Данас: Почело новчано кажњавање студената који су помагали угроженима у пожарима

Двоје студената Економског факултета у Крагујевцу који су носили кутије и прикупљали хуманитарну помоћ за угрожене у пожарима новчано су кажњени са по 5.000 динара, објавили су студенти у блокади тог факултета на друштвеним мрежама.

„Ови студенти нису учествовали ни у каквом насиљу, нису угрожавали јавни ред, нити су прекршили било који закон. Ходали су, као и стотине других грађана, мирно и достојанствено. Њихов „прекршај“ био је тај што су учестовали у пружању помоћи онима којима је у овом тренутку најпотребнија“, стоји у саопштењу.

Студенти у блокади Економског факултета захтевају поништавање свих казни, по хитном поступку.

„Сматрамо неприхватљивим да се студенти, који својим присуством, а не насиљем, бране вредности у које верују – третирају као прекршиоци. Ове казне не говоре о прекршају студената, већ о страху власти“ наводе у саопштењу.

Они су оценили да је кажњавање порука да слобода, солидарност и одговорност према другима више нису пожељне.

„Зато је важно да сви заједно препознамо шта се заиста дешава – и не пристанемо да ово постане нормално“ пручили су студенти економије у блокади.

Адвокатима у Крагујевцу се јављају и грађани који су добили прекршајни налог да плате по 5.000 динара.

„Стигао прекршајни налог да платим 5.000 динара јер сам се у петак, 11. јула негде око 21 сат кретао „у својству пешака коловозом којом приликом нисам користио тротоар који се протеже уз раскрсницу улица Даничићева и Кнеза Милоша“ навео је грађанин Мића у објави на друштвеној мрежи Фејсбук.

Он је најавио да неће да плати казну у да ће да иде на суд и да се „тера“ са полицијом и саветовао је свима који су добили исти налог да се јаве адвокату.

„Дешава се оно што се дешавало пре четири године када је полиција написала тону оваквих прекршајних налога. И ништа није било од тога. Неће ни сад“, закључио је Крагујевчанин.

Његов адвокат Ратко Кастратовић је агенцији Бета рекао да има неколико случајева из Крагујевца и Велике Плане, којима се грађани који су учествовали у протестима терете прекршајно по Закону о безбедности саобраћаја, који забрањује ; кретање коловозом уколико постоји тротоар.

„У Мићином случају, он се није кретао коловозом. Он је легитимсан ; на тргу испред Гимназије, а полицајац га је легитимисао у неформалном разговору“ објаснио је Кастратовић.

Кастратовић је навео да се ради о „СЛАПП“ тужбама, односно СЛАПП-у од стране државе, да се врши се притисак преко инстуције како би се грађани одговорили од друштвеног активизма којим указују на неке проблеме од јавног интереса.

„То је суштина, а није суштина у извршењу прекршаја“ закључио је Кастратовић.

(Данас)