Данас: Одговор на Вучићево питање „кад ти је неко повећао пензију за 11 одсто?“ - Колико пута су пензије двоцифрено порасле од 2000. до 2010?

 Прошле недеље приликом обиласка Расинског округа председник Србије Александар Вучић разговарао је са грађанима тог краја како би чуо и, евентуално, брже решио њихове проблеме.

Међутим, када се пензионер Милоје Сарић, који је иначе инвалид, јер је у раду изгубио десну руку, пожалио да није задовољан државним повећањима на пензије и социјалну помоћ коју добија на име телесног оштећења, председника је видно изнервирао тај коментар и уместо решења узвратио је питањем: „А када ти је неко увећао у животу за 11 одсто пензију?“.

Одговор на председниково питање: 2001, 2002, 2004, 2005, 2008. године

На председниково питање: „Када су пензије увећане за 11 одсто?“, одговор је 2001, 2002, 2004, 2005. и 2008. године, чак и у процентима који је виши од тог.

Pita AV penzionera kada mu je neko pre njega povećao penziju za 11%? Evo kada:
1.01.2001. povećanje 59,94%
1.08.2001. povećanje 12,24%
1.01.2002. povećanje 13,05%
1.01.2004. povećanje 12,28%
1.01.2005. povećanje 11,64%
1.01.2008. povećanje 11,06%
1.10.2008. povećanje 14,13%

— Goran Radosavljevic (@Radosav77) January 31, 2025

Подсетимо, током деведесетих година ПИО фонд је био девастиран због инфлације, а затим је 2001. године тадашња влада одлучила да пензије и новчане накнаде за телесно оштећење у јануару буду увећане за чак 59,94 одсто.

Економиста Горан Радосављевић објавио је на друштвеној мрежи X да су пензије у 2001. поново увећане у августу за 12,24 одсто, као и у јануару 2002. године када су износиле 13,05 одсто.

Подаци о повећању и смањењу пензија од 2003. године налазе се на сајту ПИО фонда.

Из ових података може се видети да је појединачно повећање веће од 11 одсто било у јануару 2004. године када је износило 12,28 одсто, затим у јануару 2005. године када је износило 11,64 одсто, у јануару 2008. када су пензије увећане за 11,06 одсто, и поново у 2008. у октобру месецу за 14,13 одсто.

Уколико би се гледала годишња повећања, пензија је у 2004. увећана за 18,3 одсто, у 2005. години за 21,3 одсто, у 2006. за 14,6 одсто, у 2007. години за 11,8 одсто, а у 2008. години пензије су годишње увећане за чак 35,5 одсто.

Највеће Вучићево повећање пензија било је 2023. године када је износило 18,2 одсто, односно након повећања од 12,1 одсто у јануару и 5,5 одсто у октобру.

У 2022. години раст пензија је износио 14,9 одсто, а у 2024. години 14,8 одсто. У периоду од 2012. до 2022. године, раст пензија кретао се у распону од око 0,5 до 5,9 одсто.

Пензије су драстичније увећане у 2022, 2023. и 2024. зато што је порасла инфлација која је донела више цене хране, енергије и осталих производа и услуга.

Просечна годишња инфлација у 2022. години износила је 11,9 одсто, у 2023. години 12,1 одсто, а у 2024. години 4,6 одсто.

Поређења ради, годишња инфлација у децембру 2008. износила је 8,6 одсто, а пензије су увећане за 35,5 одсто.

Да ли је 44.000 динара довољно за пристојан живот?

Пензије су последњи пут увећане у децембру 2024. године за 10,9 одсто.

Пензионер Сарић је покушао да објасни да повећање од 10,9 одсто на његову социјалну помоћ од око 8.000 динара износи 900 динара и додао да од тог новца 300 динара даје за претплату Радио-телевизији Србије.

Али председник даље није желео ни да слуша шта Сарић има да каже, већ је наставио да га испитује колика му је пензија.

За неколико секунди председник је израчунао да је овај пензионер у децембру заправо имао укупно повећање на пензију (3.500 динара) и социјалну помоћ (900 динара) од око 4.400 динара и да његово тренутно месечно примање износи чак 44.000 динара.

Поставља се питање да ли је месечно примање од 44.000 динара довољно за пристојан живот у Србији, ако се узме у обзир да је, према последњим подацима Министарства унутрашње и спољне трговине, минимална потрошачка корпа у октобру прошле године на нивоу земље износила 54.565 динара.

Што значи да је Сарић један од оних који имају таман толико да преживе месец.

Економиста у пензији Данило Шуковић каже да председник или не разуме или не жели да разуме суштину проблема.

„То што је тај господин рекао да има проблем са својим примањима, било пензија или било која друга социјална давања, заправо он осећа да су ти приходи реално мањи и то је сушта истина“, рекао је Шуковић.

Истиче да се председник као сваки манипулатор служи номиналним вредностима и додаје да то што је нешто номинално веће не значи да више вреди.

„Фактор инфлације је кључ, јер инфлација све то обезвређује. Представљањем номиналне вредности политичари стварају слику да су они повећали све и да се сада добро живи, међутим, реалност није таква“, рекао је Шуковић.

Наглашава да је тај раскорак између номиналног и реалног увек присутан.

„На пример, мени није важно да ли ја имам 200 динара у односу на 150 динара, него ми је важно да ли за тих 200 динара могу да купим колико сам некада могао за 150 динара, ту је проблем“, указао је Шуковић.

„Суштина проблема је што нема одговорне социјалне полтике“

Председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије Јован Тамбурић каже да разговор између председника и пензионера у Расинском округу показује да председник није у стању да одговара на реална животна питања грађана и да та питања пресеца уместо да одговори њих.

„Није тачно да пензије нису усклађиване од 90-те до 2024. од више од 11 одсто, заправо 10,9 одсто, то није било тачно у изјави председника“, рекао је Тамбурић за Данас.

Истиче да је суштински проблем код пензионера Сарића тај што се у држави Србији не води одговорна социјална политика.

Тамбурић додаје да би једно од решења било да се одреди најнижа пензија довољна за достојанствен живот, а коју би примали пензионери који тренутно имају мање од онога што је довољно за пристојан живот.

„То је пут да држава обзбеди достојанство пензионерима који имају ниске пензије, значи да повећају најнижу пензију која је у овом тренутку срамотно мала и износи око 20.000 динара за пољопривреднике и око 27.000 динара за категорију запослених и самосталних делатности“, навео је Тамбурић.

Упитао је зашто та најнижа пензија није 40.000 динара за све пензионере и указао да је најнижа пензија у Црној Гори 450 евра.

„Како у Црној Гори може да буде 450 евра, а у Србији не може. Код нас је разлог тај што је извршена прерасподела друштвеног богатства тако што је отето пензионерима, а уствари је повећана сума која се издваја за плате у јавном сектору и државној управи“, закључио је Тамбурић.

(Данас)