Данас: Пут ка стабилности или нови удар на грађане - Да ли цена струје у Србији треба да расте једном годишње?

 Након недавне најаве да ће цена струје за домаћинства до краја септембра поскупети за седам одсто, што је, како су рекли представници државе, договорено са Међународним монетарним фондом (ММФ), из ове финансијске институције стигла је нова препорука.

Стални представник ММФ-а у Србији Лев Ратновски изјавио је да за наредни период ММФ препоручује да се цене струје коригују једном годишње.

Цене би се, додао је, кориговале на основу кретања инфлације и трошкова у енергетском сектору, како би се избегла нагла поскупљења и обезбедила стабилност у снабдевању.

Такође, Ратновски је рекао и да су годинама цене струје у Србији „држане на вештачки ниском нивоу“, што је доводило до губитака у енергетским предузећима и допринело озбиљној кризи 2022. године.

Саговорници Данаса мишљења су да би једногодишње повећање цене струје довеле до нешто стабилнијег енергетског система, али указују да тај новац неће бити довољан за све инвестиције које су потребне Електропривреди Србије (ЕПС).

Упозоравају и да та повећања морају бити пажљиво планирана како не би угрозила стандард грађана и пословање предузећа.

Наши саговорници истичу и да цене у Србији нису „годинама држане на вештачки ниском нивоу“, као што тврди представник ММФ-а, већ да су се, пре свега за привреду, кориговале у односу на берзанску цену још од 2015. године.

Подсетимо, енергетски стручњаци годинама упозоравају да ЕПС мора више да улаже у обнову старих и изградњу нових постројења, нова лежишта угља, па и у зелену енергију из ветра и сунца, како би енергетски систем био стабилан.

Таква улагања су и почела, али тек након енергетске кризе 2022. године, до тада је ЕПС готово био у стању хибернације и живео на „старим ногама“.

Преломни тренутак био је квар у термоелектрани „Никола Тесла“ у децембру 2021, након чега је уследио скуп увоз струје током 2022. године, а енергетски стручњаци говорили су да „неулагања долазе на наплату“.

Пре кризе изазване ратом у Украјини, Србија је имала једну од најнижих цена струје у Европи, што је привукло бројне инвеститоре.

Међутим, са сваким поскупљењем, Србија се на европској лествици цена струје са дна све више приближава средини, нарочито када је реч о привреди, показују подаци Еуростата.

Цена струје за домаћинства у Србији поскупела је последњи пут у новембру 2023. године за осам одсто. Те године струја за грађане поскупела је чак три пута.

„Повећање цена струје није довољно за јачи енергетски систем“

Усклађивање цена електричне енергије са инфлацијом и трошковима у електроенергетском сектору јесте важан корак, али то, према речима енергетског аналитичара Александра Ковачевића, није довољно за решавање кључних проблема у енергетици Србије.

Како објашњава, овакав приступ не омогућава потребне инвестиције у нову производњу и енергетску транзицију, већ само у одржавање старе опреме.

„Усклађивање цена је важно да би се избегли проблеми у функционисању постојеће опреме, али после деценија занемаривања, систем захтева велике инвестиције у нове технологије, замену старе инфраструктуре и развој“, каже Ковачевић.

На питање да ли би Србија остала једна од европских земаља са најнижом ценом струје након једногодишњих повећања, Ковачевић указује да иако је номинална цена електричне енергије у Србији међу најнижима у Европи, то не значи да је она реално приступачна грађанима.

Према његовим речима, када се у обзир узму просечни приходи и БДП по глави становника, цена струје у Србији није нижа од упоредних цена у Европи где су, истиче, приходи становништва знатно виши.

„Цене електричне енергије и цене грејања у Србији нису конкурентне са ценама у многим земљама у Европи“, указује Ковачевић.

Упозорава и да би повећање цена електричне енергије могло имати снажне последице, посебно по најугроженије слојеве становништва.

„Цене струје директно утичу на цене огревног дрвета, које користи више од половине домаћинстава у Србији, и то управо она са најнижим приходима где трошкови енергије већ сада чине знатно више од прага енергетског сиромаштва“, указује Ковачевић.

Уколико би дошло до раста цена без адекватне заштите за енергетски сиромашна домаћинства, могло би се очекивати смањење квалитета грејања, повећано спаљивање отпада, веће загађење и здравствене последице, каже наш саговорник.

„Зато постоји оправдани ризик од отпора јавности према линеарном повећању цена“, сматра Ковачевић.

Говорећи о изјави сталног представника ММФ-а, који је оценио да је цена струје годинама била „вештачки ниска“ што је довело до енергетске кризе 2022. године, Ковачевић каже да је та оцена тачна, али да је проблем комплекснији и захтева детаљну анализу тарифног система и односа цена различитих енергената.

„Та оцена је тачна, али на врло општем нивоу. Статистика цена електричне енергије, грејања и огревног дрвета у Србији је озбиљан проблем и захтева детаљну анализу“, истиче Ковачевић и указује да док, на пример, цена струје током 2022. није расла, цене огревног дрвета порасле су драстично.

„Цене нису држане вештачки“

Секретар Удружења за енергетику и енергетско рударство у Привредној комори Србије (ПКС) Љубинко Савић истиче да је струја данас стратешки важан производ, те да државе у целој Европи, па тако и наша, воде политику формирања цене.

Како истиче, енергетски сектор је везан за базне сировине попут метала, који се користе у изградњи ветротурбина, соларних електрана и котлова на угаљ, а те сировине су берзанске робе чије цене најчешће расту, што, указује наш саговорник, утиче и на цену финалног производа – електричне енергије.

Када је реч о могућем годишњем повећању цене за привреду, Савић истиче да је кључно да цена струје буде позната унапред како би предузећа могла да планирају трошкове.

„Кључно је да цена струје буде позната унапред, да се коригује једном годишње и да се зна када се та корекција дешава. То омогућава предузећима да планирају трошкове и уграде цену енергије у калкулацију својих производа и услуга, посебно када их нуде на иностраном тржишту“, објашњава Савић.

Наглашава да је за привреду најважнија предвидивост пословања, док би сам механизам корекције могао бити везан за инфлацију или друге релевантне параметре.

На питање да прокоментарише изјаву сталног представника ММФ-а да су цене струје у Србији годинама биле „вештачки ниске“, Савић подсећа да тржиште електричне енергије за комерцијалне купце, односно привреду, функционише још од 2015. године.

„Од тада су привреда и други комерцијални потрошачи, који чине око 55 одсто укупне потрошње, плаћали струју по тржишним ценама које су се формирале у складу с кретањима на референтној, мађарској берзи. Тако да не видим да су цене држане вештачки. Само су домаћинства и мали потрошачи, који чине око 45 одсто потрошње, били под заштитом регулисаних цена“, објашњава он.

Додаје да су током енергетске кризе 2022. године све земље помагале и грађанима и привреди да лакше преброде шок због високих цена енергената, те да таква пракса није била изузетак у Србији.

(Данас)