Danas: Put ka stabilnosti ili novi udar na građane - Da li cena struje u Srbiji treba da raste jednom godišnje?

 Nakon nedavne najave da će cena struje za domaćinstva do kraja septembra poskupeti za sedam odsto, što je, kako su rekli predstavnici države, dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), iz ove finansijske institucije stigla je nova preporuka.

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski izjavio je da za naredni period MMF preporučuje da se cene struje koriguju jednom godišnje.

Cene bi se, dodao je, korigovale na osnovu kretanja inflacije i troškova u energetskom sektoru, kako bi se izbegla nagla poskupljenja i obezbedila stabilnost u snabdevanju.

Takođe, Ratnovski je rekao i da su godinama cene struje u Srbiji „držane na veštački niskom nivou“, što je dovodilo do gubitaka u energetskim preduzećima i doprinelo ozbiljnoj krizi 2022. godine.

Sagovornici Danasa mišljenja su da bi jednogodišnje povećanje cene struje dovele do nešto stabilnijeg energetskog sistema, ali ukazuju da taj novac neće biti dovoljan za sve investicije koje su potrebne Elektroprivredi Srbije (EPS).

Upozoravaju i da ta povećanja moraju biti pažljivo planirana kako ne bi ugrozila standard građana i poslovanje preduzeća.

Naši sagovornici ističu i da cene u Srbiji nisu „godinama držane na veštački niskom nivou“, kao što tvrdi predstavnik MMF-a, već da su se, pre svega za privredu, korigovale u odnosu na berzansku cenu još od 2015. godine.

Podsetimo, energetski stručnjaci godinama upozoravaju da EPS mora više da ulaže u obnovu starih i izgradnju novih postrojenja, nova ležišta uglja, pa i u zelenu energiju iz vetra i sunca, kako bi energetski sistem bio stabilan.

Takva ulaganja su i počela, ali tek nakon energetske krize 2022. godine, do tada je EPS gotovo bio u stanju hibernacije i živeo na „starim nogama“.

Prelomni trenutak bio je kvar u termoelektrani „Nikola Tesla“ u decembru 2021, nakon čega je usledio skup uvoz struje tokom 2022. godine, a energetski stručnjaci govorili su da „neulaganja dolaze na naplatu“.

Pre krize izazvane ratom u Ukrajini, Srbija je imala jednu od najnižih cena struje u Evropi, što je privuklo brojne investitore.

Međutim, sa svakim poskupljenjem, Srbija se na evropskoj lestvici cena struje sa dna sve više približava sredini, naročito kada je reč o privredi, pokazuju podaci Eurostata.

Cena struje za domaćinstva u Srbiji poskupela je poslednji put u novembru 2023. godine za osam odsto. Te godine struja za građane poskupela je čak tri puta.

„Povećanje cena struje nije dovoljno za jači energetski sistem“

Usklađivanje cena električne energije sa inflacijom i troškovima u elektroenergetskom sektoru jeste važan korak, ali to, prema rečima energetskog analitičara Aleksandra Kovačevića, nije dovoljno za rešavanje ključnih problema u energetici Srbije.

Kako objašnjava, ovakav pristup ne omogućava potrebne investicije u novu proizvodnju i energetsku tranziciju, već samo u održavanje stare opreme.

„Usklađivanje cena je važno da bi se izbegli problemi u funkcionisanju postojeće opreme, ali posle decenija zanemarivanja, sistem zahteva velike investicije u nove tehnologije, zamenu stare infrastrukture i razvoj“, kaže Kovačević.

Na pitanje da li bi Srbija ostala jedna od evropskih zemalja sa najnižom cenom struje nakon jednogodišnjih povećanja, Kovačević ukazuje da iako je nominalna cena električne energije u Srbiji među najnižima u Evropi, to ne znači da je ona realno pristupačna građanima.

