na vrhu liste“.

„Ti ljudi bi mogli da razgovaraju i sa predstavnicima raznih zemalja, ali i da komuniciraju sa domaćom javnošću i građanima. Tačno je, biće meta režimske propagande, ali to je nešto što ide u rok službe. Ko je prihvatio da bude na listi, mora biti spreman na to“, rekao je Bakić u intervju za nedeljnik Vreme.

Studenti su odbili takvu sugesiju, a za vikend dekanka FPN Maja Kovačević iznela je slične argumente Bakićevim.

„Važno je da studentska lista izađe sa što više imena nosilaca lista, jer međunarodna zajednica već traži alternativu ovom režimu. Politika ne trpi vakuum i vi morate da znate na koga možete da računate, s kim pregovarate. Studentska lista mora da izađe sa nekoliko ključnih imena sa kojima može da se razgovara o tranziciji iz ovog režima u naredni, jer dok stranci ne vide s kim će dogovarati tu tranziciju, neće vršiti pritisak na postojeći režim“, objasnila je dekanka FPN.

Dekan Fizičkog fakulteta Voja Radovanović naveo je da studenti verovatno razmišljaju da ostave za kasnije ko je na listi, ali je dodao da su važni i njihovi stavovi i program.

Studenti u blokadi se zasad drže svog stava da je za imena rano, pokušavajući da vlasti i režimskim medijima ne daju puno materijala za napad. Hoće li u hodu promeniti mišljenje pod pritiskom javnosti ostaje da se vidi.

Ono što je jasno je da se jedino od njih, kao ni od koga do sada, traži da otkriju “sve svoje tajne”. Od partija se to nije ranije tražilo, bar ne tako daleko od izbora, jer se kod njih glavni “igrači” uglavnom znaju, a tokom kampanje se otkrije i poneko “lice iznenađenja” koje je na listi.

Ovog puta sa studentima je sve u izmaglici osim glavne ideje, smene ovog režima.

Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ne vidi nijedan razlog zašto bi se uopšte saopštavala studentska lista pre raspisivanja izbora.

– Izgleda mi da je glavni razlog znatiželja građana. Možda se očekuje da bi objavljivanje liste proizvelo povećanu motivaciju i povećani pritisak da se raspišu izbori. Ali, posledice mogu biti i drugačije – umesto na povećani pritisak, javnost može sasvim nepotrebno da se fokusira na diskusiju o tome koja lista bi bila još bolja, koji redosled bi bio bolji, zašto se ko našao na listi itd. A ne vidim ni zašto bi se studenti tako rano obavezivali ko će ih predstavljati – objašnjava on za Danas.

Dodaje i da je podjednako važan razlog da se lista ne saopštava i to što je potpuno jasno da bi ljudi sa liste odmah bili predmet napada, a prljava kampanja u medijima nije najneprijatnija stvar koju mogu očekivati.

– Biće za takve napade u predizbornoj kampanji dovoljno vremena, treba čuvati živce i energiju. Lično verujem da je najsigurniji, u stvari jedino moguć, način da se promeni vlast ta da studenti i opozicija, kad već ne izlaze ujedinjeni, izađu u dve kolone koje bi posle izbora stupile u postizbornu koaliciju. To podrazumeva da i pre izbora moraju sarađivati i usaglašavati aktivnosti, to im je u obostranom interesu – navodi on.

Slično misli i Bojan Vranić, profesor FPN.

On kaže da je tražiti od studentske alijanse da objave imena ili nosioce liste vrlo slično onome kada opozicija traži od SNS da ime Aleksandra Vučića ne bude na svakoj listi, od stambene i mesne zajednice do republičkih izbora.

– Ako pogledamo iz ugla strategije političke kampanje, zašto bi SNS na to pristao? Imaju ata koji možda nekad i hramlje, ali trku i dalje dobija, nije racionalno odustati od toga. Možda bi bilo moralno, ali ovde govorimo o tehnici, ne o normama. Analogno tome, jedini empirijski dokaz koji imamo za uspeh studentske alijanse, koji je zaista kriterijum a ne stvar slobodnog uverenja, je baš to što se predstavljaju kao pokret bez lidera, kao generacijska stvar, što u biračima izaziva zapitanost za budućnost. Samim tim i racionalno je da se konkretna imena otkriju što kasnije. Za sada, odsustvo imena, ili ako hoćete, elita, je legitimacijski princip i tehnika mobilizacije birača studentske alijanse – pojašnjava Vranić.

Jednako važna reakcija vlasti je i reakcija opozicije, koja bi, prema njegovim rečima mogla da konsoliduje svoje redove uz neki novi savez koji će biti nešto kao “Srbija protiv nasilja 2.0”.

– Nedavnu izjavu Biljane Đorđević o nedostatku komunikacije sa studentima možemo tumačiti i kao opreznu najavu plana B, a to je saradnja među opozicionim partijama. Nešto slično je najavio i Jovo Bakić (o dve liste), ali i Miroslav Aleksić kada je tokom leta organizovao okrugli sto povučen istorijskim primerom formiranja DOS – podseća on.

I konstatuje da je to, naravno, za sada hod po jajima, jer su tenzije na društvenim mrežama trenutno takve da nije isključeno da opozicija bude optužena da sabotira ovaj ili onaj proces.

– Što se birača tiče, trenutna istraživanja pokazuju da manje više sve opozicione partije prolaze cenzus ukoliko naprave neke racionalne koalicije i da bi imali sličan broj poslanika. Studentska lista, bar tako deluje, mobiliše nove (mlade) birače ili razočarane stare građanske demokrate – zaključuje Vranić.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mediji bliski vlasti odavno spekulišu da su na studentskoj listi rektor Vladan Đokić, koji je svojevremeno izjavio da bi mu bila čast da bude na listi, advokati Božo Prelević i Zdenko Tomanović, profesori Milo Lompar i Ognje Radonjić. Oni niti demantuju niti potvrđuju ove spekulacije.

(Danas)