Данас: Треба ли студенти у блокади да удовоље знатижељи јавности и објаве бар део имена са своје изборне листе

 Треба ли студенти у блокади да удовоље знатижељи јавности и објаве бар део имена са своје изборне листе, питање је о којем се ових дана дебатује у делу заинтересоване јавности. Саговорници Данаса сматрају да сада нема разлога за објављивањем имена, односно да је рационално да се она открију што касније.

Иако је познато да је листа сачињена, дискусију о њеном откривању подстакао је крајем прошле недеље социолог Јово Бакић рекавши да сматра да је „дошло време да се у јавност изађе са именима бар десетак оних који ће бити на врху листе“.

„Ти људи би могли да разговарају и са представницима разних земаља, али и да комуницирају са домаћом јавношћу и грађанима. Тачно је, биће мета режимске пропаганде, али то је нешто што иде у рок службе. Ко је прихватио да буде на листи, мора бити спреман на то“, рекао је Бакић у интервју за недељник Време.

Студенти су одбили такву сугесију, а за викенд деканка ФПН Маја Ковачевић изнела је сличне аргументе Бакићевим.

„Важно је да студентска листа изађе са што више имена носилаца листа, јер међународна заједница већ тражи алтернативу овом режиму. Политика не трпи вакуум и ви морате да знате на кога можете да рачунате, с ким преговарате. Студентска листа мора да изађе са неколико кључних имена са којима може да се разговара о транзицији из овог режима у наредни, јер док странци не виде с ким ће договарати ту транзицију, неће вршити притисак на постојећи режим“, објаснила је деканка ФПН.

Декан Физичког факултета Воја Радовановић навео је да студенти вероватно размишљају да оставе за касније ко је на листи, али је додао да су важни и њихови ставови и програм.

Студенти у блокади се засад држе свог става да је за имена рано, покушавајући да власти и режимским медијима не дају пуно материјала за напад. Хоће ли у ходу променити мишљење под притиском јавности остаје да се види.

Оно што је јасно је да се једино од њих, као ни од кога до сада, тражи да открију “све своје тајне”. Од партија се то није раније тражило, бар не тако далеко од избора, јер се код њих главни “играчи” углавном знају, а током кампање се открије и понеко “лице изненађења” које је на листи.

Овог пута са студентима је све у измаглици осим главне идеје, смене овог режима.

Драган Попадић, професор социјалне психологије на Филозофском факултету у Београду, не види ниједан разлог зашто би се уопште саопштавала студентска листа пре расписивања избора.

– Изгледа ми да је главни разлог знатижеља грађана. Можда се очекује да би објављивање листе произвело повећану мотивацију и повећани притисак да се распишу избори. Али, последице могу бити и другачије – уместо на повећани притисак, јавност може сасвим непотребно да се фокусира на дискусију о томе која листа би била још боља, који редослед би био бољи, зашто се ко нашао на листи итд. А не видим ни зашто би се студенти тако рано обавезивали ко ће их представљати – објашњава он за Данас.

Додаје и да је подједнако важан разлог да се листа не саопштава и то што је потпуно јасно да би људи са листе одмах били предмет напада, а прљава кампања у медијима није најнепријатнија ствар коју могу очекивати.

– Биће за такве нападе у предизборној кампањи довољно времена, треба чувати живце и енергију. Лично верујем да је најсигурнији, у ствари једино могућ, начин да се промени власт та да студенти и опозиција, кад већ не излазе уједињени, изађу у две колоне које би после избора ступиле у постизборну коалицију. То подразумева да и пре избора морају сарађивати и усаглашавати активности, то им је у обостраном интересу – наводи он.

Слично мисли и Бојан Вранић, професор ФПН.

Он каже да је тражити од студентске алијансе да објаве имена или носиоце листе врло слично ономе када опозиција тражи од СНС да име Александра Вучића не буде на свакој листи, од стамбене и месне заједнице до републичких избора.

– Ако погледамо из угла стратегије политичке кампање, зашто би СНС на то пристао? Имају ата који можда некад и храмље, али трку и даље добија, није рационално одустати од тога. Можда би било морално, али овде говоримо о техници, не о нормама. Аналогно томе, једини емпиријски доказ који имамо за успех студентске алијансе, који је заиста критеријум а не ствар слободног уверења, је баш то што се представљају као покрет без лидера, као генерацијска ствар, што у бирачима изазива запитаност за будућност. Самим тим и рационално је да се конкретна имена открију што касније. За сада, одсуство имена, или ако хоћете, елита, је легитимацијски принцип и техника мобилизације бирача студентске алијансе – појашњава Вранић.

Једнако важна реакција власти је и реакција опозиције, која би, према његовим речима могла да консолидује своје редове уз неки нови савез који ће бити нешто као “Србија против насиља 2.0”.

– Недавну изјаву Биљане Ђорђевић о недостатку комуникације са студентима можемо тумачити и као опрезну најаву плана Б, а то је сарадња међу опозиционим партијама. Нешто слично је најавио и Јово Бакић (о две листе), али и Мирослав Алексић када је током лета организовао округли сто повучен историјским примером формирања ДОС – подсећа он.

И констатује да је то, наравно, за сада ход по јајима, јер су тензије на друштвеним мрежама тренутно такве да није искључено да опозиција буде оптужена да саботира овај или онај процес.

– Што се бирача тиче, тренутна истраживања показују да мање више све опозиционе партије пролазе цензус уколико направе неке рационалне коалиције и да би имали сличан број посланика. Студентска листа, бар тако делује, мобилише нове (младе) бираче или разочаране старе грађанске демократе – закључује Вранић.

Подсетимо, председник Србије Александар Вучић и медији блиски власти одавно спекулишу да су на студентској листи ректор Владан Ђокић, који је својевремено изјавио да би му била част да буде на листи, адвокати Божо Прелевић и Зденко Томановић, професори Мило Ломпар и Огње Радоњић. Они нити демантују нити потврђују ове спекулације.

(Данас)