Prema njegovim rečima, kada se u obzir uzmu prosečni prihodi i BDP po glavi stanovnika, cena struje u Srbiji nije niža od uporednih cena u Evropi gde su, ističe, prihodi stanovništva znatno viši.

„Cene električne energije i cene grejanja u Srbiji nisu konkurentne sa cenama u mnogim zemljama u Evropi“, ukazuje Kovačević.

Upozorava i da bi povećanje cena električne energije moglo imati snažne posledice, posebno po najugroženije slojeve stanovništva.

„Cene struje direktno utiču na cene ogrevnog drveta, koje koristi više od polovine domaćinstava u Srbiji, i to upravo ona sa najnižim prihodima gde troškovi energije već sada čine znatno više od praga energetskog siromaštva“, ukazuje Kovačević.

Ukoliko bi došlo do rasta cena bez adekvatne zaštite za energetski siromašna domaćinstva, moglo bi se očekivati smanjenje kvaliteta grejanja, povećano spaljivanje otpada, veće zagađenje i zdravstvene posledice, kaže naš sagovornik.

„Zato postoji opravdani rizik od otpora javnosti prema linearnom povećanju cena“, smatra Kovačević.

Govoreći o izjavi stalnog predstavnika MMF-a, koji je ocenio da je cena struje godinama bila „veštački niska“ što je dovelo do energetske krize 2022. godine, Kovačević kaže da je ta ocena tačna, ali da je problem kompleksniji i zahteva detaljnu analizu tarifnog sistema i odnosa cena različitih energenata.

„Ta ocena je tačna, ali na vrlo opštem nivou. Statistika cena električne energije, grejanja i ogrevnog drveta u Srbiji je ozbiljan problem i zahteva detaljnu analizu“, ističe Kovačević i ukazuje da dok, na primer, cena struje tokom 2022. nije rasla, cene ogrevnog drveta porasle su drastično.

„Cene nisu držane veštački“

Sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS) Ljubinko Savić ističe da je struja danas strateški važan proizvod, te da države u celoj Evropi, pa tako i naša, vode politiku formiranja cene.

Kako ističe, energetski sektor je vezan za bazne sirovine poput metala, koji se koriste u izgradnji vetroturbina, solarnih elektrana i kotlova na ugalj, a te sirovine su berzanske robe čije cene najčešće rastu, što, ukazuje naš sagovornik, utiče i na cenu finalnog proizvoda – električne energije.

Kada je reč o mogućem godišnjem povećanju cene za privredu, Savić ističe da je ključno da cena struje bude poznata unapred kako bi preduzeća mogla da planiraju troškove.

„Ključno je da cena struje bude poznata unapred, da se koriguje jednom godišnje i da se zna kada se ta korekcija dešava. To omogućava preduzećima da planiraju troškove i ugrade cenu energije u kalkulaciju svojih proizvoda i usluga, posebno kada ih nude na inostranom tržištu“, objašnjava Savić.

Naglašava da je za privredu najvažnija predvidivost poslovanja, dok bi sam mehanizam korekcije mogao biti vezan za inflaciju ili druge relevantne parametre.

Na pitanje da prokomentariše izjavu stalnog predstavnika MMF-a da su cene struje u Srbiji godinama bile „veštački niske“, Savić podseća da tržište električne energije za komercijalne kupce, odnosno privredu, funkcioniše još od 2015. godine.

„Od tada su privreda i drugi komercijalni potrošači, koji čine oko 55 odsto ukupne potrošnje, plaćali struju po tržišnim cenama koje su se formirale u skladu s kretanjima na referentnoj, mađarskoj berzi. Tako da ne vidim da su cene držane veštački. Samo su domaćinstva i mali potrošači, koji čine oko 45 odsto potrošnje, bili pod zaštitom regulisanih cena“, objašnjava on.

Dodaje da su tokom energetske krize 2022. godine sve zemlje pomagale i građanima i privredi da lakše prebrode šok zbog visokih cena energenata, te da takva praksa nije bila izuzetak u Srbiji.

(Danas)